-Autor: De­jan Ilić

Ni­je bi­lo ni­jed­nog raz­lo­ga da tro­ji­ca pred­sjed­ni­ka iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne do­đu u Be­o­grad. A kad su već do­šli, ni­je bi­lo ni­jed­nog raz­lo­ga da raz­go­va­ra­ju o stva­ri­ma o ko­ji­ma su raz­go­va­ra­li, jer su te stva­ri (iz­grad­nja pu­te­va, eko­nom­ska sa­rad­nja, spolj­na po­li­ti­ka) u do­me­nu vla­da, a ne pred­sjed­ni­ka dr­ža­va. A kad su već raz­go­va­ra­li, ni­je bi­lo ni­jed­nog raz­lo­ga da nas o to­me in­for­mi­šu na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re, jer smo i bez to­ga zna­li da su ti raz­go­vo­ri bi­li is­pra­zni. I po­što je sve to bio či­sti vi­šak, lo­gič­no je da se na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re do­go­di in­ci­dent, ka­ko bi ima­lo o če­mu da se pi­še i go­vo­ri.
Na toj kon­fe­ren­ci­ji, da­kle, je­dan od tro­ji­ce pred­sjed­ni­ka iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne upao je u ri­ječ svom ko­le­gi iz pred­sjed­ni­štva i ob­ja­snio i nje­mu i pred­sjed­ni­ku Sr­bi­je da će se spolj­na po­li­ti­ka Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne utvr­đi­va­ti u Sa­ra­je­vu i vo­di­ti iz Sa­ra­je­va, a ne iz Be­o­gra­da. Pred­sjed­nik Sr­bi­je se na to okre­nuo no­vi­na­ri­ma i re­kao – je l’ vi­di­te ka­ko je te­ško do­go­va­ra­ti se s nji­ma, pr­vo ka­žu jed­no, pa on­da dru­go. I to je ot­pri­li­ke sve. Ni­šta se vi­še mi­mo to­ga ni­je do­go­di­lo. Gdje su sta­ja­li pri­je sa­stan­ka, pred­sjed­ni­ci su osta­li i po­sle sa­stan­ka. Pa je sto­ga sa­vr­še­no ne­shva­tlji­vo što su se uop­šte sa­sta­ja­li.
Tim pri­je što je či­ta­va kon­fe­ren­ci­ja iz­gle­da­la kao po­na­vlja­nje re­pli­ka u jed­noj dru­goj ne­dav­no od­i­gra­noj pred­sta­vi. Ta­da je Ba­kir Izet­be­go­vić, sje­ća­mo se, bez ika­kvog raz­lo­ga re­kao da se on na­da da će Bo­sna i Her­ce­go­vi­na usko­ro pri­zna­ti Ko­so­vo. Bez ob­zi­ra na to što nje­go­va iz­ja­va ne­ma ap­so­lut­no ni­ka­kvu po­li­tič­ku te­ži­nu, zbog na­či­na na ko­ji se do­no­se od­lu­ke u bo­san­sko-her­ce­go­vač­kom pred­sjed­ni­štvu, naš pred­sjed­nik je po­žu­rio da ka­že ka­ko će Izet­be­go­vi­će­va iz­ja­va ima­ti da­le­ko­se­žne po­sle­di­ce, iako do­bro zna­mo da ne­će ima­ti ni­ka­kve po­sle­di­ce. A on­da je po­če­lo i zvec­ka­nje se­ce­si­jom i slič­nim bu­da­la­šti­na­ma.
I sad smo sve to gle­da­li po­no­vo, ovaj put uži­vo na kon­fe­ren­ci­ji, sa svim ak­te­ri­ma oku­plje­nim na is­toj po­zor­ni­ci. Da je ri­ječ o pri­stoj­nim dr­ža­va­ma i po­li­ti­ča­ri­ma, sve bi to bi­lo prak­tič­no neo­bja­šnji­vo. Ali, ri­ječ je ipak o ne­čem dru­gom. Ni­je stvar sa­mo u to­me što Alek­san­dar Vu­čić, od ka­da je na sum­njiv na­čin po­stao pred­sjed­nik re­pu­bli­ke, iz da­na u dan tra­ži na­čin da nam po­ka­že ka­ko je i da­lje pred­sjed­nik vla­de, kao da iko pa­me­tan uop­šte i po­mi­šlja da to ospo­ri. Po­vrh to­ga, ri­ječ je o mo­de­lu vla­da­nja ko­ji po­či­va na in­ci­den­ti­ma. To jest, na pro­iz­vod­nji in­ci­de­na­ta.
In­ci­dent je bi­la Izet­be­go­vi­će­va su­vi­šna iz­ja­va o Ko­so­vu. Kao što je in­ci­dent bi­la i ju­če­ra­šnja kon­fe­ren­ci­ja za no­vi­na­re. A sva tro­ji­ca pred­sjed­ni­ka do­šla su iz Sa­ra­je­va u Be­o­grad sa­mo da bi za­jed­no sa pred­sjed­ni­kom Sr­bi­je od­i­gra­li još jed­nom isti in­ci­dent. Mi se sad mo­že­mo pi­ta­ti ima­ju li ti lju­di da ra­de ne­što pa­met­ni­je od to­ga i ka­kve su to dr­ža­ve u ko­ji­ma oni vlast dr­že na ta­kav na­čin? Ali, mo­žda je pa­žnju bo­lje skre­nu­ti na nji­ho­vo sa­vr­še­no me­đu­sob­no ra­zu­mi­je­va­nje i sa­rad­nju. Tri pred­sjed­ni­ka iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne do­šla su u Be­o­grad sa­mo za­to da bi Vu­čić mo­gao da iz­i­gra­va dr­žav­ni­ka. Bo­lji pri­mjer za do­bro­su­sjed­ske od­no­se te­ško da će­mo na­ći.
Pe­šča­nik.net