Stu­den­ti Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta u Nik­ši­ću su na sce­ni „Ki­na Bo­ka” u Ko­to­ru ka­zi­va­li sti­ho­ve iz „Gor­skog vi­jen­ca” i „Lu­če mi­kro­ko­zme”, u okvi­ru kul­tur­nog pro­gra­ma ko­ji je pra­tio „Nje­go­še­ve da­ne”. Na­stu­pi­li su Bal­ša Vuk­če­vić i Lju­bi­ca Si­mo­no­vić, stu­den­ti dru­ge go­di­ne stu­dij­skog pro­gra­ma za srp­ski je­zik i ju­žno­slo­ven­ske knji­žev­no­sti, Alek­san­dra Bra­jo­vić i Do­ris Jo­vo­vić, stu­dent­ki­nje dru­ge go­di­ne stu­dij­skih pro­gra­ma za en­gle­ski i ita­li­jan­ski je­zik i knji­žev­nost, te Đor­đe Đu­ka­no­vić, stu­dent tre­će go­di­ne stu­dij­skog pro­gra­ma za cr­no­gor­ski je­zik i ju­žno­slo­ven­ske knji­žev­no­sti. U pri­pre­mi ovog per­for­man­sa - „re­ci­ta­la” (ka­ko ga je na­zvao Bal­ša), sa nji­ma su ra­di­le prof. Ta­tja­na Be­ča­no­vić i Kse­ni­ja Ra­ko­če­vić. Mla­di lin­gvi­sti „iz­bru­še­ne dik­ci­je”, uvje­žba­nog sta­va i ge­sta, po­ka­za­li su se kao od­lič­ni po­zna­va­o­ci Nje­go­še­vog stva­ra­la­štva, ali i kao sjaj­ni glum­ci.
- To je naš pro­je­kat, od­no­sno nji­hov, sa­mo sam po­gle­da­la pro­bu, ni­sam in­ter­ve­ni­sa­la, oni su sve osmi­sli­li - po­ja­sni­la je prof. Be­ča­no­vić, obra­ća­ju­ći se pri­sut­nim sla­vi­sti­ma.
Lju­bi­ca Si­mo­no­vić je ka­zi­va­la sti­ho­ve Sa­ta­ne, Alak­san­dra Bra­jo­vić po­ja­vi­la se u ulo­zi Bo­ga, Do­ris Jo­vo­vić je sa po­seb­no iz­ra­žaj­nom emo­tiv­no­šću go­vo­ri­la sti­ho­ve Se­stre Ba­tri­će­ve, Bal­ša Vuk­če­vić je tu­ma­čio Igu­ma­na Ste­fa­na, a Đor­đe Đu­ka­no­vić - Vla­di­ku Da­ni­la. Ka­žu da ih lju­bav pre­ma knji­žev­no­sti po­ve­zu­je do­ne­kle i sa te­a­trom, na ini­ci­ja­ti­ve ko­je se de­ša­va­ju na fa­kul­te­tu, te da će ofor­mi­ti ne­ku vr­stu dram­ske sek­ci­je, a men­tor­ka će im bi­ti prof. Ta­tja­na Be­ča­no­vić, ko­ja pre­da­je svi­ma.
- Ovim per­for­man­som uno­si­mo une­ko­li­ko dru­ga­či­ju vi­zu­ru na Nje­go­še­vo dje­lo, jer smo ma­lo pro­mi­je­ni­li kon­tekst – Bo­ga i Sa­ta­nu tu­ma­če že­ne i one ne pri­kri­va­ju ni­je­dan dio svo­je lič­no­sti, ta­ko da je to ne­ka pro­mje­na u od­no­su na kon­tekst i se­man­tič­ka zna­če­nja Nje­go­še­vog dje­la. Na­rav­no, sma­tra­mo da se to ne ko­si sa su­šti­nom, već da je pod­u­pi­re - ob­ja­snio je Bal­ša Vuk­če­vić, ko­ji se glu­mom ba­vi ama­ter­ski. On i Đor­đe su po za­vr­šet­ku iz­ved­be spo­nat­no na­sta­vi­li da im­pro­vi­zu­ju za­mi­šlje­ni raz­go­vor Va­di­ke Da­ni­la i Igu­ma­na Ste­fa­na, što je iza­zva­lo sim­pa­ti­je pu­bli­ke, ko­ji su to­plim apla­u­zom na­gra­di­li svih pe­to­ro stu­de­na­ta.
- Naš naj­ve­ći pje­snik je ne­pre­su­šni iz­vor in­spi­ra­ci­je svi­ma na­ma, Nje­goš za­hva­ta i ob­li­ku­je naš na­ci­o­nal­ni, kul­tur­ni iden­ti­tet i zbog to­ga je on kao lič­nost sa svo­jim dje­lom uvi­jek u pr­vom pla­nu. Ako smo od­go­vor­ni i mi­sle­ći lju­di, ba­ve­ći se knji­žev­no­šću ovih pro­sto­ra, mo­ra­mo se ba­vi­ti i Nje­go­šem. Mi uzi­ma­mo nje­go­va dva glav­na dje­la i naj­po­zna­ti­je di­je­lo­ve iz tih dje­la, a shva­ta­nje tih dje­lo­va za nas ide u sa­gla­sju s onim što je in­ter­pre­ta­ci­ja tih tek­sto­va u naj­bo­ljim kri­tič­kim pri­ka­zi­ma - re­kao je Vuk­če­vić.
Na­kon na­stu­pa stu­de­na­ta Fi­lo­lo­škog fa­kul­te­ta, sla­vi­sti su ima­li pri­li­ku da u Kul­tur­nom cen­tru „Ni­ko­la Đur­ko­vić” po­gle­da­ju i spe­ci­jal­no za njih iz­ve­de­nu pred­sta­vu „Nje­goš za dje­cu - ka­ko ra­stu ve­li­ki lju­di”, ko­ju su, kao pro­je­kat Ko­tor­skog fe­sti­va­la po­zo­ri­šta za dje­cu, osmi­sli­li re­di­telj Pe­tar Pe­ja­ko­vić i glum­ci Sla­vi­ša Gru­bi­ša i Mi­šo Ob­ra­do­vić.
M.D.P.