BAR – Na pri­god­noj sve­ča­no­sti u ho­te­lu „Si­dro“ pri­je dvi­je ve­če­ri obi­lje­že­no je 60 go­di­na ma­tu­re pr­ve ge­ne­ra­ci­je ma­tu­ra­na­ta bar­ske gim­na­zi­je. Ra­di se o ge­ne­ra­ci­ja ko­ja je iz­gra­di­la sa­vre­me­ni Bar i ko­ja s pu­nim pra­vom no­si epi­tet isto­rij­ske. Sko­ro svi su za­vr­ši­li fa­kul­te­te i sko­ro svi su se na­kon za­vr­šet­ka ško­lo­va­nja vra­ti­li u rod­ni grad ka­ko bi da­li do­pri­nos nje­go­vom na­pret­ku i raz­vo­ju.
U ho­te­lu „Si­dro“ je od njih 59, ko­ji su 1957. go­di­ne ma­tu­ri­ra­li, do­šlo  12. Na oku­pu ge­ne­ra­ci­je bi­li su du­go­go­di­šnji di­rek­tor bar­ske bol­ni­ce dr Lju­bo Živ­ko­vić, ne­ka­da­šnji pred­sjed­nik op­šti­ne i di­rek­tor Lu­ke Bar Sve­to­zar Vu­le­tić, po­zna­ti gi­ne­ko­log dr Žar­ko Iva­no­vić, dok­tor­ka Ta­tja­na Jo­vo­vić, ge­ne­ral Špi­ro Ni­ko­vić, eko­no­mi­sta i isto­ri­čar Spi­ča Vla­di­mir Luk­šić, pri­vred­nik Mi­lo­rad Mi­lo Ni­ko­če­vić, za­tim Žar­ko Sto­jo­vić ko­ji je za ovu pri­li­ku do­šao iz Bri­zbej­na u Austra­li­ji gdje pro­vo­di pen­zi­o­ner­ske da­ne, pro­fe­so­ri­ca Du­šan­ka Đu­ra­ško­vić Bra­jo­vić.  Do­šli su i dr Si­ma Do­bre­ci, po­zna­ti der­ma­to­log ko­ji je bio i pro­fe­sor na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu u Pri­šti­ni, Ru­ždi Ha­sa­na­ga, du­go­go­di­šnji glav­ni ve­te­ri­nar u Ul­ci­nju. Po­seb­ne emo­ci­je iza­zvao je do­la­zak Vje­re Ve­la­še­vić Ko­va­če­vić, is­tak­nu­tog pro­svjet­nog i dru­štve­no-po­li­tič­kog rad­ni­ka, ko­ju ni te­ška bo­lest ni­je spri­je­či­la da u ko­li­ci­ma do­đe na su­sret ge­ne­ra­ci­je. 
U vi­še­ča­sov­nom dru­že­nju, sla­vlje­ni­ci su se pod­sje­ti­li i 33 dru­ga ko­ji vi­še ni­je­su me­đu ži­vi­ma. 
Vla­di­mir Luk­šić ka­že da su u nji­ho­vo vri­je­me bi­li iz­u­zet­no stro­gi škol­ski kri­te­ri­ju­mi, te da su sto­ga svi oni ko­ji su za­vr­ši­li gim­na­zi­ju bi­li u vr­hu u svo­joj stru­ci, ostva­ri­li se i kao po­ro­dič­ni lju­di i kao dru­štve­ni rad­ni­ci, i do­pri­ni­je­li raz­vo­ju gra­da.
– U vri­je­me na­ših gim­zij­skih da­na i troj­ka je bi­la vi­so­ka kao Ru­mi­ja – na­gla­sio je Luk­šić, a nje­gov škol­ski drug Lju­bo Živ­ko­vić do­da­je da su oni bi­li „ge­ne­ra­ci­ja ko­ja je ma­nje ho­da­la, a vi­še le­tje­la, ko­ja je na­kon pre­ži­vlje­nih rat­nih tra­u­ma an­tej­skom sna­gom nad­ra­sla si­ro­ma­štvo iz ko­jeg su po­te­kli i od Ba­ra ko­ji je ta­da bio du­bo­ka pro­vin­ci­ja, uči­ni­li grad lje­po­te i lju­ba­vi”.
Vje­ra Ko­va­če­vić je po­ru­či­la da ova ge­ne­ra­ci­ja je­ste uči­ni­la mno­go, ali da mo­že da­ti još je­dan do­pri­nos svom vo­lje­nom gra­du ta­ko što bi po­dr­ža­la ini­ci­ja­ti­vu da Bar do­bi­je Po­zo­ri­šte kra­lja Ni­ko­le.
Sa sje­tom i ža­lje­njem, na dru­že­nju je uka­za­no da na lo­ka­ci­ji sta­re gim­na­zi­je u Sta­rom Ba­ru ni­je iz­gra­đen Spo­men-dom u ko­jem je tre­ba­lo da bu­de mu­zej pro­svje­te, bi­bli­o­te­ka, dom ma­sli­na­ra i mje­sna za­jed­ni­ca. 
– Ura­đe­ni su pro­gram­ski za­da­tak i idej­no rje­še­nje ko­je je dje­lo ču­ve­nog ar­hi­tek­te Alek­san­dra Bać­ka Ke­ko­vi­ća, i tu se sta­lo. Obje­kat je tre­ba­lo da ko­šta oko 320.000 eura, to je sa­mo 0,6 od­sto nov­ca ko­ji je op­šti­na do­bi­la od pro­da­je Ma­lje­vi­ka, a da­nas na tom mje­stu ne­ma ni spo­men-plo­če – is­ta­kli su ne­ka­da­šnji naj­bo­lji bar­ski gim­na­zi­jal­ci.
D.S.