-Pi­še: Prof. dr Bo­ži­dar M. Bo­jo­vić

Po­sli­je ni­za pri­prem­nih ak­tiv­no­sti, dvo­ji­ca en­tu­zi­ja­sta Đu­ro Jo­va­no­vić i No­vak Vu­jo­še­vić, na osni­vač­koj Skup­šti­ni, u mar­tu mje­se­cu 1966. go­di­ne, osno­va­li su Udru­že­nje za bor­bu pro­tiv še­ćer­ne bo­le­sti Cr­ne Go­re. Za pr­vog pred­sjed­ni­ka Udru­že­nja iza­bran je No­vak Vu­jo­še­vić, ta­da­šnji su­di­ja Ustav­nog su­da Cr­ne Go­re, a za se­kre­ta­ra Đu­ro Jo­va­no­vić, vi­so­ki funk­ci­o­ner u no­vin­sko-iz­da­vač­kom pred­u­ze­ću „Po­bje­da“. Udru­že­nje je for­mi­ra­no na ini­ci­ja­ti­vu bo­le­sni­ka od še­ćer­ne bo­le­sti op­šti­ne Ti­to­grad, sa­da­šnje Pod­go­ri­ce, sa ci­ljem, da kao dru­štve­no-hu­ma­ni­tar­na or­ga­ni­za­ci­ja za­jed­no sa me­di­cin­skim ka­dro­vi­ma ra­znih pro­fi­la pra­ti i po­ma­že u rje­ša­va­nju sta­tu­sa i pro­ble­ma bo­le­sni­ka od bo­le­sti ko­ja je već ta­da po­pri­ma­la za­bri­nja­va­ju­će raz­mje­re i na­go­vje­šta­va­la da po­sta­je ozbi­ljan zdrav­stve­ni pro­blem. Na ini­ci­ja­ti­vu ovog udru­že­nja osni­va­ju se u dru­gim gra­do­vi­ma Cr­ne Go­re op­štin­ska udru­že­nja za bor­bu pro­tiv še­ćer­ne bo­le­sti, pa ubr­zo Udru­že­nje pre­ra­sta u Sa­vez dru­šta­va za bor­bu pro­tiv še­ćer­ne bo­le­sti Cr­ne Go­re.
U to vri­je­me u Cr­noj Go­ri ni­je po­sto­jao ni je­dan lje­kar sub­spe­ci­ja­li­sta en­do­kri­no­lo­gi­je i di­ja­be­to­lo­gi­je ko­ji bi se usko ba­vio pro­ble­mom še­ćer­ne bo­le­sti i dru­gih en­do­kri­nih obo­lje­nja. Za­pra­vo, to je vri­je­me ka­da se u Ju­go­sla­vi­ji pr­vi put uvo­de sup­spe­ci­ja­li­stič­ke stu­di­je za spe­ci­ja­li­ste in­ter­ne me­di­ci­ne i pe­di­ja­tri­je iz en­do­kri­no­lo­gi­je sa di­ja­be­to­lo­gi­jom. Re­pu­blič­ko udru­že­nje, sa­da već Sa­vez dru­šta­va, kod ta­da­šnjih zdrav­stve­nih usta­no­va po­kre­će ini­ci­ja­ti­vu za ško­lo­va­nje- sup­spe­ci­ja­li­za­ci­ju ka­dro­va iz di­ja­be­to­lo­gi­je, od­no­sno en­do­kri­no­lo­gi­je. Ra­zu­mi­je­va­nje od­go­vor­nih u me­di­cin­skim usta­no­va­ma ni­je bi­lo za po­hva­lu, jer se ni­je ukla­pa­lo u nji­ho­ve pro­gra­me edu­ka­ci­je ka­dro­va, pa se stru­čno usa­vr­ša­va­nje pr­vih ka­dro­va od­vi­ja uz ma­te­ri­jal­nu po­moć re­pu­blič­kog Sa­ve­za dru­šta­va za bor­bu pro­tiv še­ćer­ne bo­le­sti i sa­mo­fi­nan­si­ra­nje za­in­te­re­so­va­nih.
Sa do­la­skom pr­vih ško­lo­va­nih supspe­ci­ja­li­sta Sa­vez dru­šta­va ini­ci­ra niz ak­tiv­no­sti, od ko­jih je te­ži­šte na do­bi­ja­nju po­da­ta­ka o bro­ju obo­lje­lih od še­ćer­ne bo­le­sti (pre­ko evi­den­ci­je op­štin­skih dru­šta­va) i odr­ža­va­nje edu­ka­tiv­nih pre­da­va­nja i sim­po­zi­ju­ma sa te­ma­ma iz pro­ble­ma­ti­ke o še­ćer­noj bo­le­sti. Po­red struč­nja­ka iz Cr­ne Go­re, pre­da­va­či su bi­li i iz dru­gih cen­ta­ra biv­še Ju­go­sla­vi­je, pa i ino­stran­stva. Ta­ko je npr. u Tiv­tu 1982. go­di­ne odr­žan skup obo­lje­lih od še­ćer­ne bo­le­sti i vo­de­ćih svjet­skih struč­nja­ka en­do­kri­no­lo­ga-di­ja­be­to­lo­ga, ko­ji su uče­stvo­va­li na Da­nu sim­po­zi­ju­mu u Du­brov­ni­ku. Bo­le­sni­ci su mo­gli da di­rekt­no do­bi­ju od­go­vor od naj­e­mi­nent­ni­jih svjet­skih struč­nja­ka o pro­ble­mi­ma ko­ji ih mu­če. Ni­je mi po­zna­to da je ne­ki sli­čan sa­sta­nak ika­da odr­žan u Cr­noj Go­ri.
To­kom če­tr­de­set go­di­na ra­da, do 2007. go­di­ne, Sa­vez je or­ga­ni­zo­vao 108 (sto­ o­sam !) pre­da­va­nja o še­ćer­noj bo­le­sti, nje­nim simp­to­mi­ma, sa­mo­kon­tro­li, is­hra­ni, fi­zič­koj ak­tiv­no­sti itd. Kon­cep­tom ra­da, po­sli­je sva­kog pre­da­va­nja sli­je­dio je raz­go­vor sa obo­lje­lim, pri če­mu su bo­le­sni­ci mo­gli da do­bi­ju di­rek­tan od­go­vor od afir­mi­sa­nih struč­nja­ka o pro­ble­mi­ma iz svo­je bo­le­sti.Pre­da­va­nja su odr­ža­va­na u Pod­go­ri­ci, Plje­vlji­ma, Bi­je­lom Po­lju, Be­ra­na­ma, Ro­ža­ju, Ul­ci­nju, Ba­ru, Tiv­tu, Her­ceg No­vom itd.Pre­da­va­či su bi­li ta­ko­đe, uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­so­ri sa me­di­cin­skih fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du, Za­gre­bu, No­vom Sa­du, Sa­ra­je­vu, Sko­plju. Ova­kav na­čin ra­da u edu­ka­ci­ji obo­lje­lih od še­ćer­ne bo­le­sti bio je iz­u­zet­no bla­go­tvo­ran. Uz to, do­bi­ja­njem po­da­ta­ka pre­ko op­štin­skih dru­šta­va o bro­ju i naj­va­žni­jim epi­de­mi­o­lo­škim po­da­ci­ma obo­lje­lih od še­ćer­ne bo­le­sti, bio je je­di­na or­ga­ni­za­ci­ja u Cr­noj Go­ri ko­ja je ras­po­la­ga­la tim po­da­ci­ma. Pre­ma po­da­ci­ma Re­pu­blič­kog sa­ve­za dru­šta­va za bor­bu pro­tiv še­ćer­ne bo­le­sti u Cr­noj Go­ri je 2007. go­di­ne re­gi­stro­va­no 17.800 obo­lje­lih od di­ja­be­te­sa, sa re­fe­rent­nom pro­cje­nom da broj obo­lje­lih u Cr­noj Go­ri zna­t­no pre­ma­šu­je 50.000. Ovi po­da­ci će se po­tvr­di­ti 2014. go­di­ne ka­da je u Cr­noj Go­e­ri uve­den zva­nič­ni re­gi­star obo­lje­lih od di­ja­be­te­sa.
Sa­vez dru­šta­va je po­ste­pe­no ši­rio uti­caj i na or­ga­ni­za­ci­ju zdrav­stve­ne za­šti­te obo­lje­lih od še­ćer­ne bo­le­sti. Ta­ko je u Bi­je­lom Po­lju, for­mi­ran pr­vi dis­pan­zer za di­ja­be­tes, a u Pod­go­ri­ci u pro­sto­ri­ja­ma Sa­ve­za dru­šta­va i pro­to­tip sa­vje­to­va­li­šta za di­ja­be­tes. Za­hva­lju­ju­ći ve­li­kim preg­nu­ći­ma pok. Đu­ra Jo­va­no­vi­ća i in­že­nje­ra ar­hi­tek­tu­re Vla­sti­mi­ra Ra­do­nji­ća Sa­vez dru­šta­va je uz po­moć Op­šti­ne Ti­to­grad, ali i zna­ča­ja­nim ula­ga­njem sop­stve­nih sred­sta­va ku­pio pro­sto­ri­je u ko­ji­ma je u stal­nom rad­nom od­no­su za­po­slen vi­ši me­di­cin­ski la­bo­rant. Bi­će to go­di­na­ma ku­tak za oku­plja­nja obo­lje­lih od še­ćer­ne bo­le­sti i me­di­cin­skih rad­ni­ka ra­znih pro­fi­la ko­ji bri­nu o nji­ho­vom zdra­vlju. Ini­ci­ja­ti­va za ta­kvim pro­sto­ri­ja­ma i na­čin ra­da uspje­šno se ši­ri­la i na dru­ge op­šti­ne u Cr­noj Go­ri.
Od po­seb­nog zna­ča­ja je bi­la na­uč­no-is­tra­ži­vač­ka i iz­da­vač­ka dje­lat­nost. Uz sa­rad­nju struč­nja­ka iz Cr­ne Go­re i dru­gih re­pu­bli­ka re­a­li­zo­va­na su tri na­uč­no-is­tra­ži­vač­ka pro­jek­ta, iz­da­ta mo­no­gra­fi­ja „Mi i še­ćer­na bo­lest“ i 11 dru­gih mo­no­gra­fi­ja ko­je su do­bro pri­mlje­ne i bi­le do­stup­ne na ši­rem pro­sto­ru Ju­go­sla­vi­je. U ok­to­bru 1985. go­di­ne po­kre­nu­to je iz­da­va­nje ča­so­pi­sa „Is­hra­na, fi­zič­ka ak­tiv­nost i zdra­vlje“ ko­ji će iz­la­zi­ti sve do 2007. go­di­ne. Psled­njih ne­ko­li­ko go­di­na za­hva­lju­ju­ći ve­li­kim na­po­ri­ma ta­da­šnjeg pred­sjed­ni­ka Sa­ve­za, go­spo­di­na Mo­mi­ra Dr­lje­vi­ća.
Na­čin or­ga­ni­za­ci­je i ra­da Sa­va­za dru­šta­va za bor­bu pro­tiv še­ćer­ne bo­le­sti Cr­ne Go­re za­in­te­re­so­vao je udru­že­nja i in­sti­tu­ci­je iz dru­gih re­pu­bli­ka Ju­go­sla­vi­je ko­ji su se ba­vi­li pro­ble­mi­ma di­ja­be­te­sa. Ta­ko se us­po­sta­vlja čvr­sta i ve­o­ma dje­lo­tvor­na sa­rad­nja Sa­ve­za Cr­ne Go­re sa svim re­pu­blič­kim udru­že­nji­ma Ju­go­sla­vi­jem a po­seb­no sa Be­o­gra­dom, Za­gre­bom i No­vim Sa­dom.
Nažalost, po­sli­je 2007. go­di­ne ovaj uzor­ni Sa­vez, pri­znat kao naj­bo­lje or­ga­ni­zo­van u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji,ne na­i­la­zi na odgovarajuće ra­zu­mi­je­va­nje i po­moć dru­štva. Ne­ko­or­di­ni­sa­nim ak­tiv­no­sti­ma po­je­di­na­ca Sa­vez je ne­sta­tu­tar­no tran­sfor­mi­san u or­ga­ni­za­ci­ju sa slič­nim ime­nom, ali ne i sa sličnim pro­gram­skim ak­tiv­no­sti­ma. Čak su i pro­sto­ri­je Udru­že­nja u Pod­go­ri­ci, ste­če­ne ve­li­kim za­la­ga­njem ak­ti­vi­sta pri­je vi­še od 30 go­di­na, pro­mi­je­ni­le na­mje­nu, a mo­žda i vla­sni­ka! I da ne na­bra­jam ne­ga­tiv­no­sti.Za­klju­či­ću kon­sta­ta­ci­jom da ako se zna­ju ve­li­ke pred­no­sti ko­je ova­kva udru­že­nja ima­ju i ko­ja su se po­tvr­di­la i kod nas u Cr­noj Go­ri, oče­ki­va­ti je da će se u sko­ri­joj bu­duć­no­sti, omo­gu­ći­ti rad Udru­že­nja na iz­vor­nim pro­gram­skim na­če­li­ma od pri­je 50 go­di­na,u in­te­re­su una­pre­đe­nja zdra­vlja i za­šti­te ustav­nih pra­va obo­lje­lih od še­ćer­ne bo­le­sti. Pod­sje­ća­nje na ovaj zna­čaj­ni ju­bi­lej, bi­la je na­ša oba­ve­za. I na­da da će to mo­ti­vi­sa­ti one ko­ji o sve­mu od­lu­ču­ju da ne­što ura­de, i bo­le­sni­ke, o či­joj sud­bi­ni se ra­di, da zna­ju da je rje­še­nje u nji­ho­vim ru­ka­ma.