Ot­ka­ko je uve­den ste­čaj u Kom­bi­na­tu alu­mi­ni­ju­ma (KAP) pro­šle su če­ti­ri go­di­ne i za to vri­je­me ni­ko od po­vje­ri­la­ca ko­ji su pri­ja­vi­li 360 mi­li­o­na po­tra­ži­va­nja ni­je na­mi­ren. Bez po­sla je osta­lo oko 400 rad­ni­ka, čel­ni­ci sin­di­ka­ta su do­bi­li ot­ka­ze, rad­ni­ci ne­ma­ju pra­vo na go­di­šnji od­mor, a ne smi­ju se ni po­ža­li­ti. Pro­iz­vod­nja u KAP-u je go­to­vo mi­ni­mal­na, de­se­ti­ne mi­li­o­na eura ko­je je Uni­prom na­ja­vio pri­li­kom do­sta­vlja­nja po­nu­de za imo­vi­nu KAP-a još ni­je­su in­ve­sti­ra­ne i pro­iz­vod­nja je da­le­ko od na­ja­vlje­ne od oko 100 hi­lja­da to­na go­di­šnje. Osim to­ga, Uni­prom, či­ji je vla­snik Ve­se­lin Pe­jo­vić, još ni­je upla­tio do­go­vo­re­ni iz­nos od 28 mi­li­o­na eura.
Pred­sjed­nik Sin­di­ka­ta KAP-a San­dra Ob­ra­do­vić, ko­ja je sre­di­nom 2015. go­di­ne do­bi­la ot­kaz, jer se otvo­re­no za­la­ga­la za do­bi­ja­nje go­di­šnjih od­mo­ra, ka­za­la je da su naj­ve­ću šte­tu zbog ste­ča­ja pre­tr­pje­li rad­ni­ci, jer je nji­hov broj dra­stič­no sma­njen.
– Do­bro je što je fa­bri­ka sa­ču­va­na i što ra­di i ni­je kao u mno­gim kom­pa­ni­ja­ma na­kon ste­ča­ja za­tvo­re­no pred­u­ze­će, ali ni­je do­bro što su rad­ni­ci­ma ko­ji su osta­li uki­nu­ta sva pra­va po osno­vu ra­da. Naj­dra­stič­ni­ji je pri­mjer što če­ti­ri go­di­ne ni­su ima­li go­di­šnji od­mor – ka­za­la je Ob­ra­do­vi­će­va za „Dan”.
Pi­ta­nje je, ka­ko je is­ta­kla, u ka­kvom su sta­nju lju­di ko­ji če­ti­ri go­di­ne ra­de bez od­mo­ra. Ove go­di­ne su do­bi­li pra­vo na šest pla­će­nih da­na.
– Ako iz­u­zme­mo re­dov­nu za­ra­du i to što fa­bri­ka ra­di, sve osta­lo je po rad­ni­ke ne­ga­tiv­no. Ta­ko­đe, ima­mo i ću­ta­nje in­sti­tu­ci­ja, od­no­sno pre­ćut­no ami­no­va­nje sve­ga što se de­ša­va u KAP-u – re­kla je Ob­ra­do­vi­će­va.
Osim rad­ni­ka, ni pen­zi­o­ne­ri KAP-a ni­je­su za­do­volj­ni svi­me što se de­ša­va­lo na­kon uvo­đe­nja ste­ča­ja. Pen­zi­o­ner KAP-a i biv­ši član iz­vr­šnog od­bo­ra Sin­di­ka­ta KAP-a Ra­do­van To­ško­vić je ka­zao da je uvo­đe­nje ste­ča­ja na­vod­no ima­lo cilj da na­mi­ri po­vje­ri­o­ce.
– Me­đu­tim, po­sta­vlja se pi­ta­nje da li je po­sto­jao za­kon­ski osnov za uvo­đe­nje ste­ča­ja ako je vri­jed­nost imo­vi­ne, ma­nja od nje­go­vog du­ga ko­ji iz­no­si pre­ko 350 mi­li­o­na. U tom slu­ča­ju ne mo­gu se na­mi­ri­ti ste­čaj­ni po­vje­ri­o­ci, što sve go­vo­ri da je ste­čaj u KAP-u fin­gi­ran, ka­ko bi se eli­mi­ni­sa­li rad­ni­ci, ta­ko što bi se van sna­ge sta­vio ko­lek­tiv­ni ugo­vor, rje­še­nja o stal­nom rad­nom od­no­su za­po­sle­nih, kao i sva osta­la pra­va u ve­zi s rad­ni­ci­ma. Sve to ka­ko bi se KAP sa što ma­nje rad­nič­kog ot­po­ra po­ste­pe­no ga­sio, što je i kraj­nji cilj re­ži­ma, da ga­še­njem KAP-a ne­ka­žnje­no pre­kri­je tra­go­ve vi­še­de­ce­nij­ske pljač­ke – is­ta­kao je To­ško­vić.
Ne­shva­tlji­vo je, ka­ko je ka­zao, što tu­ži­la­štvo ni­je još re­a­go­va­lo na ta­kvo uvo­đe­nje ste­ča­ja u KAP-u.
– Ne­ja­sno je i ka­ko je na­pra­vljen dug od 350 mi­li­o­na, od­no­sno ko je uzeo no­vac od kre­di­ta ko­je je KAP uzi­mao i na šta su te pa­re po­tro­še­ne. Kao i za­što ni­je ra­ni­je uve­den ste­čaj, dok su se imo­vi­nom mo­gli na­mi­ri­ti po­vje­ri­o­ci – re­kao je To­ško­vić.
On je za­jed­no sa pre­ko 400 pen­zi­o­ne­ra na­pu­stio KAP tri mje­se­ca po­sli­je uvo­đe­nja ste­ča­ja. Od ta­da se bo­re za ot­prem­ni­ne, ali bez­u­spje­šno, iako ima­ju dva za­ko­na ko­ji­ma je pred­vi­đe­na is­pla­ta ot­prem­ni­na za njih. Za­to su i pod­ni­je­li tu­žbu pro­tiv dr­ža­ve Osnov­nom su­du.
„Dan” u ve­zi s ovom te­mom ni­je ni kon­tak­ti­rao s Uni­pro­mom, jer to pred­u­ze­će odav­no ne že­li da od­go­va­ra na na­še upi­te.
Ste­čaj u KAP-u je uve­den na za­htjev Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja zbog pla­će­nog kre­di­ta Doj­če ban­ci od 24 mi­li­o­na eura. Na­kon ste­ča­ja pa­li su i kre­di­ti kod VT i OTP ban­ke od 100 mi­li­o­na, za ko­ji je Vla­da bi­la ga­rant. Pri­je ste­ča­ja KAP-om je upra­vljao ru­ski CE­AK, ko­ji sa­da vo­di niz spo­ro­va sa Vla­dom i KAP-om.
D.M.


Skup­šti­na ni­je po­dr­ža­la ini­ci­ja­ti­vu

Ob­ra­do­vi­će­va je pod­sje­ti­la da je Uni­ja slo­bod­nih sin­di­ka­ta po­sla­ni­ci­ma pod­ni­je­la in­ci­ja­ti­vu za iz­mje­nu Za­ko­na o ste­ča­ju. Za­kon je iz­mi­je­njen pri­je go­di­nu da­na i nji­me je pred­vi­đe­no da rad­ni­ci pred­u­ze­ća u ste­ča­ju ima­ju pra­va shod­no Za­ko­nu o ra­du. Pro­blem je, me­đu­tim, što se to od­no­si na rad­ni­ke pred­u­ze­ća ko­ja su na­kon tog da­tu­ma oti­šla pod ste­čaj, dok se to ne od­no­si za pred­u­ze­ća ko­ja su pri­je tog da­tu­ma u ste­ča­ju.
– Pre­ma to­me za­ko­nu jed­ni rad­ni­ci u ste­ča­ju ima­ju sva pra­va, a dru­gi ne­ma­ju ap­so­lut­no ni­ka­kva. Za­to i tra­ži­mo da se to pra­vo od­no­si na sve rad­ni­ke. Po­sla­ni­ci ko­ji­ma smo po­sla­li ini­ci­ja­ti­vu još ni­je­su re­a­go­va­li. Ini­ci­ja­ti­vu, od­no­sno iz­mje­ne za­ko­na tre­ba da pod­ne­se ne­ko od po­sla­ni­ka vla­da­ju­će ko­a­li­ci­je, jer u Skup­šti­ni ne­ma opo­zi­ci­je – ka­za­la je Ob­ra­do­vi­će­va.
Ini­ci­ja­ti­va će se, ka­ko je na­ve­la, na­ći na sle­de­ćem So­ci­jal­nom sa­vje­tu.
– Ako So­ci­jal­ni sa­vjet po­dr­ži ini­ci­ja­ti­vu, on­da će oni ini­ci­ra­ti iz­mje­nu za­ko­na – na­ve­la je San­dra Ob­ra­do­vić.