Iako je he­mi­ka­li­ja bis­fe­nol A (BPA) svr­sta­na u mo­gu­će kar­ci­no­ge­ne sup­stan­ce, ko­ja u ve­ćim kon­cen­tra­ci­ja­ma mo­že štet­no uti­ca­ti na re­pro­duk­tiv­ne or­ga­ne, en­do­kri­ni si­stem, po­ja­vu go­ja­zno­sti i zdra­vlje dje­ce, cr­no­gor­sko za­ko­no­dav­stvo ne pre­po­zna­je ovo je­di­nje­nje, zbog če­ga se ne spro­vo­de is­tra­ži­va­nja da li ter­mal­ni pa­pi­ri, am­ba­la­že i slič­ni pro­iz­vo­di ko­ji se ko­ri­ste u Cr­noj Go­ri sa­dr­že pre­ko­mjer­ne, a sa­mim tim i štet­ne do­ze ove ma­te­ri­je. U su­sjed­noj Sr­bi­ji ne­dav­no je utvr­đe­no da čak 88,9 od­sto fi­skal­nih ra­ču­na iz nji­ho­vih jav­nih slu­žbi i pro­ce­nat ma­nje iz pri­vat­nog sek­to­ra sa­dr­ži pre­ko­mjer­ne do­ze he­mi­ka­li­je bis­fe­no­la A, dok u Cr­noj Go­ri ne zna­mo da li smo iz­lo­že­ni tok­sič­nim ma­te­ri­ja­ma, jer ovla­šće­ne la­bo­ra­to­ri­je ne mo­gu da vr­še is­pi­ti­va­nja jer ne­ma­ju za­kon­ski osnov za to.
Iz Cen­tra za eko­tok­si­ko­lo­ška is­pi­ti­va­nja (CE­TI) sa­op­šti­li su za „Dan” da nji­ho­va la­bo­ra­to­ri­ja ne vr­ši is­pi­ti­va­nja bis­fe­no­la A.
– Ovo je­di­nje­nje ni­je pre­po­zna­to za­kon­skom re­gu­la­ti­vom u Cr­noj Go­ri – po­ru­či­li su iz CE­TI-ja.
Pre­ma ri­je­či­ma struč­nja­ka iz cr­no­gor­skog In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje, BPA se mo­že na­ći u pla­stič­nim bo­či­ca­ma, fo­to­ko­pir pa­pi­ru, ra­ču­ni­ma u pro­dav­ni­ca­ma, ku­ti­ja­ma za kre­me ko­zme­tič­kih pre­pa­ra­ta, da­kle u ve­ći­ni pro­iz­vo­da ko­ji­ma se sta­nov­ni­štvo sva­ko­dnev­no slu­ži. Oni su od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nja „Da­na” po­ja­sni­li da se he­mi­ka­li­ja bis­fe­nol A ma­sov­no ko­ri­sti u in­du­stri­ji, naj­vi­še u svr­he pro­iz­vod­nje po­li­kar­bo­nat­ne pla­sti­ke ka­ko bi se spri­je­či­lo nje­no lo­mlje­nje pri upo­tre­bi. Ta­ko­đe se kao adi­tiv na­la­zi u mno­gim pro­iz­vo­di­ma ši­ro­ke po­tro­šnje. Ka­ko na­vo­de, ovo je­di­nje­nje se ozna­ča­va skra­će­ni­com „BPA” ko­ja, pre­ma nji­ho­vim ri­je­či­ma, upu­ću­je na to da se u sa­sta­vu he­mi­ka­li­je na­la­ze dva mo­le­ku­la fe­no­la i ace­ton.
– BPA se mo­že na­ći u pla­stič­nim bo­či­ca­ma, fo­to­ko­pir pa­pi­ru, ra­ču­ni­ma u pro­dav­ni­ca­ma, ku­ti­ja­ma za kre­me ko­zme­tič­kih pre­pa­ra­ta, od­no­sno u ve­ći­ni pro­iz­vo­da ko­ji­ma se sta­nov­ni­štvo sva­ko­dnev­no slu­ži. BPA po­la­ga­no pre­la­zi (mi­gri­ra) iz ovih pro­iz­vo­da i za­vr­ša­va u raz­li­či­tim kon­cen­tra­ci­ja­ma u na­šem okru­že­nju – u hra­ni i pi­ću, bo­ra­vi­šnom pro­sto­ru, u bilj­ka­ma i ži­vo­ti­nja­ma, vod­nim po­vr­ši­na­ma. Sto­ga se iz­lo­že­nost lju­di bis­fe­no­lu A sma­tra sva­ko­dnev­nom po­ja­vom, od­no­sno hro­nič­nim pro­ce­som in­tok­si­ka­ci­je s ob­zi­rom na to da je BPA vr­lo po­sto­ja­na he­mi­ka­li­ja ko­ja ni­je bi­o­ra­zgra­di­va, te­ško je uklo­ni­ti tiz ži­vot­ne sre­di­ne i vre­me­nom se sve vi­še na­ku­plja u pri­ro­di – upo­zo­ri­li su iz In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje.
Ka­ko do­da­ju, po­li­kar­bo­nat­na pla­sti­ka od­li­ku­je se ve­li­kom pro­zir­no­šću, ot­por­no­šću na udrac, vi­so­kom elek­trič­nom ot­por­no­sti i ot­por­no­sti na to­plo­tu.
– Od ove pla­sti­ke se naj­če­šće pra­ve pred­me­ti op­šte upo­tre­be kao što su dječ­je bo­či­ce, bo­ce za vo­du, sport­ska opre­ma, me­di­cin­ske na­pra­ve kao i raz­li­či­te po­su­de za ču­va­nje hra­ne i pi­ća. Osim to­ga, po­li­kar­bo­nat­na pla­sti­ka slu­ži za iz­ra­du kon­takt­nih so­či­va zub­nih plom­bi, CD-ova i slič­no. Od se­dam vr­sta pla­sti­ke na­mi­je­nje­nih za pa­ko­va­nje BPA se ko­ri­sti pri iz­ra­di „ti­pa 3” i „ti­pa 7” pla­sti­ke – sa­op­šti­li su iz In­sti­tu­ta, na­vo­de­ći da je tok­sič­nost bis­fe­no­la A bi­la pred­met broj­nih is­tra­ži­va­nja, a u na­uč­noj li­te­ra­tu­ri se dje­lo­va­nje BPA po­ve­zu­je sa ni­zom po­re­me­ća­ja – re­pro­duk­tiv­nih, imu­no­lo­ških, ne­u­ro­lo­ških i me­ta­bo­lič­kih.
– Is­tra­ži­va­nji­ma je po­tvr­đe­no da se bis­fe­nol A une­sen u or­ga­ni­zam po­na­ša kao estro­ge­ni hor­mon i mo­že uti­ca­ti štet­no na or­ga­ne za re­pro­duk­ci­ju i en­do­kri­ni si­stem. Ta­ko­đe je utvr­đe­no da uzro­ku­je ma­njak po­ro­đaj­ne te­ži­ne dje­ce, uti­če na po­ja­vu go­ja­zno­sti i mo­gu­ći je ri­zič­ni fak­tor za na­sta­ja­nje kar­ci­no­ma doj­ke te je ovu sup­stan­cu Me­đu­na­rod­na agen­ci­ja za is­tra­ži­va­nje ra­ka (IARC) svr­sta­la u mo­gu­će ka­r­ci­no­ge­ne sup­stan­ci­je. Mla­de oso­be zbog na­či­na ži­vo­ta su vi­še iz­lo­že­ne dnev­noj kon­ta­mi­na­ci­ji zbog ve­će upo­tre­be hra­ne i pi­ća pa­ko­va­nih u am­ba­la­ži od po­li­kar­bo­nant­ne pla­sti­ke – upo­zo­ra­va­ju iz In­sti­tu­ta.
Uka­zu­ju da je Evrop­ska agen­ci­ja za bez­bjed­nost hra­ne (EF­SA) 2015. go­di­ne, na osno­vu op­se­žnih struč­nih kon­sul­ta­ci­ja, ob­ja­vi­la iz­vje­štaj o BPA gdje se na­vo­di da to­le­rant­ni dnev­ni unos (TDI) iz­no­si če­ti­ri mi­kro­gra­ma po ki­lo­gra­mu tje­le­sne te­ži­ne po da­nu.
– U izvje­šta­ju se za­klju­ču­je da bis­fe­nol A, pri uobi­ča­je­nim ni­vo­i­ma iz­la­ga­nja po­tro­ša­ča, ne pred­sta­vlja ri­zik za zdra­vlje po­tro­ša­ča bi­lo ko­jeg uz­ra­sta, od­no­sno da je iz­lo­že­nost pre­ko hra­ne ili kom­bi­na­ci­je raz­li­či­tih iz­vo­ra znat­no is­pod si­gur­no­snog ni­voa – to­le­rant­nog dnev­nog uno­sa (TDI) – na­vo­de iz In­sti­tu­ta.
Sma­tra­ju da se za­ko­no­dav­stvo u Cr­noj Go­ri po­ste­pe­no uskla­đu­je sa EU za­ko­no­dav­stvom u ovoj obla­sti.
– Pra­vil­nik o bez­bjed­no­sti igra­ča­ka uskla­đen je sa Di­rek­ti­vom Ko­mi­si­je o bez­bjed­no­sti igra­ča­ka u po­gle­du bis­fe­no­la A – za­klju­či­li su iz In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje.
A.O.


U Sr­bi­ji po­zi­tiv­ni svi fi­skal­ni ra­ču­ni

Is­tra­ži­va­nje Al­ter­na­ti­ve za bez­bjed­ni­je he­mi­ka­li­je (AL­Hem), ko­je je u Sr­bi­ji spro­ve­de­no u okvi­ru kam­pa­nje „Tok­sič­ni ra­čun” po­ka­za­lo je da su svi uzor­ci fi­skal­nih rol­ni, ko­je su uve­ze­ne u tu dr­ža­vu, bi­li po­zi­tiv­ni na bis­fe­nol A.
U Evrop­skoj uni­ji se to­le­ri­še mak­si­mum 0,02 od­sto BPA u pa­pi­ri­ma. Ana­li­ze u Sr­bi­ji su po­ka­za­le da se u ra­ču­ni­ma ko­ji se ko­ri­ste u nji­ho­voj ze­mlji na­la­zi i do 45 pu­ta vi­še – od 0,63 do 0,91 od­sto. Sma­tra se da su, po­red fi­skal­nih ra­ču­na, tok­sič­ni i bro­je­vi u re­du za če­ka­nje, par­king-kar­ti­ce, pu­ta­ri­ne i ra­ču­ni za pla­ća­nje u jav­nom pre­vo­zu.


Va­žno pra­će­nje bis­fe­no­la u pred­me­ti­ma za naj­mla­đe

U In­sti­tu­tu za jav­no zdra­vlje ka­žu da su struč­no i teh­nič­ki ospo­so­blje­ni da is­pi­tu­ju pri­su­stvo BPA u pred­me­ti­ma op­šte upo­tre­be (dječ­jim bo­či­ca­ma, cuc­la­ma, igrač­ka­ma, ter­mal­nim pa­pi­ri­ma, am­ba­la­ža­ma, ku­ti­ja­ma, pla­stič­nom po­su­đu i sl.).
– Sma­tra­mo da je od ve­li­kog zna­ča­ja re­dov­no pra­će­nje kon­cen­tra­ci­je BPA u igrač­ka­ma i pred­me­ti­ma op­šte upo­tre­be, na­ro­či­to za one ko­ji se ko­ri­ste u ra­nom uz­ra­stu. Ze­mlje Evrop­ske uni­je pred­u­zi­ma­ju ko­ra­ke u sve ve­ćem ogra­ni­ča­va­nju upo­tre­be BPA u raz­li­či­tim pro­iz­vo­di­ma. Po­red za­bra­ne upo­tre­be BPA u pro­iz­vod­nji fla­ši­ca za be­be, te­ži se za­bra­ni ko­ri­šće­nja BPA u pa­ko­va­nji­ma pro­iz­vo­da za dje­cu uz­ra­sta do tri go­di­ne, kao i u ter­mal­nim pa­pi­ri­ma (fi­skal­nim ra­ču­ni­ma) – sa­op­šti­li su iz In­sti­tu­ta.