AN­DRI­JE­VI­CA - Uz re­za­nje slav­skog ko­la­ča i Sve­tu li­tur­gi­ju ko­ju je slu­ži­lo epi­skop Eparhije bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je ju­če je u se­lu Ko­šu­ti­će, na­do­mak An­dri­je­vi­ce, obi­lje­žen pra­znik Po­la­ga­nje ri­ze Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, ko­ji je usta­no­vljen kao sla­va ma­na­sti­ra Če­če­vo, či­ja je ob­no­va za­po­če­ta pri­je 12 go­di­na. Tom pri­li­kom vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je je po­zvao oku­plje­ne vjer­ni­ke da slo­gom i za­jed­ni­štvom na­sta­ve iz­grad­nju hra­ma, po­ru­še­nog pri­je mno­go vje­ko­va.
- Va­ša vo­lja da po­dig­ne­te ovu sve­ti­nju je va­ša na­mje­ra da Bo­gu ugo­di­te, da is­pu­ni­te ve­li­ki za­vjet, jer ste se na­sta­ni­li ov­dje po­red po­ru­še­nog ma­na­sti­ra. Na va­ma je da ovu sve­ti­nju po­štu­je­te, da je vo­li­te i lju­bi­te, da je ob­no­vi­te i da se u nju sa­bi­ra­te, da se ov­dje brat­skom lju­ba­vlju sje­di­nju­je­te i da mi­lost Bo­ži­ju ov­dje pri­zi­va­te. Sva­ki ka­men ko­ji uzi­da­te sa lju­ba­vlju i sa slo­gom on će bi­ti bla­go­slo­ven i po­sto­jan. Ne daj Bo­že, da zi­da­te ka­me­nje sa ne­slo­gom, jer to ne bi bi­lo do­bro za ovo se­lo, i po­ro­di­ce ko­je u nje­mu ži­ve. Ne­go, ako ima raz­li­či­tih mi­šlje­nja i pri­stu­pa mo­ra­mo na­ći na­či­na da bu­de­mo lju­di, da se ra­zu­mi­je­mo, da ima­mo sna­ge da za­jed­nič­ki ra­di­mo, da lju­bim­o jed­ni dru­ge u sla­vu Bo­ži­ju, ka­ko bi i Go­spod nas lju­bio i bio nam mi­lo­stiv, ka­ko bi nam opro­stio i ka­ko bi nas po­mi­lo­vao – na­gla­sio je Jo­a­ni­ki­je. On je iz­ra­zio uvje­ra­va­nje da će u Ko­šu­ti­ći­ma po­no­vo za­si­ja­ti sve­ti­nja kao u ne­kim dav­nim vre­me­ni­ma.
- Na­dam se da će ova ak­ci­ja bi­ti uspje­šno za­vr­še­na, ali svi za­jed­no tre­ba vi­še da ra­di­mo na du­hov­nom pla­nu i to se od vas iskre­no tra­ži, ka­ko bi zna­li za­što se cr­kva gra­di. Tre­ba da zna­mo da je ovo di­van znak da je ovo se­lo od Bo­ga oda­bra­no i pri­zva­no da ide Bož­jim pu­tem. Ovo je sta­ra sve­ti­nja, bog zna iz kog vre­me­na. To po­ka­zu­je da vje­ra pra­vo­slav­na pri­pa­da svim na­ro­di­ma i da su svi pra­vo­slav­ni na­ro­di bra­ća u Hri­stu. Naj­ve­će srod­stvo je po vje­ri, lju­ba­vi i za­jed­ni­štvu. To je ono što nas istin­ski ople­me­nju­je. A na to nas upu­ću­je ova sve­ti­nja. Za­to smo pri­zva­li Bo­ga da je li­je­po ob­no­vi­mo – ka­zao je Jo­a­ni­ki­je. Za­pi­si go­vo­re da je ma­na­stir Če­če­vo uni­šten u dru­goj po­lo­vi­ni 15 vi­je­ka, pa­dom gra­da Bi­ho­ra i pro­do­rom Tu­ra­ka u Po­li­mlje. Mje­šta­ni pod­sje­ća­ju da je pri­li­kom ar­he­o­lo­ških is­tra­ži­va­nja na ovom atrak­ti­vom, i po mno­go če­mu je­din­stve­nom mje­stu, pro­na­đe­no mno­štvo ke­ra­mič­kog ma­te­ri­ja­la ko­je pri­pa­da bron­za­nom i po­znom an­tič­kom pe­ri­o­du. Na­vo­de da je, naj­vje­ro­vat­ni­je, pr­vo­bit­na cr­kva u Ko­šu­ti­ći­ma po­dig­nu­ta u pe­ri­o­du od 4 do 6. vi­je­ka, a da je stra­da­la pri­li­kom pro­do­ra Ava­ra i Slo­ve­na u ove kra­je­ve. Pret­po­sta­vlja se da je dru­ga cr­kva na tom istom mje­stu sa­gra­đe­na u vre­me­nu od 9 do 11 vi­je­ka, a da je pri­pra­ta po­dig­nu­ta u 13 vi­je­ku ka­da je ovaj kraj po­stao me­toh ma­na­sti­ra De­ča­ni. U bli­zi­ni ma­na­sti­ra na­la­zi­li su se ko­na­ci, u ko­ji ma je, ka­ko je za­pi­si­va­no, no­ći­vao i car Du­šan. Mje­šta­ni Ko­šu­ti­ća na­vo­de da su su mno­go go­di­na na­kon to­ga do­ka­za­li da vri­je­me ni­je iz­bri­sa­lo sje­ća­nje na ve­li­ka dje­la Ne­ma­nji­nih po­to­ma­ka, od­lu­čiv­ši da na te­me­lji­ma sta­rog ma­na­sti­ra po­dig­nu no­vi hram. D.J.


In­ten­zi­vi­ra­ni ra­do­vi

Mje­šta­ni na­vo­de da su na­kon iz­vr­še­nih ar­he­o­lo­ških is­ko­pa­va­nja i iz­ra­de glav­nog pro­jek­ta, in­ten­zi­vi­ra­li ak­tiv­no­sti oko ob­no­ve cr­kve u Ko­šu­ti­ći­ma.
- Do sa­da je, uz bla­go­slov vla­di­ke Jo­a­ni­ki­ja, od­ra­đe­no do­sta zna­čaj­nih po­slo­va od pri­pre­me te­re­na do iz­grad­nje pot­por­nih zi­do­va, s na­mje­rom da se okol­ni pro­stor za­šti­ti od even­tu­al­nih kli­zi­šta. Ujed­no su, na pro­pi­san na­čin, oja­ča­ni te­me­lji biv­šeg hra­ma ka­ko bi se ot­po­če­la grad­nja cr­kve. U sve­mu to­me se vo­di­lo ra­či­na da se za­dr­ži pr­vo­bit­na ar­hi­tek­tu­ra objek­ta, jer se ra­di o jed­nom od naj­sta­ri­jih vjer­skih obje­ka­ta na pro­sto­ru Va­so­je­vi­ća. Za za­vr­še­tak iz­grad­nje cr­kve po­treb­na su zna­čaj­na ma­te­ri­jal­na sred­stva. Na­da­mo da će lju­di do­bre vo­lje, uz po­moć Bo­ga, da­ti pu­ni do­pri­nos da za­po­če­tu ak­ci­ju do­ve­de­mo do kra­ja- is­ta­kao je pred­sjed­nik Od­bo­ra za iz­grad­nju cr­kve Mi­le­ta Đer­ko­vić.