Dnevna ¹tampa Marketing Redakcija Kontakt
Državna tajna i lokalni put od 35 miliona * Kriza ozbiljna, premijer neozbiljan * Za psovanje Mila i države kažnjeni 2.400 eura * Smijenjen pošto je dobio policiju na sudu * Državna tajna i lokalni put od 35 miliona * Crveni alarm u Bijeloj kući * Mi želimo mir, a Rusi da vam otruju region
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 19-05-2017

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Rijeè Dana
Marko Milačić, lider pokreta Otpor beznađu:
– Pozvao sam Belog i njegovu družinu da dođu u Crnu Goru. Biće lijepo vidjeti nešto „belo”, a da nije kokain za drugove na vlasti, da uđe preko naše granice.

Vic Dana :)

Upoznavaju Hrista Stoičkova sa jednom plavušom i slavni fudbaler se predstavlja:
- Hristo Stoičkov.
- Vaistinu Stoičkov, odgovori plavuša.


Sjede Julije Cezar i Vendi i nailazi Viki. Kaže Cezar: - Vendi, vidi Viki!


Doktor se posle pregleda obraća jednom pacijentu:
- Vama je potreban savršeni mir. Prepisaću vam ove tablete za smirenje. Tri puta dnevno ih dajte svojoj ženi!
Kupio Piroćanac ajfon 6, stavio ga u zadnji džep, sjeo i čulo se krrccc!
- Leleeee, daj bože da je kičma – povika Piroćanac.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Stav - datum: 2017-05-18
Rođen u Nikšiću
Matović Rođen u Nikšiću
-Piše: Aleksandar Matović

Kad je postavljen kamen temeljac hotela ,,Onogošt’’, Staronikšićani su u čudu pitali jedni druge – što grade hotel na kraju grada? Sada je plato ispred hotela omiljeno sastajalište mladih parova.,,Vidimo se kod hotela u pola osam’’. Hotel je stigao u centar, a da nije mrdnuo s mjesta. Hoteli obično ostaju tamo gdje su izgrađeni. Ali se Nikšić proširio. Otrgnuo se od Tvrđave i razlio po Nikšićkom polju. Pamtim kad je dio Tesline, tada Kardeljeve, bio neasfaltiran. Ta je ulica vjerovatno vodila negdje prema kraju svijeta. Tako je izgledalo nekom ko je imao četiri godine.
Kad te neko pita koliko imaš godina (šta li to znači?) pokažeš tri prsta i to je valjan odgovor. Valjda imaš i toliko godina. Dok razmišljam o toj muci, hodam trotoarom pored zgrade, grabim ka našem ulazu. Do ovog detalja sam dobacio zagledavši se unazad. Sledeće čega se sjećam je panični bijeg ispred opasnog psa. Letio sam kao vjetar, jedva dodirujući zemlju. Pas je trčkarao za mnom i njuškao moje pete. Miko mi je to kasnije ispričao. Valjda sam već imao četiri godinice. Jeste , ja sam Jelena M., on je moj hahaha! I padoh u ruke našminkanoj dvadesetdevetogodišnjoj učiteljici. Širok osmijeh, zvonak glas. Bukvar, sveske bez linija, obična olovka, gumica. Tašna na leđa. Futrola, kafena. Kući u pet sati, umijem sam, blizu je. Imaš li šta za domaći? Prošlo je nekoliko godina školskih i kalendarskih. U ovoj svijetloj ustanovi se nisam proslavio. A nije da sam pustio koju suzu zbog toga. A ne vjerujem ni da je ko drugi.
AMBASADOR 61 EI NIŠ: Ovo elekronsko čudo u velikoj drvenoj kutiji sa sve lampicama u sebi i stabilizatorom na polici ispod unese u moje djetinjstvo puno radosti. Skoro koliko i slatkiši. Stari drvenjak je u našu kuću doveo Prleta i Tihog, Batu Živojinovića u bezbroj uloga, jelenka i lovokradicu, Tarzana, Džon Vejna i sve poznate likove iz crtanih filmova. Dobročinitelj ovaj je s mukom počinjao svoje obaveze. Prvo bi mu nešto pucnulo duboko u grudima pa bi zazujao. Lampice bi zasijale i ubrzo se pojavila slika. Radost. Kupljen prije mog rođenja i plaćen ko zna koliko, nije štedio sebe. Ali je, na opštu žalost, često bivao bolestan. Tada bi ga otac odnio TV doktoru. Ako bi se razbolio uveče, tuga bi brzo ispunila kuću od tepiha do plafona. Trebalo je samo pogledati Mika dok gleda u beživotni zeleni ekran. Izraz njegovog lica je govorio više nego dva dokumentarna filma. I pet fotografija. Tek posle čitave vječnosti bi proradio. Mislim, bio izliječen.
RUDOPOLjE: Iscijepana drva složena u kupolu, nekoliko starih automobila, malo samonikle trave i jedan koš. U daljini sportski centar u izgradnji. I vrh planine Vojnik. I puno prašine. Koja je mirisala... predivno.
PONI BICIKL: Radovanov dvotočkaš. On vozi, ja stojim na nosaču i držim se za ramena vozačeva. Jezdimo gradskim ulicama, sjenka jedva da nas stiže. Po trinaest godina oba. Nekoliko dana kasnije došao je neslavni pad. Kod robne kuće, onaj spust za kolica. Jedan preko drugog. Koljeno, lakat, uzdržan jauk. Stisnuo si mi ramena, nisam mogao da upravljam! Posle nekako odrastosmo. Sledeći susret – dvadesetogodišnjaci. Opismo se u kafani kod radija.
U VOJSCI SAM OČVRSNUO: Šta sada ? Nešto ću raditi već. A ođe se ništa nije promijenilo? Sve mi je nekako isto...
DVADESET PET GODINA (polovina, možda): Izlasci, poneki dinar na žice (komplet – dvadeset maraka).
Prebijam polovinu. Za drugu ćemo vidjeti ...

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"