Povodi - datum: 2012-02-22PREMA ISTRAŽIVANjU, SREDNjOŠKOLCI PODRŽAVAJU ULAZAK CRNE GORE U EVROPSKU UNIJUMladi neće u NATO■Funkcionisanjem demokratije potpuno je nezadovoljno 30 odsto anketiranih, a pretežno nezadovoljno 22 procentaČetrdeset tri odsto crnogorskih srednjoškolca ne podržava članstvo Crne Gore u NATO-u, pokazalo je istraživanje koje su sprovele NVO „Juventas”, CEMI i „Bonum”, uz podršku Delegacije Evropske unije. Ulazak zemlje u NATO podržava nešto više od četvrtine mladih ( 28 odsto), dok 29 procenata još ne zna da li bi rekli „da” takvoj odluci. Istraživanje, koje je obuhvatilo 32 škole, pokazalo je da je 30 odsto mladih potpuno nezadovoljno funkcionisanjem demokratije u Crnoj Gori, „pretežno nezadovoljnih” je 22 procenta, „veoma zadovoljnih” šest i „pretežno zadovoljnih” 22 procenta.
Oko 60 odsto mladih podržava ulazak Crne Gore u Evropsku uniju (EU), a prema riječima izvršne direktorice NVO „Juventas” Ivane Vujović, među srednjoškolcima, kao i unutar ukupnog stanovništva, postoji jasna natpolovična većina i koncenzus oko prihvatanja evropskih vrijednosti i viđenja EU kao poželjne političke destinacije. Ona je istakla da tek četvrtina mladih, tačnije 23 odsto, pripada grupi evroskeptika i evrofobičara, dok 17 procenata još ne zna da li bi podržalo članstvo Crne Gore u EU.
Iako većina mladih podržava članstvo u EU, većina njih prije svega osjeća pripadnost svojoj naciji, a zatim pripadnost području na kojem žive. Nakon toga, srednjoškolci ističu da se osjećaju kao građanini svijeta, a na zadnjem mjestu kao Evropljani. Najviše mladih kazalo je da od ulaska u EU očekuje mir, socijalnu zaštitu i slobodu putovanja, dok manjina smatra da nas očekuju porast kriminala, rasipanje novca, porast nezaposlenosti i loša kontrola granica.
– Generalno gledano, 48 odsto srednjoškolaca želi da zna više o EU, 36 procenata zadovoljno je svojim trenutnim znanjem, dok 14 odsto nije moglo da da ocjenu. Indirektno, porebu za produbljenim znanjima o EU potvrđuje i ocjena znanju o evropskoj politici i ustanovama, koja se kreće između dovoljne i osrednje, pri čemu ispitanici, sopstveno znanje procjenjuju kao nešto bolje od znanja svojih vršnjaka – kazala je Vujovićeva.
Mladi su procijenili da prioritetni ciljevi države prije svega treba da budu zaštita okoline, rješavanje pitanja društvene nejednakosti, njegovanje kulture različitosti i unapređivanje kvaliteta obrazovanja.
Šef Delagacije EU u Crnoj Gori Nikola Bertolini rekao je da rezultati istraživanja pokazuju spisak želja srednjoškolaca u percepciji Crne Gore u evrointegracijskim procesima.
– Stopa nezaposlenosti u EU 2007. godine bila je od osam do 20 odsto, a u 2009. godini nezaposlenost mladih između 15. i 24. godine porasla je brže u odnosu na one između 25 i 59 godina. Mladi su važan resurs, oni treba da podrže reforme i zato je važno da budu informisani o obavezama koje članstvo u EU donosi – savjetovao je Bertolini, uz podsjećanje na nedavno istraživanje Monstata, prema kom od ukupnog broja nezaposlenih 16 odsto ima fakultetsku diplomu, ali 43 odsto nema radno iskustvo.
Savjetnik u Ministarstvu prosvjete Branka Kankaraš kazala je da rezultati istraživanja ukazuju na potrebu povećanja znanja mladih o EU integracijama uopšte, stvaranja boljih uslova za njihovo aktivno uključivanje u društvene procese i jačanja omladinskih organizacija na poljima istraživanja, sprovođenja praktičnih javnih politika i mobilnosti. Njena koleginica iz Ministarstva vanjskih poslova i evropskih integracija Nada Vojvodić kazala je da, i pored većinske podrške koju proces EU integracija ima među crnogorskim građanima, mnoga istraživanja pokazuju da građani nemaju dovoljno znanja o njima.
– Mladi su prioritetna grupa i zato je neophodno podići njihovu svijest o EU vrijednostima, jer će oni dugoročno imati najviše koristi od članstva – zaključila je Vojvodićeva.
M.S.
Neće homoseksualce za prijatelje
Većina anketiranih, tri petine, prihvata tvrdnje da se treba držati tradicije, narodnih običaja i vrijednosti koje propisuje religija, a četiri od pet ispitanika prihvataju stav da treba poštovati i njegovati odnose sa rodbinom. Istraživanje je pokazalo da mladima između 15 i 17 godina pri sklapanju prijateljstva ne smetaju drugačija politička uvjerenja, vjerska i nacionalna pripadnost i socijalno porijeklo.
– Na drugoj strani, razlike u obrazovanju, a posebno u seksualnoj orijentaciji, u velikoj mjeri utiču ili mogu uticati na izbor prijatelja kod čak 70 odsto anketiranih. Na osnovu ovog pitanja i drugih anketnih pitanja, moglo bi se zaključiti da bar polovinna mladih nije dosegla prag tolerancije prema manjinskim seksualnim orijentacijama – kazala je Vujovićeva.
)){kind=small}
