- Pi­še:Veselin Lazarević

Ima­ju mi­li­jar­du pro­da­tih al­bu­ma ši­rom svi­je­ta, sa­mo u SAD 43,5 mi­li­o­na. Pro­da­to je 28 mi­li­o­na pri­mje­ra­ka nji­ho­vog naj­po­zna­ti­jeg al­bu­ma „Ape­tajt for de­strakšn”, iz 1987. go­di­ne, či­me po­sta­je naj­pro­da­va­ni­ji de­bi­tant­ski al­bum svih vre­me­na. Bend su či­ni­li Eksl Ro­uz, glav­na gi­ta­ra Sleš, ri­tam gi­ta­ra Izi Stre­dlin, ba­si­sta Majkl Daf Ma­kej­gan i bub­njar Sti­ven Adler.
Na­kon pet za­jed­nič­kih al­bu­ma, gru­pa se ras­tu­ra. Ob­ja­vlju­ju se mno­go­broj­ni so­lo al­bu­mi, vo­de sud­ski spo­ro­vi, da­ju šo­kant­ni in­ter­vjui. Tu je i od­vi­ka­va­nje od dro­ge, kao i ula­zak u ku­ću slav­nih, bez pri­su­stva Eks­la.
Iako ni­su za­jed­no od 1993. go­di­ne, za­hva­lju­ju­ći nji­ho­voj ogrom­noj po­pu­lar­no­sti osam­de­se­tih, a i da­nas, i da­lje kru­že gla­si­ne da će se po­no­vo oku­pi­ti. Da bi sre­di­nom osam­de­se­tih po­sti­gli uspjeh, pr­vo su mo­ra­li da se sret­nu.
Sleš je od­ra­stao u Los An­đe­le­su. Pra­vo ime mu je Sol Had­son. Ro­đen u Kvin­len­du, u Oha­ju, bub­njar Sti­ven Adler, spri­ja­te­ljio se sa Sle­šom na­kon se­lid­be u za­pad­ni Ho­li­vud. Daf je bio sja­jan ba­si­sta. Već je imao sta­tus rok zvi­je­zde, ro­dom iz Si­je­tla. Bil Bej­li, po­zna­ti­ji kao Eks­i, ro­đen je u La­fa­je­tu, u In­di­ja­ni. Naj­bo­lji pri­ja­telj mu je bio Džef Iz­bel, od­no­sno Izi Stra­din. Izi je bio sta­ri­ji. Po za­vr­šet­ku sred­nje ško­le od­la­zi iz La­fa­je­ta.
Sre­di­na osam­de­se­tih. Los An­đe­les. Bu­du­ći čla­no­vi Gan­sa svi­ra­li su u raz­li­či­tim ben­do­vi­ma Los An­đe­le­sa, sve dok se, ju­na 1985. go­di­ne, ni­su sre­li. Sleš i Stiv bi­li su čla­no­vi Ro­ud krua. Tre­bao im je pje­vač, pa na­go­va­ra­ju Eks­la i Izi­ja, iz ben­da Ro­uz, da osnu­ju za­jed­nič­ki bend Ho­li­vud ro­uz.
Po ras­pa­du ben­da, Eksl i Trej­si Gans, for­mi­ra­ju L.A. Gans. Izi ula­zi u bend Lon­don. Sleš ide na audi­ci­ju za Poj­zen, ali mu se ne svi­đa kon­cept gru­pe. U me­đu­vre­me­nu, L.A. gan­si mi­je­nja­ju ime u Gans en ro­u­zis.
Tre­ba im ba­si­sta. An­ga­žu­ju Da­fa ko­jeg su zna­li od­ra­ni­je. Gans i Rob Gard­ner, gi­ta­ri­sta i bub­njar, pr­ve po­sta­ve Gan­sa, bi­li su skep­tič­ni u ve­zi s na­stu­pi­ma. Po­što ni­su htje­li s nji­ma, po­zi­va­ju Sle­ša i Sti­ve­na. For­mi­ra­na je po­sta­va Gan­sa ka­kvu zna­mo da­nas. Od­svi­ra­li su ne­ko­li­ko akor­da za­jed­no. Sa­vr­še­no su se ukla­pa­li.
Na pu­tu za Si­jetl, kva­ri im se auto­mo­bil. Sto­pi­ra­li su i sti­gli. Odr­ža­li su svir­ku u Si­je­tlu, ali u pra­znom klu­bu. Do­bi­li su sit­niš, pod pri­jet­njom ba­ti­na­ma. Ali ih je to i zbli­ži­lo. Čvr­sto su ri­je­ši­li da us­pi­ju.
Gan­si su se po­ja­vi­li 1985. go­di­ne, iz­ro­niv­ši iz ho­li­vud­skog mu­lja. Hard-ro­ku da­ju emo­tiv­ni, po­ma­lo opa­san zvuk. Nji­hov mu­zič­ki stil, na­stup na sce­ni i imidž zlo­če­stih mo­ma­ka pri­vla­či pu­bli­ku ko­joj su do­ja­di­li he­vi me­tal­ci. Bend od pet ta­len­to­va­nih lju­di, iz raz­li­či­tih dje­lo­va SAD.
Sleš je je­dan od naj­bo­ljih gi­ta­ri­sta. Svi­ra iz du­še. No­si taj bluz u se­bi. Ne­ma­te uti­sak da se mu­či, da se su­vi­še tru­di. Po­sje­do­vao je la­ko­ću svi­ra­nja.
Ko­sa mu je po­kri­va­la li­ce, a no­sio je, sa­da već ču­ve­ni ci­lin­dar-še­šir, i sjaj­no se ukla­pao u bend. Bio je sa­vr­šen za ono vri­je­me. Izi je bio nji­ho­vo taj­no oruž­je. Pi­sao je sjaj­ne tek­sto­ve, kom­po­no­vao od­lič­ne pje­sme... Pra­vo osvje­že­nje u ben­du.
Svi­rao je ri­tam gi­ta­ru na kla­si­čan na­čin. Bio je po­vu­čen. Ni­je pri­hva­tao imidž zvi­je­zde ko­ji su osta­li čla­no­vi ga­ji­li. Bio je od onih ko­ji su po­sve­će­ni kom­po­no­va­nju i pi­sa­nju pje­sa­ma.
Daf Me­kej­gan je bio u pank fa­zo­nu. Imao je ulo­gu mi­ro­tvor­ca, jer je bio naj­mla­đi. Umio je da pra­vi kom­pro­mi­se. Bio je naj­ve­ća fa­ca u ben­du, uvi­jek je imao dje­voj­ku...
Sti­ven je bio sa­vr­šen bub­njar za Gan­se. Znao je da po­no­vi sva­ku iz­ve­de­nu di­o­ni­cu. Imao je sa­vr­šen osje­ćaj za ri­tam. Sve to bi za­či­nio či­ne­li­ma. Po­mi­sli­li bi­ste: ka­ko je ovaj fi­ni mo­mak upao u ova­kvo dru­štvo?
Eksl je, pri­je sve­ga, upe­ča­tljiv zbog svog po­na­ša­nja i to je nje­gov plus kva­li­tet, ko­ji je vo­kal sta­vljao u dru­gi plan. Zbog svog po­na­ša­nja na sce­ni, spa­da u sam vrh me­đu ro­ke­ri­ma. Kad si sja­jan so­li­sta ben­da, to te če­sto či­ni ne­sreć­nim. I s ta­kvim oso­bi­na­ma ni­je la­ko iza­ći na­kraj. Bio je za­i­sta po­se­ban.
Ni­ko na na­stu­pi­ma ne da­je se­be to­li­ko ko­li­ko Eksl. Ner­vo­zu i ne­si­gur­nost bi pre­ta­kao u di­vlja­nje na bi­ni. Svi­ma se svi­đa­lo to nje­go­vo rok „lu­di­lo“. Ni­kad ni­ste na­či­sto šta da oče­ku­je­te.
Ako je ne­pred­vi­dlji­vost isto što i uz­bu­đe­nje, Gan­si su ga, u pr­vim go­di­na­ma, ima­li pre­vi­še. Ni­ko od njih ni­je imao stal­nu adre­su pre­bi­va­li­šta, ni do­volj­no nov­ca. Kao rok-gru­pa sa Bu­le­va­ra su­mra­ka, ima­li su tu pred­nost da po­zna­ju ve­li­ki broj strip­ti­ze­ta. One su ih iz­dr­ža­va­le. Bez njih ne bi op­sta­li. Spa­va­li su, sa nji­ma, po pa­to­su. Ova­kav na­čin ži­vo­ta ih je pre­ka­lio.
(Na­sta­vi­će se)