Ekonomija - datum: 2012-06-28NAJVIŠE DRŽAVNE POMOĆI DATO KOMBINATU ALUMINIJUMAKavarić mora da vrati 23 miliona■Milionsku državnu pomoć primili Željezara, Montenegroerlajnz, Pobjeda, Primorka, Duvanski kombinat i Javorak Skoro 97,2 odsto dodijeljene državne pomoći u protekle tri godine odnosilo se na sanaciju i prestrukturiranje pojedinih preduzeća i pomoć pojedinim sektorima, a ta pomoć je previsoka u odnosu na bruto domaći proizvod, ocijenjeno je na jučerašnjoj pres-konferenciji Evropskog pokreta povodom predstavljanja studije državne pomoći, a u okviru projekta jačanja kapaciteta civilnog društva za doprinos EU integraciji, koji realizuju u saradnji sa Centrom za monitoring i Institutom „Alternativa”.
–Od 2008. do 2010. državna pomoć preduzećima je u stalnom porastu, a najveći dio se odnosi na subvencije za struju KAP-u, te na razne oblike pomoći Boksitima, „Pobjedi”, Duvanskom kombinatu, „Primorki” i „Javorku” iz Nikšića – rekla je direktorica programa Bisera Turković.
Istakla je da je državna pomoć za sanaciju i prestrukturiranje u prošloj godini iznosila 18,9 miliona, dok je ukupna bila 58,07 miliona, ili 1,77 odsto BDP-a. Sa sektorom poljoprivrede, ta pomoć je dostigla ukupno 66,44 miliona, što je za 7,62 odsto manje nego u 2010. godini, ali je i dalje visoka u poređenju sa zemljama EU, gdje ne prelazi 0,5 odsto BDP-a.
– Komisija za kontrolu državne pomoći donijela je rješenje kojim je Ministarstvu ekonomije naredila povraćaj sredstava od aktiviranja garancija kod Dojče banke. Ta isplata 23 miliona eura je ocijenjena kao neusklađena sa zakonom jer se tretira kao nova državna pomoć. Nemamo informaciju da li je ministarstvo preduzelo mjere za vraćanje tih sredstava – navela je Turkovićeva.
Navela je i da se kroz analizu pomoć za sanaciju i restrukturiranje „Bega presa”, „Javorka”, HTP „Piva” i rudnika Boksita pokazala kao nedovoljno uspješna. U sektoru saobraćaja dodijeljeno je 3,5 miliona za sanaciju i restrukturiranje Montenegroerlajnza, za koji Ministarstvo saobraćaja još nije uradilo plan prestrukturiranja. Pomoć se odnosi na garancije za kredit kod Hipotekarne banke od 278.000 eura, a otpisan je i dug od 3,2 miliona eura.
Mali dio državne pomoći utrošen je za projekte zapošljavanja (svega oko pola miliona eura u 2010), dok sredstva dodijeljena za istraživanje, po mišljenju komisije, nijesu u skladu sa zakonom, pa je ministarstvu naloženo da u roku od dva mjeseca ispravi nepravilnosti.
Pomoć za razvoj malih i srednjih preduzeća koju su dale matična direkcija i Investiciono-razvojni fond smatra se pozitivnom jer doprinosi razvoju ekonomije. U 2010. ta pomoć je iznosila 918.000 eura, dok je u prošloj povećana na 1,34 miliona.
Udio sektorske pomoći, koja se u EU smatra selektivnom jer favorizuje određene sektore i šteti konkurenciji, doživjela je lani skok sa 27,4 na 64 odsto. Povećana je na 42,6 miliona eura, uglavnom zbog otplate garancija datih Željezari, vrijednih 33 miliona eura. Za pomoć bankama i programu garancijske kreditne šeme lani je dato 3,2 miliona eura pomoći.
– Nadamo se da će ministar ekonomije Vladimir Kavarić razjasniti nejasnoće prije početka pregovora sa EU, posebno kad desetine miliona po osnovu dodijeljene državne pomoći odlaze iz države – rekla je Turkovićeva i istakla da zabrinjava što pomoćnici ministra finansija ne znaju svoja zaduženja.
J.V.
Pomoć medijima
Od 2008. do 2010. pomoć sektoru kulture i informisanja je porasla sa 777.000 na 7,45 miliona. „Koha Javore” je finansiran sa 150.000 eura, Radio-difuznom centru je otpisan dug od 1,65 miliona, a Agenciji za elektronske komunikacije od 492.000 eura.
Za održivost medija i medijski pluralizam dato je 2,14 miliona, te 787.000 eura garancija za kredit Kontejnerskom terminalu.
– Lani je dodijeljeno 1,68 miliona pomoći poljoprivredi i ribarstvu, od čega najviše mljekarskom sektoru, klaničnoj i ratarskoj industriji, unapređivanju kvaliteta proizvoda, te za podršku intervencijama na tržištu i podršku sektoru morskog ribarstva – navodi se u analizi.
)){kind=small}
