Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
DPS opravdava prijetnje ubistvom * Miodrag Lekić ostaje predsjednik Demosa * Stanišić bombom prijetio Bečiću * Djevojku ucjenjivao erotskim snimcima * DPS opravdava prijetnje ubistvom * Krivica * Prednosti fiskalnog novca
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 13-09-2017

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Ranko Krivokapić, predsjednik SDP-a :
Nećemo u Vladu, hoćemo nove izbore.

Vic Dana :)

Pita žena doktora šta da jede da bi se porodila.
On kaže:
- Hljeb.
Žena razumjela led i jede, jede ona led, a kad se dijete rodilo, samo je govorilo:
- Dođi bizo, ja se smizo.


Putnički brod prolazi pokraj malog, pustog ostrva usred Tihog okeana, a svi putnici s broda vide na ostrvu čovjeka dugačke brade kako skače, urla i maše iz sve snage.
- Ko je ono na ostrvu? - upita jedan od putnika kapetana.
- Ne znam - kaže kapetan – Ali svake godine kad prolazimo on totalno podivlja...

Pita mali sin oca:
• Tata, kada je Zvijezda poslednji put bila prvak u košarci?
Na to će tata:
• Ne znam, sine, pitaj dedu ili pradedu.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Vijest dana - datum: 2017-09-08 SUĐENJE ZA „DRŽAVNI UDAR” OBILJEŽILE KONTRADIKTORNE IZJAVE MILOŠA JOVANOVIĆA
Zvali su me ljudi koji rade za državu Crnu Goru
Ispitivanje Jovanovića Zvali su me ljudi koji rade za državu Crnu Goru Jovanović je saopštio da ga je „Sinđelić zvao da se dogovore oko plana u Crnoj Gori dok je bio „iza brave”, dva dana nakon dešavanja 16. oktobra Trebalo je da se uleti u Skupštinu, uhapsi Đukanović ili eventualno ubije, kazao je Jovanović Sa­slu­ša­njem Mi­lo­ša Jo­va­no­vića, ko­ji je ne­gi­rao da je iz­vr­šio kri­vič­no dje­lo, ju­če je na­sta­vlje­no su­đe­nje op­tu­že­ni­ma u pred­me­tu „Dr­žav­ni udar”. Su­đe­nje su obi­lje­ži­le kon­tra­verz­ne iz­ja­ve Jo­va­no­vi­ća. To­kom ju­če­ra­šnjeg pre­tre­sa je ot­kri­ve­no da je Jo­va­no­vić bio uhap­šen u tre­nut­ku ka­da ga je po­zvao Alek­san­dar Sin­đe­lić, i to dva na­kon de­ša­va­nja 16. ok­to­bra. Su­di­ja Su­za­na Mu­go­ša ni­je do­zvo­li­la da od­go­vo­ri ka­da i ko ga je uhap­sio, i da li Jo­va­no­vić zna zbog če­ga. Su­di­ja Mu­go­ša je za­bra­ni­la Jo­va­no­vi­ću da od­go­va­ra na broj­na pi­ta­nja, uklju­ču­ju­ći i ono na či­ji po­ziv je do­šao u Cr­nu Go­ru. Jo­va­no­vić je ka­zao da je do­šao na po­ziv ne­kih lju­di ko­ji ra­de za dr­ža­vu Cr­nu Go­ru. Ni­je htio da ot­kri­je nji­ho­va ime­na.
Advo­kat od­bra­ne Go­ran Pe­tro­ni­je­vić je in­si­sti­rao da mu od­go­vo­ri ka­da je do­bio po­ziv od Sin­đe­li­ća, ali on ni­je mo­gao da se sje­ti. Ta­da ga je advo­kat pi­tao gdje je bio za no­vu go­di­nu, ka­ko bi ga pod­sje­tio da li je po­ziv usli­je­dio pri­je ili na­kon to­ga. Jo­va­no­vić je po­pu­stio pod pri­ti­skom i odao da je za no­vu go­di­nu bio „iza bra­ve”. „Bio sam uhap­šen... ta­ko ne­ka­ko... da...”, zbu­nje­no je od­go­vo­rio Jo­va­no­vić.
Iz­no­se­ći svo­ju od­bra­nu, Mi­loš Jo­va­no­vić je tvr­dio da je u no­ći 16. ok­to­bra tre­ba­lo da ob­u­če odje­ću cr­no­gor­ske po­li­ci­je i po­tu­če se sa na­šim po­li­caj­ci­ma. Ka­ko je ob­ja­snio, taj za­htjev je od­bio, ali je pri­hva­tio da ru­i­ni­ra zgra­du u ko­joj se na­la­ze pro­sto­ri­je „ne­ke par­ti­je”.
– Alek­san­dar ili Sa­ša Sin­đe­lić me unaj­mio da ru­i­ni­ram jed­nu zgra­du pi­ro­teh­nič­kim kok­te­li­ma, što ni­sam ura­dio. Bi­la su ne­ka pre­grad­na sta­kla na toj zgra­di od ko­jih sam raz­bio dva. Či­sto da ne bu­de da ni­šta ni­sam ura­dio, htio sam da tu šte­tu sve­dem na mi­ni­mum. Ni­sam imao te­ro­ri­stič­ku na­mje­ru, ni­sam imao na­mje­ru da ne­kog po­vri­je­dim ili ubi­jem. Mo­gu re­ći na ko­ji na­čin je to tre­ba­lo da iz­ve­dem – tre­ba­lo je da odem u gvo­žđa­ru da ku­pim te­ške šra­fo­ve ka­ko bih raz­bio pro­zo­re tim šra­fo­vi­ma. Po­sli­je je tre­ba­lo da ku­pim ba­lon vo­de, da tu vo­du pro­spem, na­pu­nim ben­zi­nom i da ku­pim ne­ku že­sti­nu. Tre­bao sam ka­sni­je od tih sa­sto­ja­ka da na­pra­vim kok­tel. Ali vi­dio sam da je to zgra­da gdje sta­nu­ju fi­zič­ka li­ca i ni­sam htio ni­ko­ga da ugro­zim. To je to – iz­nio je u svo­joj od­bra­ni Jo­va­no­vić.
Tu­ži­lac Sa­ša Ča­đe­no­vić pi­tao je Jo­va­no­vi­ća da li je ko tra­žio od nje­ga da ura­di na­ve­de­no, na šta je ovaj od­go­vo­rio da je to tra­žio Alek­san­dar Sin­đe­lić, a to je tre­ba­lo da ura­di bli­zu Sta­rog aero­dro­ma u Uli­ci Vo­ji­sla­va Gru­ji­ća 4.
– Sin­đe­lić mi je ob­ja­snio da su to pro­sto­ri­je ne­ke stran­ke, ali ni­je ob­ja­šnja­vao de­ta­lje. On je tra­žio od me­ne da spa­lim ovu zgra­du. Ja sam to ura­dio zbog nov­ca, ni­ka­da ne bih spa­lio zgra­du - ka­zao je Jo­va­no­vić, do­dav­ši da je od Sin­đe­li­ća za ovaj „po­sao” do­bio 500 eura.
– Ne mo­gu da se sje­tim, mi­slim da je bi­lo 18. ok­to­bra pro­šle go­di­ne, oko osam sa­ti na­ve­če ka­da sam do­šao u Pod­go­ri­cu avi­o­nom. Ovo je Sin­đe­lić od me­ne tra­žio 16. ok­to­bra pro­šle go­di­ne. Ni­je mi ob­ja­šnja­vao zbog če­ga ovo ra­dim, već da ću­tim i da gle­dam svo­ja po­sla.
Tvr­di da je na­kon što je po­lo­mio sta­kla tr­čao iz uli­ce u uli­cu da na­đe tak­si i oti­šao u Bar. To je ura­dio svo­je­volj­no ne po na­lo­gu. Bio mu je cilj da po­bjeg­ne iz Pod­go­ri­ce. Iz Ba­ra je po­tom oti­šao vo­zom za Be­o­grad.
Ča­đe­no­vić je upi­tao op­tu­že­nog da li mo­že da pri­ča ka­ko je upo­znao Sin­đe­li­ća.
– Sin­đe­li­ća sam upo­znao pre­ko mog pri­ja­te­lja, ko­jeg ne že­lim da ime­nu­jem jer ne­ma ve­ze sa ovim, ka­da je Sin­đe­lić sni­mao film o Bra­ti­sla­vu Živ­ko­vi­ću” - od­go­vo­rio je on. Da­lje je do­dao da je bio na ra­ti­štu Lu­gansk dva mje­se­ca.
Po­vo­dom ru­i­ni­ra­nja zgra­de u Pod­go­ri­ci ka­zao je da je adre­su do­bio ta­ko što mu je Sin­đe­lić sta­vio ce­du­lji­cu sa adre­som u džep. Ce­du­lji­cu ni­je sa­ču­vao. On je, od­go­va­ra­ju­ći da­lje na pi­ta­nja, ka­zao da je od do­bi­je­nih 500 eura oti­šao i ku­pio sam kar­tu, jer je u avi­o­nu bi­lo slo­bod­nih mje­sta.
Ka­ko po­ja­šnja­va, raz­go­vor sa Sin­đe­li­ćem de­sio 16. ok­to­bra u Be­o­gra­du.
– Ne­ću da la­žem sud, ja sam se to­ga da­na vo­zio sa njim i ka­da sam ga pi­tao šta se de­si­lo on mi je re­kao da ću­tim i gle­dam svo­ja po­sla. On je u to­ku te vo­žnje tra­žio od me­ne što sam već na­veo. On je me­ni spo­mi­njao ne­ku re­vo­lu­ci­ju, ma­da sam ja znao da su to „ćo­ra­va po­sla” i ni­sam htio da se mi­je­šam. Pod re­vo­lu­ci­jom je mi­slio na svr­ga­va­nje vla­sti ov­dje u Cr­noj Go­ri. Sin­đe­lić mi je re­kao da je ta re­vo­lu­ci­ja tre­ba­la da bu­de 16. Da­lje sam uspio da ču­jem da su tre­ba­le da se za­u­zmu zgra­de da se jed­no­stav­no ule­ti u Skup­šti­nu i da se Đu­ka­no­vić uhap­si a even­tu­al­no da se ubi­je. Šta ću sad pre­da­le­ko sam oti­šao”, od­go­vo­rio je on.
– Me­ni Sin­đe­lić 16. ok­to­bra ka­že da tre­ba da idem u Pod­go­ri­cu, ma­da mi se ta ide­ja ni­je svi­dje­la. Ne sje­ćam se tač­nog vre­me­na, ka­da sam sti­gao. Pret­hod­no sam re­kao oko 8.30–9, jer mi taj po­da­tak ni­je ostao u sje­ća­nju. Evo re­ci­mo oko 10 sa­ti na­ve­če sam bio u Pod­go­ri­ci.
Ka­da je sti­gao u Pod­go­ri­cu sjeo je u tak­si i do­šao u grad­sku piv­ni­cu iz ko­je je pje­ške na­šao zgra­du ko­ju je tre­balo da ru­i­ni­ra. On je po­ja­snio da je ta zgra­da iz­gle­da­la kao stam­be­ni obje­kat, ka­zao je okri­vlje­ni od­go­va­ra­ju­ći na da­lja pi­ta­nja.
Ča­đe­no­vić je pi­tao da li mo­že da ka­že o če­mu su pri­ča­li Sin­đe­lić i Ri­stić pri­li­kom nji­ho­vog su­sre­ta u Be­o­gra­du.
– Ri­stić je sa­mo do­šao i pi­tao Sin­đe­li­ća ka­kav mu je to ama­te­ri­zam da ne mo­že da pre­ba­ci gru­pu lju­di u Cr­nu Go­ru. Šta je bio nji­hov cilj i ko su bi­li ti lju­di ja ne znam. Sa­mo sam to uspio da ču­jem – od­go­vo­rio je okri­vlje­ni Jo­va­no­vić.
Advo­kat Jo­va­no­vić je pi­tao okri­vlje­nog da li je vi­dio da ih ne­ko pra­ti. „Je­sam, jed­nom. Ka­da smo iza­šli iz Be­o­gra­da, ne­ko za na­ma, pa za na­ma, i ne­će da se ot­ka­či. Ta­da je Sin­đa skre­nuo u je­dan so­kak, pa je to vo­zi­lo sta­lo pa­ra­lel­no po­red nas i spu­sti­lo se su­vo­za­če­vo sta­klo. Vi­dio sam na su­vo­za­če­vom sje­di­štu pla­vo di­je­te ko­je no­si cr­ne „le­non­ke” usred mra­ka. Pi­tao sam: „Sin­đo, šta se ovo de­ša­va?”. Pre­pao sam se dje­te­ta i re­kao to Sin­đi, a on mi je od­go­vo­rio: `Eh, kad bih znao šta ovo di­je­te mo­že sve da ti uradi`”, od­go­vo­rio je okri­vlje­ni Jo­va­no­vić.
Is­pri­čao je da je u Sin­đi­nom auto­mo­bi­lu, ka­da je nje­mu dao 500 eura za put u Cr­nu Go­ru, uočio ve­ću ko­li­či­nu nov­ca.
– Ta­kav no­vac u ži­vo­tu ni­sam vi­dio. Iz­va­dio je iz svo­je tor­bi­ce jed­nu ba­lu od po 100 eura i iz ko­ver­te nov­ča­ni­ce od po 500 eura. Do­la­re ni­sam vi­dio, sa­mo eure. Po­ne­što ma­lo ra­zu­mi­jem ru­ski je­zik, do­volj­no da mo­gu da shva­tim kon­tekst raz­go­vo­ra. Čuo sam ka­da je dok smo bi­li u auto­mo­bi­lu Sin­đe­lić raz­go­va­rao sa ne­kim na ru­skom i re­kao da su mu po­hap­še­ni ne­ki lju­di u Cr­noj Go­ri, da mu je gru­pa raz­bi­je­na i da mo­ra da na­pra­vi dru­gu gru­pu „ka­ko bi ostva­rio cilj”.
Advo­kat Pe­tro­ni­je­vić je in­si­sti­rao na od­go­vo­ru „ka­da je usli­je­dio po­ziv Sin­đe­li­ća?” Okri­vlje­ni Jo­va­no­vić ni­je mo­gao da se sje­ti, a ta­da ga je advo­kat pi­tao gdje je bio za no­vu go­di­nu ka­ko bi ga pod­sje­tio da li je po­ziv usli­je­dio pri­je ili na­kon to­ga. Jo­va­no­vić je po­pu­stio pod pri­ti­skom i odao da je za no­vu go­di­nu bio „iza bra­ve”. „Bio sam uhap­šen... ta­ko ne­ka­ko... da...”, zbu­nje­no je od­go­vo­ri Jo­va­no­vić.
Jo­va­no­vić je na­sta­vio sa od­go­va­ra­njem na pi­ta­nja, ka­zav­ši da mu je Sin­đe­lić pr­vo re­kao da do­đe i is­pra­vi stva­ri. „On me zvao i ka­zao da do­đem po­no­vo u Cr­nu Go­ru i is­pra­vim stva­ri, ali ja to ni­sam ura­dio. Do­šao sam tek ka­sni­je, ka­da su me zva­li dru­gi lju­di”, od­go­vo­rio je on. Od­bra­na je upi­ta­la Jo­va­no­vi­ća za­što je na­kon de­ša­va­nja o ko­ji­ma se te­re­ti opet do­la­zio u Cr­nu Go­ru.
– Zva­li su me ne­ki lju­di i ja sam do­šao. Do­šao sam u Cr­nu Go­ru da bih ski­nuo lja­gu sa svo­ga ime­na i cr­ve­nu In­ter­po­lo­vu po­tjer­ni­cu, kao što sam i sa­da do­šao - od­go­vo­rio je Jo­va­no­vić.
Advo­kat pi­ta Jo­va­no­vi­ća ko mu je re­kao da ima In­ter­po­lo­vu po­tjer­ni­cu? „Ne­ko u mo­joj ze­mlji je vi­dio i ka­zao mi. Ne mo­gu da pri­čam i ne­ću da pri­čam o to­me šta je bi­lo ka­da sam ja do­šao u Cr­nu Go­ru. Po­zva­li su me lju­di ko­ji ra­de za dr­ža­vu Cr­nu Go­ru, sa­mo to mo­gu da ka­žem”, od­go­vo­rio je Jo­va­no­vić. Na ovu si­tu­a­ci­ju je re­a­go­vao Kat­nić, ka­zav­ši da ni­je u re­du da se po­sta­vlja pi­ta­nje zbog če­ga op­tu­že­ni gle­da u Ča­đe­no­vi­ća i tre­ba li da gle­da u nje­ga ili ne.
– Ov­dje ste da is­pi­ta­te isti­ni­tost nje­go­ve iz­ja­ve i ja vas po­dr­ža­vam u to­me. Mi zna­mo da je tač­no, vi sum­nja­te, to je va­še pra­vo. Ali u ko­ga on gle­da i zbog če­ga to je pot­pu­no ne­bit­no za ovaj po­stu­pak – ka­zao je Kat­nić.
Me­đu­tim, advo­kat Pe­tro­ni­je­vić je ob­ja­snio da ima­ju pra­vo da sum­nja­ju na in­te­gri­tet i po­u­zda­nost svje­do­če­nja i da se to ne mo­že za­bra­ni­ti, po­ja­šnja­va­ju­ći da zbog to­ga od­bra­na po­sta­vlja pi­ta­nja. Glav­ni spe­ci­jal­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Mi­li­vo­je Kat­nić je in­ter­ve­ni­sao ka­zav­ši da se pi­ta­nja po­na­vlja­ju sa ci­ljem da se na­pra­vi ne­ka kon­tra­dik­tor­nost sa is­ka­zom da­tim za tu­ži­la­štvo i iz­no­še­njem od­bra­ne kao i od­go­vo­ra na pi­ta­nja te da to ne bi smje­lo da se ra­di.
U na­stav­ku op­tu­že­ni je do­dao da zna da ga je Sin­đe­lić „ocin­ka­rio” jer mu je sam Sin­đe­lić to re­kao. „Pa re­kao mi je ka­da me zvao, na­kon sve­ga ovo­ga...”, od­go­vo­rio je on.
Na pi­ta­nja Pe­tro­vi­ća o bla­go ne­do­re­če­nim či­nje­ni­ca­ma, okri­vlje­ni Jo­va­no­vić je ob­ja­snio da mu je Sin­đe­lić 16. ok­to­bra tra­žio da do­đe u Cr­nu Go­ru, ob­u­če uni­for­mu i bi­je se sa po­li­ci­jom. Na­kon što je to od­bio, do­šao je 18. ka­ko bi uči­nio rad­nju ru­i­ni­ra­nja zgra­de.
– Ka­da sam ja re­kao Sin­đe­li­ću da ne­ću da do­đem 16. u Cr­nu Go­ru i da se tu­čem sa po­li­ci­jom, pro­ve­li smo či­tav dan ali ni­sam ni­šta pi­tao ni­sam smio da se mi­je­šam. Ja sam imao ne­ki strah, ne baš od Sin­đe­li­ća ali sam po­čeo da sum­njam jer ka­da čo­vjek ne ka­že ono što ima i ka­da skri­va ne­ke stva­ri po­sta­je mu­tan. Na­kon to­ga 17. sam bio ku­ći. Na­pra­sno mi je 18. Sin­đe­lić ja­vio da idem za Cr­nu Go­ru ka­ko bih iz­vr­šio ovu dru­gu rad­nju”, ob­ja­snio je on.
Po­ja­šnja­va­ju­ći od­re­đe­ne di­le­me, op­tu­že­ni Bra­ti­slav Di­kić ju­če je ka­zao da je bi­lo pri­ti­sa­ka to­kom is­tra­ge.
– Ne bih vi­še go­vo­rio o sve­mu što sam ju­če re­kao, jer vi­dim da se to zlo­u­po­tre­blja­va po me­di­ji­ma i ma­ni­pu­li­še – od­go­vo­rio je Di­kić.
Op­tu­že­ni je do­dao da je to­kom svo­je po­li­cij­ske slu­žbe imao od­lič­nu sa­rad­nju sa cr­no­gor­skom po­li­ci­jom, ali i da biv­šeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća ni­ka­da ni­je upo­znao, ni­ti vi­dio. Na pi­ta­nje advo­ka­ta Ju­go­sla­va Kr­ko­vi­ća da li je po­sto­ja­lo pri­ja­telj­stvo sa biv­šim pri­ja­te­ljem biv­šeg pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, sud je us­kra­tio od­go­vor jer ni­je pred­met ovog sud­skog po­stup­ka.
Su­đe­nje se na­sta­vlja da­nas.
VJ.DA­MJA­NO­VIĆ


U Sin­đi­noj ku­ći br­do uni­for­mi

Dok sam bio kod Sin­đe­li­ća bo­ra­vio sam u ku­ći. Znam da je na­po­lju ne­što ra­dio. Unu­tra sa mnom bi­la je nje­go­va že­na, ne­ka kom­ši­ni­ca. Sa Sin­đe­li­ćem u nje­go­voj ku­ći ni­smo raz­go­va­ra­li ni­šta ve­za­no za ovaj slu­čaj. Vi­dio sam ne­što, vi­dio sam br­do mo­to­ro­la, uni­for­mi i gas ma­ske. To što sam ja vi­dio u ku­ći je već bi­lo tu i mi­slim da to ni­je ono što se uto­va­ri­lo kod Lju­bi­čan­skog mo­sta. Ja sam jed­nom pri­je to­ga bio kod nje­ga u ku­ći i vi­dio sve ovo – od­go­vo­rio je okri­vlje­ni Jo­va­no­vić.


Ra­du­no­vić: Po­ku­ša­va­ju da sa­kri­ju bru­ku

Funk­ci­o­ner De­mo­krat­skog fron­ta Sla­ven Ra­du­no­vić oci­je­nio je da je od­lu­ka su­di­je Su­za­ne Mu­go­še da ne do­zvo­li di­je­lu pu­bli­ke da pri­su­stvu­je su­đe­nju vje­ro­vat­no uvod i u za­bra­nu su­đe­nja za na­vod­ni udar.
– Oči­gled­no re­žim ne zna ka­ko da sa­kri­je bru­ku ko­ja je već ju­če is­ka­za­na u ne­vje­ro­vat­nom ne­po­zna­va­nju pro­ce­du­re pred­sjed­ni­ce sud­skog vi­je­ća – ka­zao je Ra­du­no­vić uoči na­stav­ka su­đe­nja.
Po­sla­nik Pre­drag Bu­la­to­vić je ka­zao da je su­di­ja po­sta­vlje­na da bi „za­vr­ši­la za­da­tak za glav­ne re­ži­se­re ovog do­ga­đa­ja, a to su Mi­lo Đu­ka­no­vić, Be­ba Po­po­vić i Mi­li­vo­je Kat­nić”.
Otac Mi­ha­i­la Ča­đe­no­vi­ća je kroz su­ze ka­zao da je nje­gov sin već se­dam mje­se­ci u za­tvo­ru „na prav­di Bo­ga”.
– Za­to što je pri­pad­nik De­mo­krat­skog fron­ta i za­to što mi­sli dru­ga­či­je od ovih što mi­sle ova­ko ka­ko mi­sle, da pro­go­ne lju­de ne­vi­ne, ča­sne i da uni­šta­va­ju po­ro­di­ce. To je sram­no i za­sti­đe za Cr­nu Go­ru, i za uop­šte prav­nu dr­ža­vu – ka­zao je on.


Di­kić ne po­zna­je li­de­re DF-a

An­dri­ju Man­di­ća ne po­zna­jem, ni­ti sam ga ika­da po­zna­vao. Za An­dri­ju Man­di­ća i Mi­la­na Kne­že­vi­ća sam sa­znao tek na­kon svog ha­še­nja 26. no­vem­bra, ka­da mi je odo­bren pri­stup sred­stvi­ma jav­nog in­for­mi­sa­nja, tvr­dio je biv­ši ko­man­dant srp­ske žan­dar­me­ri­je Bra­ti­slav Di­kić.


„Glu­po še­pu­re­nje” u čet­nič­koj uni­for­mi

Op­tu­že­ni Mi­loš Jo­va­no­vić pri­znao je da je bio uče­snik na stra­nom ra­ti­štu i da je čuo da je i Sin­đe­lić bio uče­snik. Nje­gov uti­sak je, ka­ko is­ti­če, da se Sin­đe­lić vi­še glu­po še­pu­rio u onoj čet­nič­koj uni­for­mi”.

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"