- Pi­še: Če­do­mir An­tić

Pred­sjed­nik NA­TO pro­tek­to­ra­ta, pod me­đu­na­rod­no pri­zna­tim na­zi­vom Ko­so­vo–UN­MIK, Ha­šim Ta­či re­če da je Sr­bi­ja iz­vor ne­sta­bil­no­sti u re­gi­o­nu. Eto, Sr­bi­ja vje­ro­vat­no ne­ma pri­zna­nje UN, bi­će da je ona pro­mi­je­ni­la et­nič­ku struk­tu­ru pa je za sto go­di­na s po­lo­vi­ne njen na­rod po­čeo da či­ni pre­ko 90 od­sto nje­nog sta­nov­ni­štva, da je ona po­ku­ša­va­la da se ot­ci­je­pi od dr­ža­ve ko­ja joj je da­va­la pu­na ku­lur­na, vjer­ska i po­li­tič­ka pra­va, na tom pu­tu ona je sva­ka­ko sta­ja­la na stra­nu sva­ke tu­đin­ske si­le im­pe­ri­jal­nih na­mje­ra – sul­tan­ske sa­mo­vla­de za­sli­je­plje­ne vjer­skim fa­na­ti­zmom, hab­sbur­škog mi­li­ta­ri­zma, ita­li­jan­skog fa­ši­zma, nje­mač­kog na­ci­zma, en­ve­ri­stič­kog sta­lji­ni­zma i, ko­nač­no, agre­siv­nog na­to­i­zma... I bi­će da je onih 12 od­sto sta­nov­ni­štva Ko­so­va–UN­MIK, ko­li­ko su či­ni­li Sr­bi, bi­lo ja­ko fa­ši­so­id­no i agre­siv­no ka­da su za­pre­mi­li 40 od­sto žr­ta­va ra­ta NA­TO i al­ban­skih te­ro­ri­sta pro­tiv Sr­bi­je.
Na Br­du kod Kra­nja, u pri­vat­noj imo­vi­ni Ka­ra­đor­đe­vi­ća, ko­ju Slo­ve­ni­ja ne­će da vra­ti pra­vim vla­sni­ci­ma, Ta­či je na­i­šao na ot­por pred­sjed­nikâ Sr­bi­je i Ma­ke­do­ni­je. Od su­sje­da je ne­do­sta­ja­la sa­mo so­li­dar­nost Cr­ne Go­re. Dr­ža­ve či­ja ma­nji­na je bi­la ne­sta­la na Ko­so­vu (sva­ka­ko od do­brog i li­je­pog ži­vo­ta), ko­ja ne bri­ne o Sr­bi­ma – ko­ji či­ne tre­ći­nu nje­nih sta­nov­ni­ka, a či­ja bra­ća su prog­na­na pri­je sve­ga iz Me­to­hi­je i ko­ja ima gra­nič­ni pro­blem sa Ko­so­vom–UN­MIK i či­ji ,,Rječ­nik’’ al­ban­ski po­sla­nik sjec­ka u fron­cle usred skup­šti­ne... Ali Fi­lip Vu­ja­no­vić, la­žni pred­sjed­nik Cr­ne Go­re, od­bio je da ka­že isti­nu i svr­sta se uz dvo­ji­cu pred­sjed­ni­ka se­strin­skih re­pu­bli­ka. Ti­me ni­je ostao ne­u­tra­lan ka­ko mi­sli da je iz­gle­da­lo. Na­pro­tiv, svo­jim po­stup­kom on je Cr­nu Go­ru svr­stao me­đu al­ban­ske ze­mlje, što ona na­rav­no već go­di­na­ma i je­ste.
De­ce­ni­ja­ma zna­mo ko vo­di Cr­nu Go­ru i u šta ju je pre­tvo­rio. To­li­ko su ve­li­ki „ro­do­lju­bi“ da su pr­vo iz­mi­sli­li la­žnu za­sta­vu (smi­ja­li bi im se i oni naj­go­ri ze­le­na­ši i cr­no­gor­ske usta­še iz 1990. za­to što im je orao na za­sta­vi žut umje­sto bi­je­li – orao Ne­ma­nji­ća ka­kav je od po­čet­ka i bio) a, sa­da se vi­di ko­li­ko su bi­li is­kre­ni i pri­vr­že­ni, pa su is­pred sje­di­šta Sje­ver­no­a­tlant­skog sa­ve­za is­ta­kli ne­u­stav­nu, po­gre­šnu za­sta­vu!
Ja­sno je da je te­ško na Bal­ka­nu bi­ti ča­stan, ro­do­lju­biv i prin­ci­pi­je­lan. I ma­ke­don­ski pred­sjed­nik i ve­ćin­ski VMRO–DPMNE su se sje­ti­li obra­za i prav­de tek ka­da su po­sta­li ugro­že­ni, a opa­snost se nad­vi­la nad nji­hov na­rod i dr­ža­vu. U slu­ča­ju Đu­ka­no­vi­ća, Vu­ja­no­vi­ća i slič­nih, me­đu­tim, ne­ma vi­še al­ter­na­ti­ve ulo­zi Ta­či­je­vih i Ra­mi­nih kvi­slin­ga. Ne­ma vi­še ni pro­sto­ra, ni mo­guć­no­sti za pro­mje­nu po­li­ti­ke.
No­vi­ne ja­vlja­ju da će se SAD po­vu­ći sa Bal­ka­na. To je ka­žu „do­bro“, a „još je bo­lje što će Nje­mač­ka po­sta­ti ak­tiv­ni­ja“... Mo­gu mi­sli­ti... Da ni­je bi­lo Nje­mač­ke i nje­nog bru­tal­nog re­van­ši­zma iz de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, Ju­go­sla­vi­ja bi ne­sta­la mir­ni­je i u spo­ra­zu­mu... Ko će, ka­da Ame­ri­kan­ci jed­nom odu, de­mo­bi­li­sa­ti istin­ske pa­ra­voj­ske, ko­je ov­dje dje­lu­ju već tri­de­set go­di­na?! U Sr­bi­ju go­di­šnje in­ve­sti­ra­ju sto­ti­ne mi­li­o­na do­la­ra ka­ko bi pla­ti­li raz­ne ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je ko­je ne sa­mo da uče­stvu­ju u dez­in­for­ma­tiv­nim po­ho­di­ma i raz­lu­đi­va­nju gra­đa­na, već su po­sred­ni­ce i u ko­rum­pi­ra­nju či­ta­vih ge­ne­ra­ci­ja či­nov­ni­ka, ofi­ci­ra, in­te­lek­tu­a­la­ca, po­slov­nih lju­di... Od­ne­dav­no ne­ke od njih vi­di­mo u nji­ho­voj, oči­gled­no iz­vor­noj, ulo­zi. Ri­ječ je o oba­vje­štaj­nim, sub­ver­ziv­nim pa­ra­or­ga­ni­za­ci­ja­ma. Re­ci­mo, u Ma­ke­do­ni­ji već sed­mi­ca­ma tra­je kam­pa­nja pro­tiv De­mo­krat­ske par­ti­je Sr­ba i nje­nog pred­sjed­ni­ka i po­sla­ni­ka u so­bra­nju Iva­na Sto­il­ko­vi­ća. Op­tu­žu­ju ga za­to što je raz­go­va­rao sa srp­skim no­vi­na­rom i po­sla­ni­kom Mi­ro­sla­vom La­zan­skim i bio u jav­nom kon­tak­tu s di­plo­ma­tom u srp­skoj am­ba­sa­di Go­ra­nom Ži­va­lje­vi­ćem. Za­mi­sli­te sra­mo­te!? Raz­go­va­ra­li su o po­li­ti­ci, tek­sto­vi­ma ko­je La­zan­ski ob­ja­vlju­je u no­vi­na­ma, dnev­nim ak­tiv­no­sti­ma srp­ske am­ba­sa­de... I to je „skan­dal, na­pad na Ma­ke­do­ni­ju, pod­ri­va­nje su­ve­re­ni­te­ta“... ? Ali ni­je to sve: pri­slu­ški­va­ne raz­go­vo­re jed­nog po­sla­ni­ka u So­bra­nju, ko­je je ne­ka ma­ke­don­ska slu­žba pra­ti­la bez neo­p­hod­ne od­lu­ke su­da, kao i nje­gov do­si­je (!?), ob­ja­vi­la je ne­vla­di­na or­ga­ni­za­ci­ja iz Be­o­gra­da pod na­zi­vom „Krik“. Isto­vre­me­no, no­vi­ne u po­sje­du vla­sni­ka be­o­grad­skog Ku­ri­ra, na­pa­da­ju Sr­be iz Ma­ke­do­ni­je i na na­slo­vo­noj stra­ni ob­ja­vlju­ju ne­ka­kvog ko­sti­mi­ra­nog bra­do­nju sa pu­škom, šu­ba­rom, ko­kar­dom i na­o­ča­ra­ma za sun­ce, a is­pod na­slov „Znam te, pu­ško, dok si na Ko­so­vu bi­la“. Sra­mo­ta!
Na Ko­so­vu – UN­MIK, uoči iz­bo­ra, „Srp­ska li­sta“ je nov­ča­no ka­žnje­na za­to što je njen pred­iz­bor­ni spot na­vod­no opa­san za su­ve­re­ni­tet „Ko­so­va–re­pu­bljik“. Po­red ne­ke al­ban­ske or­ga­ni­za­ci­je, pro­ces pro­tiv ovog spo­ta za­po­čeo je i „BIRN“. Or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja je na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji mo­žda i ne­za­vi­sna od isto­i­me­ne be­o­grad­ske NVO, ali ima iste spon­zo­re i in­spi­ra­to­re. Ka­da se do­go­di­lo da „BIRN“, „Krik“ ili „Mla­di za ljud­ska pra­va“ osu­de fa­ši­so­id­ne iz­ja­ve zlo­gla­snog te­ro­ri­ste i šip­tar­skog šo­vi­ni­ste Jo­nu­za Mu­sli­jua iz Bu­ja­nov­ca ili bi­lo ko­ga ko je dje­lo­vao sa po­zi­ci­ja ra­si­zma, ra­ta, šo­vi­ni­zma ili iz­da­je? Na­pro­tiv, „Ini­ci­ja­ti­va mla­dih za ljud­ska pra­va“ iz Za­gre­ba vr­lo br­zo se okre­nu­la srp­skom mi­ni­stru Vu­li­nu, upr­kos op­štem tri­jum­fu hr­vat­stva i po­red ono­li­kih fa­ši­sta u nji­ho­voj ne­u­gro­že­noj, evrop­skoj i na­tov­skoj do­mo­vi­ni...
Be­o­grad­ske špi­jun­ske pa­ra­voj­ske, te „da­vla­di­ne“ or­ga­ni­za­ci­je oda­ne spon­zo­ri­ma iz re­do­va stra­nih vla­da, naj­ja­sni­ji su simp­tom kri­ze srp­ske dr­ža­ve. Vri­je­me je da i kod nas pri­mi­je­ni­mo za­ko­ne ko­ji su odav­no na sna­zi u Bri­ta­ni­ji i Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma. Na­ša otadž­bi­na za­slu­žu­je da bu­de od­bra­nje­na.
(Autor je isto­ri­čar
i do­cent na Fi­lo­zof­skom
fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du)