Funk­ci­o­ner Socijaldemokrats­ke par­ti­je (SDP) iz Pla­va Mir­za Ša­bo­vić oci­je­nio je da bi uki­da­nje Osnov­nog su­da u Pla­vu bio svo­je­vr­stan udar na sud­sku tra­di­ci­ju u tom gra­du i da bi taj čin di­rekt­no i do­dat­no de­gra­di­rao gra­đa­ne plav­ske i gu­sinj­ske op­šti­ne. On je to ka­zao ko­men­ta­ri­šu­ći re­for­mu pra­vo­su­đa u Cr­noj Go­ri od 2014. do 2018. go­di­ne, ko­jom je pred­vi­đe­no uki­da­nje ne­kih su­do­va.
– Stra­te­gi­jom re­for­me pra­vo­su­đa pred­vi­đe­na je ra­ci­o­na­li­za­ci­ja pra­vo­sud­nog si­ste­ma Cr­ne Go­re, ko­ja pod­ra­zu­mi­je­va i „ga­še­nje” Osnov­nog su­da u Pla­vu. Na ne­dav­no odr­ža­noj kon­fe­ren­ci­ji o re­for­mi pra­vo­su­đa, na ko­joj su uče­stvo­va­li mi­ni­star prav­de Zo­ran Pa­žin i pred­sjed­ni­ca Vr­hov­nog su­da Ve­sna Me­de­ni­ca, pred­sta­vljen je i iz­vje­štaj o re­a­li­za­ci­ji Stra­te­gi­je re­for­me pra­vo­su­đa od 2014. do 2018. u kom se na­la­zi pre­po­ru­ka o ga­še­nju Osnov­nog su­da u Pla­vu. Kao di­plo­mi­ra­ni prav­nik sma­tram da se u kon­kret­nom slu­ča­ju ra­di o lo­šim pre­po­ru­ka­ma ko­je su vje­ro­vat­no pro­dukt di­le­tant­skih ana­li­za. Ta­kve pre­po­ru­ke, pre­ma sve­mu su­de­ći, za cilj ima­ju i kraj­nje ma­li­ci­o­znu i ne­ga­tiv­nu po­za­di­nu pre­ma jed­noj sre­di­ni ko­ju do­mi­nant­nim di­je­lom či­ne Bo­šnja­ci i Al­ban­ci. Uki­da­njem Osnov­nog su­da u Pla­vu naj­bli­ži sud bio bi nam u Be­ra­na­ma, ko­je su od Pla­va uda­lje­ne 40, a od se­o­skih pod­ruč­ja i 50 ki­lo­me­ta­ra. Kad je ri­ječ o Gu­si­nju, ta uda­lje­nost mje­sti­mič­no iz­no­si i vi­še od 60 ki­lo­me­ta­ra u jed­nom prav­cu – pre­ci­zi­rao je Ša­bo­vić.
On sma­tra da bi uki­da­nje su­do­va i us­po­sta­vlja­nje, ka­ko je pred­vi­đe­no u stra­te­gi­ji, sud­skih odje­lje­nja, ima­lo i dru­ge ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce, jer, či­nje­ni­ca je, ka­ko ka­že, da Osnov­ni sud u Pla­vu ni­je sa­mo or­gan sud­ske vla­sti, već je i je­dan po­se­ban, lo­kal­ni, dru­štve­no eko­nom­ski fe­no­men.
– U op­šti­ni Plav ko­ja je de­va­sti­ra­na pljač­ka­ško-ugnje­tač­kom po­li­ti­kom DPS-a, gdje su mla­di ra­se­lje­ni u alar­mant­nom bro­ju, po­slu­je pet advo­kat­skih kan­ce­la­ri­ja i zna­tan broj sud­skih vje­šta­ka. A, otva­ra­nje advo­kat­skih kan­ce­la­ri­ja u svom gra­du, za mla­de ko­ji stek­nu po­treb­ne uslo­ve za to, bi­la je jed­na od op­ci­ja za eg­zi­sten­ci­ju. Even­tu­al­nim ga­še­njem su­da u Pla­vu, advo­ka­ti iz ovog kra­ja ne bi bi­li kon­ku­ren­tni u do­volj­noj mje­ri sa advo­ka­ti­ma iz ne­kih dru­gih op­šti­na. Va­žno je po­me­nu­ti da Osnov­ni sud u Pla­vu, ima di­je­lom i svoj tra­di­ci­o­nal­ni ka­rak­ter jer po­sto­ji sko­ro po­la vi­je­ka, ta­ko da je te­ško po­nu­di­ti oprav­da­ne raz­lo­ge za uki­da­nje tog su­da. I ele­men­tar­na lo­gi­ka ne ide u pri­log pre­po­ru­ci za „ga­še­nje” tog su­da ov­dje, jer, pre­ma po­da­ci­ma Mon­sta­ta, u ovoj op­šti­ni ži­vi 13.108 sta­nov­ni­ka, bez op­šti­ne Gu­si­nje, te uko­li­ko uzme­mo u ob­zir ne­ko­li­ko de­se­ti­na hi­lja­da Pla­vlja­na i Gu­si­nja­na ko­ji su ra­se­lje­ni po svi­je­tu a ko­ji svo­je prav­ne in­te­re­se, pre­vas­hod­no iz imo­vin­sko-prav­nih od­no­sa, ostva­ru­ju u Pla­vu, ne­ja­sno je za­što pri­mje­nji­va­ti tu mje­ru – is­ta­kao je Ša­bo­vić.
On sma­tra da je na­mje­ra nad­le­žnih ja­sna – „po­treb­no je do kra­ja ugu­ši­ti je­dan na­rod ko­ji je ne­se­bič­no dao svoj do­pri­nos za ob­no­vu cr­no­gor­ske ne­za­vi­sno­sti”.N.V.


Ni­je još do­nesen­a od­lu­ka

Pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra Cen­tra za mo­ni­to­ring i is­tra­ži­va­nje Zlat­ko Vu­jo­vić, ka­zao je da još ni­je do­ni­je­ta ni­ka­kva od­lu­ka po pi­ta­nju mre­že su­do­va, ili even­tu­al­no o uki­da­nju ne­kih.
– Me­đu­tim, Cr­na Go­ra se mo­ra su­o­či­ti s tim iz raz­lo­ga što je mre­ža su­do­va i su­di­ja kod nas gu­sta i zna­čaj­no vi­ša od pro­sje­ka ko­ji je u ze­mlja­ma Evrop­ske uni­je. Ta­ko­đe, i si­stem ka­kav se sa­da ima, ka­da se go­vo­ri o tom bro­ju su­do­va i su­di­ja, u CE­MI-ju sma­tra­ju da go­vo­ri da se ne mo­že pri­mi­je­ni­ti slu­čaj­na do­dje­la pred­me­ta, što je je­dan od ključ­nih kri­te­ri­ju­ma za objek­tiv­nost do­no­še­nja sud­skih od­lu­ka, te s aspek­ta struč­nog se za­la­že o mo­guć­no­sti usa­vr­ša­va­nja su­di­ja, te da oni i su­de u onim pred­me­ti­ma gdje ima­ju ve­ći ste­pen struč­no­sti ne­go u ne­kim dru­gi­ma – do­dao je Vu­jo­vić.