- Pi­še: veselin lazarević

Na ho­li­vud­skim bu­le­va­ri­ma ži­vje­li su kao pra­vi ro­ke­ri. Ni­su zna­li ni za šta dru­go, osim za seks, dro­gu i rok mu­zi­ku. Tre­bao im je ugo­vor za sni­ma­nje al­bu­ma. Pro­ču­lo se za nji­ho­ve svir­ke. Lju­di su zna­li da pu­ne klu­bo­ve još pri­je iz­la­ska pr­vog al­bu­ma.
Gan­si su for­si­ra­li že­stok, di­vlji rok, ko­ji dru­gi na­lic­ka­ni ben­do­vi ni­su bi­li u sta­nju da stvo­re. Bi­li su opa­ki, od­luč­ni i ri­je­še­ni da bu­de po nji­ho­vom.
Gan­si su 1986. bi­li po­zna­ti bend na mu­zič­koj sce­ni Los An­đe­le­sa. Ali čla­no­vi su i da­lje ima­li fi­nan­sij­skih pro­ble­ma. Bi­li su sprem­ni na sve sa­mo da bi pre­ži­vje­li. Jed­no vri­je­me su sta­no­va­li u sta­nu svo­je pr­ve me­na­džer­ke, Vi­ki Ha­mil­ton. Tre­ba­lo je da osta­nu par da­na, a osta­li su šest mje­se­ci. Pr­vo je do­šao Eksl, za njim Sleš, Izi i Sti­ven.
Uni­šti­li su joj stan. Po­sled­nje no­ći su se Daf i Eksl po­tu­kli. Raz­bi­li su pro­zor apa­ra­tom za ga­še­nje po­ža­ra. Daf je Eks­la ba­cio na sto­li­cu, ko­ja je ta­ko­đe bi­la od sta­kla. I vo­lje­li su se i mr­zje­li, kao u sko­ro svim do­brim rok ben­do­vi­ma.
Kad su Gan­si ste­kli po­pu­lar­nost, za nji­ma je vla­da­la po­ma­ma. Na­stu­pa­li su u „Tru­ba­du­ru”. Smi­je­šna si­tu­a­ci­ja. Ve­ći­na pu­bli­ke je bi­la va­ni, jer je mu­zi­ka bi­la pre­gla­sna.
Tom Zu Tot iz Ge­fin re­ko­rd­sa za­dr­žao se na­kon svir­ke. Ova dis­ko­graf­ska ku­ća je ima­la od­lič­ne re­klam­ne me­na­dže­re. Bi­li su sprem­ni da u njih ulo­že do­sta nov­ca i vre­me­na. Re­kao je me­na­džer­ki Vi­ki da će pot­pi­sa­ti ugo­vor sa nji­ma, ako se is­po­sta­vi da Eksl za­i­sta umi­je da pje­va. Da­la mu je de­mo sni­mak. Zvao je već sle­de­ćeg da­na i re­kao da pri­sta­je na nji­ho­ve uslo­ve.
Ge­fin je te­me­lje svo­je iz­da­vač­ke ku­će po­sta­vio na ta­len­ti­ma ko­ji obe­ća­va­ju. Ka­sni­li su sat i po na pot­pi­si­va­nje ugo­vo­ra jer je Eksl za­gu­bio so­či­va. Bio je bi­je­san. Ipak se po­ja­vio. Ugo­vor je pot­pi­san.
Ge­fin re­ko­rds Gan­si­ma obez­bje­đu­je i krov nad gla­vom i mje­sto gdje mo­gu da stva­ra­ju. Čla­no­vi ben­da su ubr­zo de­mo­li­ra­li ku­ću. Šte­ta je iz­no­si­la bli­zu 22.000 do­la­ra.
I da­lje su iz­gle­da­li kao klo­ša­ri, ta­ko su se i po­na­ša­li, ali u su­šti­ni su bi­li do­bri.
U pro­lje­će 1987. go­di­ne Gan­si ko­nač­no ula­ze u stu­dio. U ju­nu ko­nač­no iz­la­zi al­bum „Ape­tajt for de­strak­šen”, ali za pet mje­se­ci je pro­da­to sa­mo 2.000 pri­mje­ra­ka. Pr­vi singl „Vel­kam tu d džangl” ri­jet­ko je pu­štan na ra­di­ju. MTV od­bi­ja da pu­sti spot, tvr­de­ći da je na­si­lan. Tre­ba­lo je ne­ko­li­ko ne­dje­lja da bi po­stao ono što i je­ste, iz­van­re­dan. S dru­ge stra­ne, nji­ho­vi na­stu­pi uži­vo bi­li su pun po­go­dak.
Bi­li su pred­gru­pa gru­pi Aero­smit. Ni­šta una­pri­jed ni­je bi­lo do­go­va­ra­no, iako je iz­gle­da­lo. Jed­no­stav­no su se ra­zu­mje­li. Na­pre­do­va­li su po­la­ko, ali uspje­šno. Sa sva­kim no­vim na­stu­pom po­ve­ća­vao se broj pu­bli­ke. Na kra­ju tur­ne­je ma­sa ih je odu­še­vlje­no pri­hva­ti­la.
Zna­li su da će na­pra­vi­ti bum. Ima­li su ve­li­ki broj pje­sa­ma, iz­van­red­ne na­stu­pe. Po­sta­ju pre­po­zna­tlji­vi, ali još du­go ne­će bi­ti na vr­hu naj­slu­ša­ni­jih hard-rok gru­pa. Ko­nač­no, MTV im pu­šta spot. Lju­di su se odu­še­vi­li kad su ga vi­dje­li, tra­ži­li su da se če­šće pu­sta.
Na­kon po­zi­tiv­ne re­ak­ci­je, MTV emi­tu­je i nji­hov dru­gi spot za ba­la­du „Svit čajld of majn”. Ovom pje­smom sti­ču ogrom­nu po­pu­lar­nost u SAD. Od ta­da po­či­nje po­ma­ma za ben­dom u ci­je­lom svi­je­tu. Al­bum je bio ne­što pot­pu­no no­vo na tr­ži­štu. Sve pje­sme na al­bu­mu su iz­van­red­ne. Na al­bu­mu ima­te pje­sme ko­ji­ma se is­po­lja­va bunt, ali i lju­bav, kao u pje­smi „Svit čajld of majn”.
Go­di­nu na­kon iz­la­ska al­bu­ma, ko­nač­no iz­bi­ja na pr­vo mje­sto po slu­ša­no­sti, na ko­me osta­ju pet ne­dje­lja. Bend sti­če ogrom­nu sla­vu. Na­stu­pa­ju 1988. go­di­ne na ču­ve­nom UK fe­sti­va­lu, Mon­ster of rok. Pu­bli­ka je di­vlja­la. Eksl ih je ne­ko­li­ko pu­ta upo­zo­ra­vao da se od­mak­nu od bi­ne. Uve­če, u ho­te­lu, od me­na­džer­ke su sa­zna­li da je stra­da­lo dvo­je ti­nej­dže­ra. Me­di­ji su za ne­sre­ću upor­no kri­vi­li bend, iako je vje­šta­če­njem utvr­đe­no da s tim ne­ma­ju ni­ka­kve ve­ze. En­gle­ska štam­pa ih je eti­ke­ti­ra­la kao „naj­o­pa­sni­ji bend na svi­je­tu”. Čla­no­vi Gan­sa su, u stvar­no­sti, opa­sni po se­be sa­me. Ve­ći­na se oda­la dro­gi i al­ko­ho­lu.
Iako je i on bio pro­ble­ma­ti­čan, Eksl ni­ka­da ni­je pre­tje­ri­vao s upo­tre­bom dro­ge. Kad su bi­li pred­gru­pa Ro­ling­sto­un­si­ma jav­no je pro­zvao svo­je dru­ga­re iz ben­da i za­pri­je­tio da je to nji­hov po­sled­nji na­stup ako na­sta­ve s dro­gi­ra­njem.
Vra­ća­ju se u stu­dio na sni­ma­nje no­vog al­bu­ma, ali da li će sa­da, kao po­zna­ti bend, na­pra­vi­ti kva­li­tet­ni­je pje­sme, kao one s de­cem­bar­skog al­bu­ma? Eksl je bio per­fek­ci­o­ni­sta. Ni­je spre­man da ot­pje­va bi­lo šta. Na­kon ogrom­nog uspje­ha „Ape­tajt for dis­trakšn” bi­lo je vri­je­me da sni­me no­vi al­bum. Ali čla­no­vi ben­da ne mo­gu da se no­se sa sla­vom i pri­ti­sci­ma ko­ji im se na­me­ću sa stra­ne, ali i ko­je sa­mi stva­ra­ju ra­de­ći na al­bu­mu ko­ji bi tre­ba­lo da pre­va­zi­đe oče­ki­va­nja.
(Na­sta­vi­će se)