- Pi­še: Da­li­bor­ka Ulja­re­vić

Pri­je 15 go­di­na osno­van je Cen­tar za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO), sta­vlja­ju­ći se­bi u za­da­tak mi­si­ju neo­p­hod­ne mo­der­ni­za­ci­je cr­no­gor­skog dru­štva, i po­sta­ju­ći dio ta­da re­la­tiv­no ma­le gru­pe ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja ko­je su se još bo­ri­le za ade­kvat­no dru­štve­no i po­li­tič­ko po­zi­ci­o­ni­ra­nje. Ve­li­ki je to, mo­žda i gord, za­da­tak bio za ta­da­šnje ogra­ni­če­ne, iako en­tu­zi­ja­zmom sna­žno pod­u­pr­te, ka­pa­ci­te­te. Ali, mo­že li se uop­šte bez vi­zi­je kre­ta­ti da­lje? Mo­gu li se bez sna o bo­ljem pre­la­zi­ti na­iz­gled ne­pre­mo­sti­ve gra­ni­ce? Mi vje­ru­je­mo da to ne mo­že, a bez te vi­zi­je ne bi­smo op­sta­li de­ce­ni­ju i po, ute­me­lji­li se in­sti­tu­ci­o­nal­no, po­sta­li pre­po­zna­tlji­vi i kre­di­bil­ni u na­šoj i me­đu­na­rod­noj jav­no­sti, u svo­je obra­zov­ne i ve­za­ne pro­gra­me di­rekt­no uklju­či­li pre­ko 5. 000 gra­đa­na i gra­đan­ki Cr­ne Go­re, uti­ca­li na za­ko­no­dav­ne i pro­ce­se ob­li­ko­va­nja jav­nih po­li­ti­ka…
Du­ga­čak je spi­sak ini­ci­ja­ti­va, pro­je­ka­ta i preg­nu­ća ko­ji su pod­ra­zu­mi­je­va­li i ne­ke pi­o­nir­ske ko­ra­ke. Kre­će se u ši­ro­kom di­ja­pa­zo­nu od us­po­sta­vlja­nja pr­vog obra­zov­nog pro­gra­ma za evrop­ske in­te­gra­ci­je kad to pi­ta­nje ni­je bi­lo ni na dru­štve­noj, ni na po­li­tič­koj agen­di, a još ma­nje u okvi­ri­ma in­sti­tu­ci­ja si­ste­ma, za­go­va­ra­nja i po­dr­ške za uvo­đe­nje gra­đan­skog obra­zo­va­nja u re­dov­ni obra­zov­ni si­stem, pre­ko Ško­le de­mo­kra­ti­je, naj­sta­ri­jeg al­ter­na­tiv­nog obra­zov­nog pro­gra­ma po­sve­će­nog uče­nju i pri­mje­ni de­mo­krat­skih na­če­la u ci­lju po­di­za­nje ni­voa de­mo­krat­ske po­li­tič­ke kul­tu­re u Cr­noj Go­ri, za­tim Ško­le ljud­skih pra­va kroz ko­ju su do­no­si­o­ci od­lu­ka, ali i ge­ne­ra­ci­je mla­dih, uči­li o mo­der­nom kon­cep­tu ljud­skih pra­va, do adre­si­ra­nja ne­kih od ne­u­ral­gič­nih ta­ča­ka cr­no­gor­skog dru­štva po­put su­o­ča­va­nja sa pro­šlo­šću, LGBT pra­va, ko­rup­ci­je u obra­zo­va­nju, fi­nan­si­ra­nja me­di­ja iz jav­nih fon­do­va, po­tre­be raz­vo­ja po­li­tič­ke me­mo­ri­je, pra­će­nja sa­vre­me­nih ten­den­ci­ja kri­tič­ke mi­sli, itd.
Ne­ri­jet­ko su ti na­ši na­po­ri ogo­lje­li svu ne­do­vr­še­nost i po­li­tič­ku za­ro­blje­nost in­sti­tu­ci­ja. Ra­zu­mi­jem da ima onih ko­ji­ma se ni moj na­ra­tiv, kao ni ono što ra­di CGO ne do­pa­da. Pa­ra­fra­zi­ra­ću jed­nog od ri­jet­kih li­de­ra ozbilj­nog for­ma­ta iz re­gi­o­na ko­ji je tra­gič­no stra­dao: ni­smo mi ov­dje da bi­smo se bi­lo ko­me do­pa­da­li. Do­dat­no, ne bo­ri­mo se ni za či­je gla­so­ve, ne za­vi­si­mo ni od jed­ne struk­tu­re, osla­nja­mo se na svo­ju mi­si­ju za­sno­va­nu na vri­jed­no­sti­ma i na svoj rad i zna­nje. To ne­kad no­si do­zu pro­vo­ka­tiv­no­sti, kon­fron­ti­ra­nja ko­je ni­je ima­nent­no cr­no­gor­skom dru­štvu, ali je u slu­ča­ju CGO iskre­no, otvo­re­no i kon­zi­stent­no, a ko ima ka­pa­ci­te­ta da pri­hva­ti raz­li­či­to­sti mo­že pre­po­zna­ti i kon­struk­tiv­nu di­men­zi­ju.
Za­to su CGO i za­po­sle­ni u CGO bi­li i osta­li pred­met ra­znih vr­sta pri­ti­sa­ka i pri­jet­nji, a što je uklju­či­va­lo i naj­fla­gran­ti­je zlo­u­po­tre­be in­sti­tu­ci­ja si­ste­ma, pri­zem­ne me­dij­ske kam­pa­nje, or­ga­ni­zo­va­ne bo­to­ve po por­ta­li­ma za ano­nim­no kle­ve­ta­nje i eti­ke­ti­ra­nja po dru­štve­nim mre­ža­ma. No, u ko­nač­ni­ci, to je ima­lo kon­tra­e­fe­kat u od­no­su na pla­no­ve tih ne­do­stoj­nih in­spi­ra­to­ra i eg­ze­ku­to­ra. U ta­kvim smo okol­no­sti­ma, za­pra­vo, pro­bi­ja­li sop­stve­ne gra­ni­ce iz­dr­žlji­vo­sti, ali i od­luč­no­sti da ne ustuk­ne­mo. Sa ove vre­men­ske dis­tan­ce, mo­že­mo im se i za­hva­li­ti – bez te nji­ho­ve “po­mo­ći” ne bi­smo očvr­sli ova­ko.
I na kra­ju, ma­lo o lju­di­ma bez ko­jih se ni­šta ne gra­di… U ovih 15 go­di­na, kao dio osnov­nog ti­ma CGO ra­di­lo je 50 sjaj­nih lju­di ko­ji su se­be i svo­je naj­bo­lje go­di­ne ne­se­bič­no da­va­li kroz pro­jek­te ko­je smo re­a­li­zo­va­li i ini­ci­ja­ti­ve ko­je smo po­kre­ta­li. Je­dan dio je svo­je pro­fe­si­o­nal­ne ka­ri­je­re na­sta­vio u dru­gim obla­sti­ma, u ze­mlji i ino­stran­stvu, osta­vlja­ju­ći na sva­kom mje­stu svoj kva­li­ta­tiv­ni pe­čat. Bes­kraj­no smo im za­hval­ni i nji­ma i broj­nim na­šim sa­rad­ni­ci­ma iz aka­dem­ske i umjet­nič­ke sfe­re, NVO sek­to­ra, pra­vo­su­đa, Vla­de, po­li­tič­kih par­ti­ja, me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja, itd. jer su nam i oni svo­jim en­tu­zi­ja­zmom, otvo­re­no­šću i eks­per­ti­zom, ali i dru­gim vi­do­vi­ma po­dr­ške i po­vje­re­nja, po­ma­ga­li da ob­li­ku­je­mo na­še pro­gra­me, da po­sta­ne­mo ovo što je­smo, a stal­no pro­pi­tu­ju­ći svo­je gra­ni­ce u na­po­ri­ma da do­pri­ne­se­mo da Cr­na Go­ra bu­de de­mo­krat­sko dru­štvo od­go­vor­nih gra­đa­na i gra­đan­ki.
Mi­si­ja bor­be za gra­đan­ski kon­cept ra­zu­mi­je­va­nja dru­štva ko­ji ne­će par­tij­skim i dru­gim ste­ga­ma ogra­ni­ča­va­ti osnov­na ljud­ska pra­va i slo­bo­de i u ko­jem će se po­što­va­ti do­sto­jan­stvo lič­no­sti još tra­je. Ona je da­nas, či­ni se, i pre­sud­ni­ja ka­ko bi se u ovom za­ča­ra­nom kru­gu po­kre­nuo kri­tič­ni ta­las gra­đan­skog ko­ji ne­ma ča­rob­ni šta­pić ali ima sprem­nost na bor­bu za slo­bo­du sva­kog po­je­din­ca i te­melj­ne vri­jed­no­sti. “Ima­gi­nar­ne, ne­pro­boj­ne, kr­va­ve, flu­id­ne, pri­rod­ne, kon­ven­ci­o­nal­ne, ne­pre­mo­sti­ve, otvo­re­ne ili ogra­đe­ne bo­dlji­ka­vom ži­com - gra­ni­ce ple­šu svu­da oko nas… Na gra­ni­ca­ma po­ka­zu­je­mo ko smo i što smo, na nji­ma po­sta­je­mo ili pre­sta­je­mo bi­ti. Gra­ni­ce nas od­re­đu­ju i mi od­re­đu­je­mo gra­ni­ce”, za­pi­sa­la je u uvod­ni­ku ka­ta­lo­ga za Fe­sti­val fil­ma o ljud­skim pra­vi­ma UBR­ZAJ, ko­ji ove go­di­ne po osmi put or­ga­ni­zu­je­mo, na­ša ko­le­gi­ni­ca Pa­u­la Pe­tri­če­vić.
Mi na­sta­vlja­mo da pro­pi­tu­je­mo na­še gra­ni­ce i nji­ho­vu neo­gra­ni­če­nost. Ne­ke smo po­mje­ri­li, ali mno­ge su još tu… Ohra­bru­je­mo i sve vas da to či­ni­te, po­čev od onih gra­ni­ca naj­sna­žnih i naj­slo­že­ni­jih u na­ma sa­mi­ma, ko­je su iz­raz na­šeg po­i­ma­nja svi­je­ta i na­šeg mje­sta u nje­mu, od­no­sno ko­li­ko i ka­ko že­li­mo nji­me ko­ra­ča­ti... Taj iz­bor do­vo­đe­nja u pi­ta­nje gra­ni­ca je pro­vje­ra in­te­gri­te­ta, in­te­lek­tu­al­nih ka­pa­ci­te­ta, emo­tiv­ne otvo­re­no­sti, etič­kih prin­ci­pa, pa i hra­bro­sti. Če­sto je vra­ški te­žak, ali je nji­ho­vo pro­pi­ti­va­nje i pre­mo­šća­va­nje vri­jed­no onog tra­ga ko­ji mo­že­mo osta­vi­ti u iz­grad­nji na­su­šno po­treb­nog gra­đan­skog okvi­ra i sa­dr­ža­ja ovog dru­štva.
(Autor­ka je iz­vr­šna
di­rek­tor­ka Cen­tra za
gra­đan­sko obra­zo­va­nje –CGO)