-Ču­ve­na baj­ka Han­sa Kri­sti­ja­na An­der­se­na „Ru­žno pa­če” do­bi­la je još jed­nu ver­zi­ju. Tač­ni­je od 2012. go­di­ne u bu­ga­ra­skom Te­a­tru A iz So­fi­je glu­mi­ca Ju­li­ja Ko­la­ro­va pru­ža ma­li­ša­ni­ma svo­je vi­đe­nje ove pri­če o ru­žnom pa­če­tu ko­je je po­sta­lo pre­kra­san la­bud. U to­me su joj po­mo­gli i Zdra­va Ka­me­no­va ko­ja je na­pi­sa­la tekst, ura­di­la dra­ma­tur­gi­ju i za­jed­no sa Ko­la­ro­vom re­ži­ra­la. Sce­no­gra­fi­ju su ura­di­li Mi­le­na Sa­li­e­ri i Mar­tin Ko­la­rov, a lut­ke i ani­ma­ci­ju Mi­le­na Sa­li­e­ri, Je­ni La­če­va, Ele­na Con­ko­va i Ni­na Sta­ne­va. Mu­zi­ku su ura­di­li Mar­tin Ka­rov i Nen­čo Ba­la­ba­nov. Pred­sta­vu su u sa­li Do­dest KIC „Bu­do To­mo­vić” vi­dje­li i pod­go­rič­ki ma­li­ša­ni, u okvi­ru Me­đu­na­rod­nog fe­sti­va­la lut­kar­stva.
Ovu na mo­men­te vr­lo ozbilj­nu pred­sta­vu, sa sreć­nim kra­jem, pod­go­rič­ki ma­li­ša­ni upr­kos to­me što je iz­vo­đe­na na bu­gar­skom la­ko su pra­ti­li, i što je još bit­ni­je, upr­kos vi­so­koj tem­pe­ra­tu­ri u sa­li, i sa pa­žnjom. To­me je si­gur­no do­pri­ni­je­la i vi­zu­el­no za­ni­mlji­va i pri­hva­tlji­va 2D ani­ma­ci­ja, ili ka­ko su re­kli mal­ci, cr­ta­ći. Ta­ko su se u cr­ta­ću na­šli i ne­ki od glav­nih li­ko­va – glu­mi­ca, pa­če, ali i ne­ki dru­gi zlo­ći, ko­ji ga ni­su vo­lje­li dok je bio ma­li, žgo­ljav i ru­žan.
Ka­ko ka­že Ju­li­ja Ko­la­ro­va, glu­mi­ca Te­a­tra A, pri­ču o ru­žnom pa­če­tu do­ži­vlja­va i kao svo­ju lič­nu.
– Ka­ko sam uvi­jek do­ži­vlja­va­la ovu sto­ri­ju kao svo­ju lič­nu, htje­la sam da uka­žem dje­ci, da im po­ka­žem da ni­je bit­no ka­ko iz­gle­daš ka­da po­ra­steš, već ka­kav si čo­vjek. Od­no­sno, da im po­ka­žem da je pri­rod­no da po­ra­steš i da se pro­ljep­šaš, ali da se pro­mi­je­niš du­hov­no, da pre­va­zi­đeš svoj ego i po­stan­še bo­lji, e to ni­je ni­ma­lo la­ko. Ta unu­tra­šnja lje­po­ta vi­dje­će se ta­da i spo­lja bez ob­zi­ra ka­ko iz­gle­daš – ka­že Ko­la­ro­va.
No, pa­če u tre­nut­ku pre­o­bra­ža­ja mo­ra da uči­ni još jed­nu stvar.
– Je­ste, za­to u jed­nom mo­men­tu, pred kraj pred­sta­ve i ka­žem pa­če­tu da slo­bod­no ra­ši­ri svo­ja kri­la i da po­le­ti, da se oslo­bo­di. Ali, to je po­ru­ka i za ro­di­te­lje, jer i oni u jed­nom mo­men­tu mo­ra­ju da shva­te da mo­ra­ju pu­sti­ti svo­je di­je­te da ide svo­jim pu­tem – ka­že Ko­la­ro­va.
Za­to, „Ru­žno pa­če”, u is­toj mje­ri je i pred­sta­va za od­ra­sle, kao i za dje­cu. Jer, po­red onih ko­ji ne že­le da shva­te da mo­ra­ju da­ti slo­bo­du svo­joj dje­ci, ima i onih ko­ji ih bez­oč­no zna­ju osta­vi­ti na sta­ra­nje dru­gi­ma, ko­ji ih uop­šte ne že­le jer su dru­ga­či­ji.
– Na­rav­no, po­go­to­vo za ove dru­ge ko­ji ne že­le da pri­hva­te da ima­ju na pri­mjer di­je­te sa hen­di­ke­pom. Ni­je bit­no da li je tvo­je di­je­te ro­đe­no s ne­kim pro­ble­mom, ili ni­je ona­kvo ka­ko si ga za­mi­šljao, ono je tvo­je di­je­te i du­žnost ro­di­te­lja je da ga po­di­že i da mu pru­ži lju­bav, a ne da ga osta­viš u ne­kom do­mu za si­ro­čad – ka­že glu­mi­ca. Ali, do­da­je, još va­žni­je je dje­cu pri­pre­mi­ti za ži­vot usa­đu­ju­ći im hra­brost i sr­ce.
Pri­lič­no jed­no­stav­na i vr­lo funk­ci­o­nal­na sce­no­gra­fi­ja ide­ja je nje­ne ko­le­gi­ni­ce. Naj­vi­še zbog či­nje­ni­ce da se ko­ri­sti i 2D ani­ma­ci­jom.
– Htje­la sam da po­ka­žem da ani­ma­ci­je i lut­ke mo­gu da idu za­jed­no. Da­nas se dje­ca igra­ju i ta­ble­ti­ma, gle­da­ju te­le­vi­zi­ju, i te­ško im je da gle­da­ju kla­sič­nu pred­sta­vu, i za­to sam htje­la da im po­ka­žem da u te­a­tru ni­je sve kru­to. Ina­če, ove lut­ke su „ma­pet lut­ke” – ka­že Ko­la­ro­va, ko­ja je, do­da­je, odu­še­vlje­na fe­sti­va­lom i Pod­go­ri­com.
– Ova­kav fe­sti­val je po­tre­ban jer dje­ci su po­treb­ne pred­sta­ve s lut­ka­ma. Te pred­sta­ve su naj­bli­že nji­ho­vom du­hu, naj­lak­še sa­vla­da­va­ju pri­ču i pri­po­vi­je­da­nje u ko­ju je uklju­če­na lut­ka – is­ti­če Ko­la­ro­va.Ž.J.


Gu­li­ver i Sne­ža­na

Da­nas, po­sljed­njeg da­na če­tvr­tog Me­đu­na­rod­nog fe­sti­va­la lut­kar­stva na re­per­to­a­ru su dvi­je pred­sta­ve. Obje se iz­vo­de u vel­li­koj sa­li KIC „Bu­do To­mo­vić”. Ta­ko­đe, ve­če­ras će bi­ti do­di­je­lje­ne i fe­sti­val­ske na­gra­de.
U 18 ča­so­va igra­ju „Gu­li­ve­ro­ve avan­tu­re” Al­ban­skog na­ci­o­nal­nog dječ­jeg cen­tra i lut­kar­skog po­zo­ri­šta iz Ti­ra­ne. Ovu pred­sta­vu sju­tra, u po­ne­dje­ljak 14. sep­tem­bra mo­ći će da po­gle­da­ju ma­li­ša­ni iz Tu­zi. Pred­sta­va igra od 11 ča­so­va u KIC Ma­le­si­ja.
Ve­če­ras u 20 ča­so­va na sce­ni KIC-a dje­ca iz Ško­li­ce glu­me Da­vo­ra Dra­go­je­vi­ća iz­ve­šće „Sne­ža­nu i se­dam pa­tu­lja­ka”. Ova pred­sta­va ni­je u kon­ku­ren­ci­ji.