-Pi­še: Jo­vo Pe­jo­vić

Ne­dav­no mi se ja­da pri­ja­telj ri­je­či­ma: “Bo­že, Bo­že, ko­me smo pre­da­li na­še sud­bi­ne u ru­ke? Ka­ko smo do­zvo­li­li da nam 27 go­di­na ne­ko­li­ko po­je­di­na­ca osta­ra pred na­šim oči­ma mi­je­nja­ju­ći sa­mo zva­nja i fo­te­lje? Glav­ni de­ba­tu­je sam sa so­bom, nje­go­va de­sna ru­ka vi­tla pe­dren­kom, a li­je­va mi­je­nja mi­šlje­nje čas ova­ko, čas ona­ko. Lu­da ze­mlja, a na­rod ću­ti. Smi­je­šno da ni­je tu­žno.“ Mi­ni­stri ko­ji bi po pra­vi­lu tre­ba­lo da slu­že na­ro­du ra­di­je pri­mo­ra­va­ju na­rod da nji­ma slu­ži. La­žu da ra­de u in­te­re­su na­ro­da, jer da je ta­ko za­što bi bi­li okru­že­ni sa to­li­ko po­li­ci­je. Vlast stva­ra lo­po­ve, pa ih ka­sni­je ko­ba­ja­gi ju­ri da ih uhva­ti, a na­iv­ni na­rod ni­ka­ko da shva­ti, da se tu ra­di o pre­va­ri. Ta do­bro osmi­šlje­na igra lo­po­va, taj­ku­na i po­li­ti­ča­ra ko­ji se taj­no dru­že i vo­le, a jav­no ko­ba­ja­gi pro­go­ne ima za cilj ma­ni­pu­li­sa­nje jav­nim mnje­njem i sa­kri­va­nje isti­ne.
Cr­na Go­ra je po­sta­la si­gur­na ku­ća za lo­po­ve i kri­mi­nal­ce, ali i lo­gor za pro­ga­nja­nje istin­skih bo­ra­ca za soj­sku i čoj­sku dr­ža­vu. Što bi re­kli na­ši sta­ri:“Po­kra­do­še pred na­šim oči­ma sve što za ne­bo ne vi­si.“ Na­rav­no, slu­čaj ,,Li­men­ka'' je naj­ti­pič­ni­ji pri­mjer ka­ko Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo ne smi­je ni da po­mi­sli, a ka­mo­li da pro­ce­su­i­ra ne­do­dir­lji­ve sa sa­mog vr­ha pi­ra­mi­de. Naj­ve­ći pro­blem u Cr­noj Go­ri je što je re­žim iz­gra­dio si­stem u ko­jem se sve zlo­u­po­tre­be vla­sti pred­sta­vlja­ju nor­mal­nim. Ko god ima po­li­tič­ke am­bi­ci­je, nji­ma se pri­klo­ni i raz­i­gra u već raz­ra­đe­nom ko­lu bez na­mje­re da bi­lo šta mi­je­nja. Dok je nor­mal­no da se za uslu­ge lje­ka­ri, dr­žav­ni slu­žbe­ni­ci, di­rek­to­ri i ko sve ne ča­šća­va­ju sto­ti­na­ma eura, dok nam se mi­ni­stri i gra­do­na­čel­ni­ci ugra­đu­ju u sve dr­žav­ne i grad­ske pro­jek­te, dok nam ni­je bit­no ko­li­ko ko zna, dok se la­že­mo da smo pro­tiv re­ži­ma, a kri­šom gla­sa­mo za re­žim ima­će­mo dr­ža­vu ka­kvu ima­mo.
Par­ti­to­kra­ti­ja je kao kan­cer me­ta­sta­zi­ra­la u sve po­re na­šeg dru­štva. Ne­struč­ni i po­slu­šni par­tij­ski ka­dro­vi su nas vra­ti­li u sred­nji vi­jek. Trag ko­ji je re­žim osta­vio za so­bom je ta­kav da nje­go­vi glav­ni eks­po­nen­ti ne mo­gu iz­bje­ći za­slu­že­nu ka­znu. Sva­kom gra­đa­ni­nu Cr­ne Go­re tre­ba da bu­de ja­sno da ova­kvi ti­ra­ni ne­će la­ko, a na­ro­či­to ne mir­no pre­pu­sti­ti vlast, jer su or­ga­ni­zo­va­ni kao sek­ta i ko­ri­ste ma­fi­ja­ške me­to­de da što du­že osta­nu na vla­sti. Za­to ne­će mno­go raz­mi­šlja­ti ka­da bu­du osje­ti­li da mo­ra­ju ići, uči­ni­će sve da po­sle se­be osta­ve po­top.
Cr­na Go­ra tre­ba da zna da vi­še ni­je bit­no da li pro­tiv dik­ta­tu­re pro­te­stu­je je­dan čo­vjek ili sto hi­lja­da lju­di. Svi ko­ji se su­prot­sta­vlja­ju jed­no­u­mlju da­ju ve­li­ki do­pri­nos po­bje­di nad fa­ši­za­ci­jom svi­je­ta ko­ja u cr­no­gor­skom re­ži­mu ima sna­žno upo­ri­šte. Cr­nom Go­rom upra­vlja­ju ra­spi­ku­će ko­je dr­žav­ni ka­pi­tal tr­pa­ju u svo­je dže­po­ve i dže­po­ve svo­jih pri­ja­te­lja, što dr­ža­vu ne­za­u­sta­vlji­vo vo­di u ban­krot.
Sa­mo u ova­kvoj Cr­noj Go­ri je mo­gu­će da se na sto­ti­ne re­žim­skih funk­ci­o­ne­ra hap­si zbog lo­po­vlu­ka i udru­ži­va­nja u kri­mi­nal­ne or­ga­ni­za­ci­je, a da par­ti­ja ko­joj pri­pa­da­ju i da­lje funk­ci­o­ni­še kao da to s njom ne­ma ve­ze. Mo­že­te sa­mo za­mi­sli­ti ko­li­ko je, što bi re­kao naš na­rod, de­beo obraz funk­ci­o­ne­ri­ma DPS-a, ka­da se ne sra­me ovih či­nje­ni­ca. Spo­ra­zum­no pri­zna­nje kri­vi­ce je oči­gled­no po­sta­lo jed­no od naj­si­gur­ni­jih sred­sta­va za pre­va­ru na­ro­da, ali i naj­si­gur­ni­ji na­čin da DPS lo­po­vi za­dr­že eno­rm­ne ko­li­či­ne nov­ca i ta­ko sa­ču­va­ju bo­gat­stvo za se­be i svo­je po­tom­ke. Ne­ma spo­ra­zum­nog pri­zna­nja kri­vi­ce dok se dr­ža­vi ne vra­ti sva­ki po­kra­de­ni ce­nat.
Ako opo­zi­ci­ja za­i­sta že­li do­bro Cr­noj Go­ri, on­da je kraj­nje vri­je­me da po­zo­ve sve gra­đa­ne da usta­nu u od­bra­nu dr­žav­ne imo­vi­ne ko­ju še­fo­vi re­ži­ma uz po­moć dr­žav­nih or­ga­na i in­sti­tu­ci­ja oti­ma­ju i ta­ko na­šu ze­mlju pre­tva­ra­ju u pri­vat­ni po­sjed. Ovo je pi­ta­nje ko­je na­di­la­zi sve pro­gram­ske i dru­ge raz­li­ke, što bi mo­rao bi­ti i po­ziv čla­no­vi­ma DPS-a da usta­nu u bor­bu pro­tiv lo­po­va u sop­stve­nim re­do­vi­ma.
Raz­ot­kri­va­nje po­či­ni­la­ca kra­đe dr­žav­ne imo­vi­ne ne mo­že se pra­vič­no spro­vo­di­ti u re­ži­ji re­ži­ma ko­ji je po­kro­vi­telj i in­spi­ra­tor tih kra­đa, kao što se ne smi­je do­zvo­li­ti da kri­vi­ca za ta dje­la bu­de sva­lje­na na ne­ke dr­žav­ne či­nov­ni­ke ko­ji su bi­li uci­je­nje­ni od svo­jih še­fo­va i ni kri­vi ni du­žni po­sta­li sa­u­če­sni­ci u ne­ča­snim po­slo­vima.
Ova te­ma bi tre­ba­lo da bu­de ključ­ni raz­log za ob­je­di­nje­nje opo­zi­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nje mir­nih gra­đan­skih pro­te­sta za ras­pi­si­va­nje pri­je­vre­me­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra.