Za­štit­nik ljud­skih pra­va i slo­bo­da utvr­dio je da je Fond pen­zij­skog i in­va­lid­skog osi­gu­ra­nja (PIO) gra­đa­ni­ma J.K. i S.D. pre­kr­šio pra­va jer je odo­brio da im se po za­htje­vu Pr­ve ban­ke, či­ji je naj­ve­ći po­je­di­nač­ni ak­ci­o­nar Aco Đu­ka­no­vić, uve­de ad­mi­ni­stra­tiv­na za­bra­na na ci­je­lu pen­zi­ju, što je ne­za­ko­ni­to.
Om­bud­sman je u go­di­šnjem iz­vje­šta­ju na­veo da su gra­đa­ni J.K. i S.D. pod­ni­je­li pri­tu­žbu pro­tiv Fon­da PIO na­vo­de­ći da su za­du­že­ni kod Pr­ve ban­ke. J.K. se po­ža­li­la da ima hi­po­te­kar­ni kre­dit, kao i da ni­je u mo­guć­no­sti da ga ot­pla­ću­je, te da je zbog to­ga ban­ka od Fon­da PIO za­tra­ži­la da se uve­de ad­mi­ni­stra­tiv­na za­bra­na na nje­nu pen­zi­ju zbog na­mi­re­nja oba­ve­za ko­je ima. Fond PIO je uveo ad­mi­ni­stra­ti­vnu za­bra­nu na nje­nu pen­zi­ju, ali u ukup­nom iz­no­su ko­ji je ve­ći od 50 od­sto pen­zi­je, a po za­ko­nu po ad­mi­ni­stra­tiv­noj za­bra­ni ne mo­že se od­bi­ja­ti vi­še od po­la pri­ma­nja.
– Za­štit­nik je utvr­dio da su pod­no­si­telj­ki pri­tu­žbe po­vri­je­đe­na pra­va i dao mi­šlje­nje sa pre­po­ru­kom da Fond ubu­du­će dok dug po­sto­ji vr­ši ob­u­sta­vu pen­zi­je u iz­no­su ne ve­ćem od po­la pri­ma­nja – pi­še u iz­vje­šta­ju.
Sli­čan pro­blem je ima­la i S.D. ko­ja je na­ve­la da kod Pr­ve ban­ke ima dva kre­di­ta. Njoj je Fond PIO uveo ad­mi­ni­stra­tnu za­bra­nu na pen­zi­ju, ali u ukup­nom iz­no­su ko­ji je ve­ći od 50 od­sto iz­no­sa. Fond je ot­klo­nio po­vre­du pra­va na­kon uka­za om­bud­sma­na.
Om­bud­sma­nu su se la­ni, ka­ko po­ka­zu­je iz­vje­štaj te in­sti­tu­ci­je, obra­ti­la 894 gra­đa­ni­na tvr­de­ći da su im pre­kr­še­na pra­va, a 14 pri­tu­žbi je bi­lo zbog po­vre­de pra­va iz obla­sti pen­zij­skog i in­va­lid­skog osi­gu­ra­nja. U tom do­ku­men­tu se kon­sta­tu­je da je la­ni za 28,30 od­sto po­ve­ćan broj pri­tu­žbi gra­đa­na u od­no­su na 2015.
Za­štit­nik je pro­šle go­di­ne imao u ra­du 18 pri­tu­žbi po osno­vi na­ci­o­nal­ne ili et­nič­ke pri­pad­no­sti. U jed­nom slu­ča­ju utvr­đe­no je da je pri­tu­žbu zbog dis­kri­mi­na­ci­je pod­ni­je­la jed­na Bje­lo­polj­ka, tvr­de­ći da je us­kra­će­na za po­sao pri­prav­ni­ka u Osnov­nom su­du u Bi­je­lom Po­lju jer je Srp­ki­nja.
– Za­štit­nik je dao mi­šlje­nje sa pre­po­ru­kom da se po­stu­pak pri­je­ma u rad­ni od­nos ne mo­že vr­ši­ti ar­bi­trar­no, jer ni­je do­ka­za­na oprav­da­nost pred­no­sti pri­je­ma kan­di­da­ta dru­ge na­ci­o­nal­ne pri­pad­no­sti, u si­tu­a­ci­ja­ma ka­da sta­ti­stič­ki i dru­gi po­ka­za­te­lji uka­zu­ju na ne­za­stu­plje­nost od­re­đe­ne ma­njin­ske za­jed­ni­ce. Ta­ko­đe, pre­po­ru­če­no je da se od­lu­ke o iz­bo­ru te­me­lje na ja­snim i mjer­lji­vim in­di­ka­to­ri­ma kva­li­te­ta kan­di­da­ta kroz ko­je se vr­ši po­re­đe­nje sa dru­gim kan­di­da­ti­ma u ana­log­no is­toj ili slič­noj prav­noj i či­nje­nič­noj si­tu­a­ci­ji – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju ko­ji je pot­pi­sao om­bud­sman Šuć­ko Ba­ko­vić.
Pri­tu­žbe ko­je su pro­šle go­di­ne do­sta­vlje­ne om­bud­sma­nu od­no­si­le su se na rad dr­žav­nih, kao i or­ga­na dr­žav­ne upra­ve, uprav­nih i dru­gih or­ga­ni­za­ci­ja (338), su­do­va (122), jav­nih slu­žbi i dru­gih no­si­la­ca jav­nih ovla­šće­nja (184), Upra­ve po­li­ci­je (52), lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve i upra­ve (88), Dr­žav­nog tu­ži­la­štva (18) i na rad or­ga­na, slu­žbi i no­si­la­ca jav­nih ovla­šće­nja, pri­vred­nih dru­šta­va, dru­gih prav­nih li­ca, pred­u­zet­ni­ka, fi­zič­kih li­ca...
Naj­vi­še pri­tu­žbi do­sta­vi­li su gra­đa­ni iz Pod­go­ri­ce, Da­ni­lov­gra­da i Ba­ra. Osim cr­no­gor­skim dr­ža­vlja­ni­ma, dr­žav­ne isnti­tu­ci­je su pra­va kr­ši­le i li­ci­ma iz Sr­bi­je či­ji su dr­ža­vlja­ni pod­ni­je­li 12 pri­tu­žbi, Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne i Re­pu­bli­ke Srp­ske (8), Al­ba­ni­je (2), Ko­so­va (5) i Šved­ske (2). Po jed­na pri­tu­žba sti­gla je od gra­đa­na Ma­ke­do­ni­je, Fran­cu­ske, Ho­lan­di­je, Nje­mač­ke, Nor­ve­ške, Ru­si­je, Austri­je i SAD.
U 338 slu­ča­je­va utvr­đe­no je da po­sto­ji po­vre­da pra­va, od ko­jih je u 223 slu­čaja po­vre­da ot­klo­nje­na u to­ku is­pit­nog po­stup­ka, pa je iz tog raz­lo­ga po­stu­pak ob­u­sta­vljen. U pred­me­ti­ma u ko­ji­ma je po­stu­pak okon­čan u iz­vje­štaj­noj go­di­ni pod­no­si­o­ci pri­tu­žbi su uka­zi­va­li na po­vre­du pra­va na su­đe­nje u ra­zum­nom ro­ku (40), na osta­la gra­đan­ska pra­va (503), na eko­nom­ska, so­ci­jal­na i kul­tur­na pra­va (180) i na pra­va dje­te­ta (152).
M.S.


Ne­ra­zum­no du­ga su­đe­nja ko­šta­la 176.300 eura

Za­štit­nik ljud­skih pra­va i slo­bo­da uka­zao je da du­go tra­ja­nje sud­skih spo­ro­va, na­ro­či­to onih za ko­je je pro­pi­sa­no hit­no po­stu­pa­nje, iza­zi­va kod gra­đa­na ne­po­vje­re­nje u sud­ski si­tem i za­bri­nu­tost zbog pre­du­gog če­ka­nja na ko­na­čan is­hod po­stup­ka i tro­še­nja ma­tri­jal­nih sred­sta­va. To po­seb­no do­bi­ja na zna­ča­ju ka­da su u pi­ta­nju spo­ro­vi o za­sni­va­nju ili pre­stan­ku rad­nog od­no­sa, spo­ro­vi po­vo­dom ostva­ri­va­nja pra­va na za­ra­du i dru­ga pri­ma­nja, gdje se od­lu­ču­je o eg­zi­sten­ci­jal­nim pi­ta­nji­ma.
Na ime na­kna­de za pra­vič­no za­do­vo­lje­nje, zbog po­vre­de pra­va na su­đe­nje u ra­zum­nom ro­ku za pro­šlu go­di­nu, do­su­đe­no je 24.000 eura. U 2015. taj iz­nos je bio 49.000, 2014. go­di­ne 34.600, 2013. go­di­ne 24.800 i go­di­nu pri­je 43.900 eura. Za pet go­di­na taj tro­šak je bio 176.300 eura.
– Ka­da se ra­di o iz­vr­ša­va­nju sud­skih od­lu­ka, uka­zu­je­mo na dva slu­ča­ja u ko­ji­ma pre­su­de ni­je­su iz­vr­še­ne, u jed­nom slu­ča­ju ni na­kon 10 go­di­na, a u dru­gom ni na­kon če­ti­ri go­di­ne od da­na pra­vo­sna­žno­sti – pi­še u iz­vje­šta­ju.