-Če­ti­ri dr­žav­na že­lje­znič­ka pred­u­ze­ća su na kra­ju dru­gog kvar­ta­la ove go­di­ne imala uku­pan gu­bi­tak u po­slo­va­nju od 62 mi­li­o­na eura. Od to­ga su za tri mje­se­ca ove go­di­ne na­pra­vi­la mi­nus od mi­li­on i po eura, što je u od­no­su na isti pe­ri­od la­ni ma­nje za mi­li­on eura, za šta je naj­vi­še za­slu­žan Mon­te­kar­go.
Od če­ti­ri pred­u­ze­ća, ko­ja su či­ni­la ne­kad je­din­stve­nu že­lje­zni­cu, sa­mo je Mon­te­kar­go, ko­ji Vla­da pla­ni­ra da pri­va­ti­zu­je, za­vr­šio dru­gi kvar­tal u plu­su od 352 hi­lja­de eura. Že­lje­znič­ki pre­voz (ŽPCG) je u dru­gom kvar­ta­lu imao mi­nus od 972 hi­lja­de eura, za tre­ći­nu ve­ći ne­go la­ni, Že­lje­znič­ka in­fra­struk­tu­ra (ŽICG) 632 hi­lja­de, što je du­plo ma­nje ne­go la­ni, a Odr­ža­va­nje že­lje­znič­kih vo­znih sred­sta­va (OŽVS) je ima­lo mi­nus od 261 hi­lja­du, što je za 120 hi­lja­da ma­nje ne­go la­ni.
Ubje­dlji­vo naj­ve­ći gu­bi­tak na kra­ju ju­na ima­la je ŽICG od 30,9 mi­li­o­na, ŽPCG je ima­la 24,9 mi­li­o­na mi­nu­sa, Mon­te­kar­go tri, a OŽVS 3,4 mi­li­o­na.
Ko­men­ta­ri­šu­ći re­zul­ta­te po­slo­va­nja že­lje­znič­kih pred­u­ze­ća pot­pred­sjed­nik De­mo­kra­ta Mo­mo Ko­pri­vi­ca je ka­zao da su ogrom­ni du­go­vi po­sle­di­ca kon­tro­li­sa­nog ha­o­sa u že­lje­znič­kim pred­u­ze­ći­ma, neo­d­go­vor­no­sti, ne­po­što­va­nja za­ko­na i za­ne­ma­ri­va­nja po­tre­be da se pra­vo­vre­me­no ula­že u osnov­na sred­stva i in­fra­struk­tu­ru.
– Po­ra­ža­va­ju­ćim se po­ka­zao bi­lans eko­nom­skih re­zul­ta­ta i uči­na­ka seg­men­ta­ci­je jed­in­stve­nog že­lje­znič­kog pred­u­ze­ća. Seg­men­ta­ci­ja je skre­nu­la pa­žnju sa cen­tral­nih pro­ble­ma, a po­slu­ži­la je za do­bi­ja­nje po­ne­kog štri­ka na ime na­vod­ne re­for­me, ali i za umno­ža­va­nje ad­mi­ni­stra­tiv­nih slu­žbi i upra­vljač­kih struk­tu­ra da bi se o tro­šku gra­đa­na i ko­ri­sni­ka uhlje­bio par­tij­ski ka­dar i par­tij­ski voj­ni­ci. Ak­tu­el­na vlast ni­je ima­la vo­lje da uve­de red i de­po­li­ti­zu­je upra­vlja­nje že­lje­znič­kim pred­u­ze­ćem – oci­je­nio je Ko­pri­vi­ca.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, ka­šnje­nja, ot­ka­zi­va­nja ter­mi­na i ne­re­do­van pre­voz u lo­kal­nom sa­o­bra­ća­ju dra­stič­no su sma­nji­li atrak­tiv­nost pre­vo­za vo­zom što u ve­li­koj mje­ri sma­nju­je pri­ho­de že­lje­zni­ce.
– Uza­lud su struč­nja­ci i ana­li­ti­ča­ri že­lje­znič­kog sa­o­bra­ća­ja uka­zi­va­li na lo­še sta­nje in­fra­struk­tu­re, ve­li­ki broj smet­nji u sta­ni­ca­ma i ukr­sni­ca­ma, ne­is­prav­ne pru­žne pre­la­ze itd. Što se ne pla­ti na mo­stu, pla­ti se na ću­pri­ji, pa ta­ko i za­ne­ma­ri­va­nje re­dov­nih ula­ga­nja u vo­zna sred­stva ima za po­sle­di­cu nji­ho­vo lo­še sta­nje što na­me­će ve­li­ke tro­ško­ve odr­ža­va­nja. Tre­ba is­ta­ći i da se na ne­do­pu­stiv na­čin aku­mu­li­rao ve­li­ki dug po osno­vu ne­pla­će­nih po­re­za i do­pri­no­sa, te ta­ko jed­no dr­žav­no pred­u­ze­će ša­lje lo­šu po­ru­ku cje­lo­kup­noj jav­no­sti i osta­lim po­re­skim ob­ve­zni­ci­ma. Funk­ci­o­ne­ri i par­tij­ski ka­dar su pro­iz­ve­li du­go­ve, a se­be na­mi­ri­li sta­no­vi­ma, pla­ta­ma i ot­prem­ni­na­ma, a mno­gi rad­ni­ci ko­ji su no­si­li te­ret funk­ci­o­ni­sa­nja že­lje­zni­ce i da­lje ži­ve kao pod­sta­na­ri ili su za­vr­ši­li sa skrom­nim pen­zi­ja­ma – uka­zao je Ko­pri­vi­ca.
Oci­je­nio je da se sa že­lje­zni­com ne ga­zdu­je do­ma­ćin­ski, za­to što je op­te­re­će­na po­li­tič­kim in­ter­ven­ci­ja­ma i du­go­go­di­šnjom lo­gi­kom pre­ži­vlja­va­nja.
- Po­li­ti­ci ko­ja u ime re­ži­ma upra­vlja ovim i dru­gim dr­žav­nim pred­u­ze­ći­ma po­gled se­že sa­mo do sle­de­ćih iz­bo­ra. Ako su pri­o­ri­tet par­tij­ski ka­dar i funk­ci­o­ner­ski sta­no­vi, gu­ši se pod­sti­caj da se vo­di ra­ču­na o bu­duć­no­sti i da se ona kroz ula­ga­nja sprem­no do­če­ku­je sa svim iza­zo­vi­ma ko­je no­si. Po­seb­no tre­ba na­gla­si­ti neo­prav­da­no za­po­sta­vlja­nje pru­ge Bar- Be­o­grad. Ni­je mno­go pro­šlo od da­na kra­ha po­slov­nih ope­ra­ci­ja sa OT Lo­dži­stiks u ve­zi Lu­ke Bar i Mon­te­kar­ga. Sve to uka­zu­je na od­su­stvo stra­te­ške vi­zi­je raz­vo­ja že­lje­zni­ce i za­ku­li­sne rad­nje sa ci­ljem ras­pro­da­je i ba­ga­te­li­sa­nja vi­tal­nih pri­vred­nih re­sur­sa ko­ji pri­pa­da­ju dr­ža­vi. Umje­sto da bu­de ži­la ku­ca­vi­ca pri­vre­de, že­lje­zni­ca je po­sta­la gu­bi­taš, te­žak i se­bi i na­ro­du i pri­vred­ni­ci­ma. Po­sle­di­ca ne­do­ma­ćin­skog upra­vlja­nja že­lje­zni­com stva­ra ogro­man pri­ti­sak na si­stem jav­nih fi­nan­si­ja. Glav­ni kri­vac za to je neo­d­go­vo­ran me­nadž­ment, po­li­ti­ka pri­vi­le­gi­ja i fin­gi­ra­nje re­for­me – po­ru­čio je Ko­pri­vi­ca.D.M.


Ulo­ži­ti u mo­der­ni­za­ci­ju

Umje­sto cjep­ka­nja je­din­stve­nog pred­u­ze­ća, ka­ko je na­veo Ko­pri­vi­ca, ko­je sa­mo slu­ži za pre­hra­nu par­tij­skih voj­ni­ka, u ozbilj­nim ze­mlja­ma se spro­vo­de krov­na upra­vljač­ka ob­je­di­nja­va­nja u vi­du mo­de­la po­slov­nog po­ve­zi­va­nja jav­nih pred­u­ze­ća, a nji­ma ru­ko­vo­di pro­fe­si­o­nal­ni me­nadž­ment na tr­ži­šnim prin­ci­pi­ma.
– Na taj na­čin se obez­bje­đu­je re­for­ma jav­nog sek­to­ra, za­šti­ta jav­nih pred­u­ze­ća od pro­do­ra po­li­ti­ke i osi­gu­ra­va pro­dor jav­nih pred­u­ze­ća na tr­ži­šte – za­klju­čio je on.
Ko­pri­vi­ca je is­ta­kao da dr­ža­va mo­ra oču­va­ti svo­je vla­sni­štvo nad ovim pri­rod­nim mo­no­po­lom, de­po­li­ti­zo­va­ti upra­vlja­nje nji­me, ulo­ži­ti u mo­der­ni­za­ci­ju i po­di­ći atrak­tiv­nost pre­vo­za vo­zom, ka­ko put­ni­ka, ta­ko i ro­be.