Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Gradonačelnik Pljevalja ide 24 dana u zatvor * Zaposlio ministrovu kćerku i brata * Prodali stan bez našega znanja * Život neće stati zbog nenadležnog suda * Putinovi oligarsi na udaru * Izdaja Bregzita gurnuće London u krizu * Brzo, brže, kvalitetnije
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 13-02-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
ALEKSANDAR PEJOVIĆ, MINISTAR EVROPSKIH POSLOVA:
Evropska unija možda nije efikasna kao Turska i nije možda toliko sposobna da zaista rješava brzo pitanja kao Rusija.

Vic Dana :)

Skupile se životinje u šumi da se takmiče u pričanju viceva. Prethodno se dogovore da ubiju onoga čijem se vicu ne budu svi smijali. Prva počne lisica. Ispriča vic i na kraju svi se smiju, osim mede, pa ubiju liju. Zatim dođe vuk. Ispriča vic, svi ćute, samo se meda smije. Pitaju ga ostali:
– Šta je, medo, što se smiješ?
Meda će:
– Ala je bio dobar onaj lijin!


Momak kaže djevojci:
– Ja bih tebe mogao da gledam čitavog dana.
– Što, je l` sam ti mnogo lijepa?
– Ma jok, nego si `slučaj za posmatranje`!

Kaže profesor studentu:
– Kolega, ne možete spavati na mom predavanju!
Student odgovori:
– Možda bih i mogao da ste malo tiši!







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Ekonomija - datum: 2018-02-12 DIREKTOR MARKETINGA U PLANTAŽAMA VESELIN ĐURIŠIĆ
Nema potrebe za privatizacijom
Veselin Đurišić Nema potrebe za privatizacijom Iako se pokazalo da državno vlasništvo u zemljama u tranziciji, po pravilu, ne vodi ka efikasnom upravljanju privrednim sistemima, Plantaže, ipak predstavljaju potpuno suprotan primjer da je taj oblik svojine ne samo moguć i održiv, već i u svakom smislu opravdan, kazao je Đurišić
Di­rek­tor pro­da­je i mar­ke­tin­ga u Plan­ta­ža­ma Ve­se­lin Đu­ri­šić sma­tra da ne­ma po­tre­be za pri­va­ti­za­ci­jom pred­u­ze­ća, te da Vla­da tre­ba da ob­no­vi man­dat iz­vr­šnoj di­rek­to­ri­ci Ve­ri­ci Ma­raš. Zbog po­ve­ća­nja ak­ci­za po­ve­ća­li su i ci­je­ne svo­jih pro­iz­vo­da, po­seb­no lo­zo­ve ra­ki­je, što će, ka­ko je re­kao u in­ter­vjuu za „Dan”, uti­ca­ti na pad pro­da­je lo­zo­vih ra­ki­ja. Oče­ku­je da kom­pa­ni­ja u ovoj go­di­ni ostva­ri još bo­lji re­zul­tat.
●Ra­ni­je se spo­mi­nja­la op­ci­ja pri­va­ti­za­ci­je Plan­ta­ža. Da li, po Va­šem mi­šlje­nju, Plan­ta­že tre­ba pri­va­ti­zo­va­ti ili je to pred­u­ze­će odr­ži­vo i bez ula­ska stra­nog, od­no­sno pri­vat­nog ka­pi­ta­la?
– Iako se po­ka­za­lo da dr­žav­no vla­sni­štvo, po pra­vi­lu, u ze­mlja­ma u tran­zi­ci­ji, ne vo­di ka efi­ka­snom upra­vlja­nju pri­vred­nim si­ste­mi­ma, Plan­ta­že u tom smi­slu, ipak, pred­sta­vlja­ju pot­pu­no su­pro­tan pri­mjer da je taj ob­lik svo­ji­ne ne sa­mo mo­guć i odr­živ, već i u sva­kom smi­slu oprav­dan, ma­kar do sa­da. Sti­ca­jem okol­no­sti, u ko­je ubra­jam spe­ci­fič­no pre­pli­ta­nje isto­ri­je kom­pa­ni­je sa isto­ri­jom, bi­o­gra­fi­ja­ma i ži­vo­ti­ma po­ro­di­ca nje­nih osni­va­ča i vi­zi­o­na­ra, kao i kroz od­nos de­ce­ni­ja­ma, na tim te­me­lji­ma, in­spi­ri­sa­nog i iz­gra­đi­va­nog ru­ko­vo­de­ćeg ka­dra, ostva­ren je funk­ci­o­na­lan i har­mo­ni­čan od­nos iz­me­đu nje­nih ci­lje­va, in­te­re­sa vla­sni­ka i za­po­sle­nih, te je na taj na­čin kroz po­zi­tiv­nu prak­su obe­smi­šlje­na i ide­ja i po­tre­ba za eks­pe­ri­men­tal­nim stva­ra­njem uslo­va za ne­ku su­štin­sku pro­mje­nu nje­ne vla­snič­ke struk­tu­re, do ko­je bi do­šlo kroz even­tu­al­ni pro­ces pri­va­ti­za­ci­je.
●Ko­li­ko će po­ve­ća­nje ak­ci­za uti­ca­ti na po­slo­va­nje pred­u­ze­ća i uop­šte na pro­da­ju i pla­sman pro­iz­vo­da? Da li ste od 1. ja­nu­a­ra mo­ra­li da po­dig­ne­te ci­je­ne pro­iz­vo­da?
– Po­ve­ća­nje ak­ci­ze je po­ve­ća­nje ci­je­ne i si­gur­no će uti­ca­ti na pad pro­da­je, pri­je sve­ga lo­zo­vih ra­ki­ja. Pod­sje­ćam da su se pr­va zna­čaj­na po­ve­ća­nja ak­ci­za dra­stič­no od­ra­zi­la na pad pro­da­je lo­zo­vih ra­ki­ja. Si­gu­ran sam da će ovo­li­ko po­ve­ća­nje ak­ci­za do­ve­sti isto­vre­me­no do po­ku­ša­ja ni­za do­dat­nih spe­ku­la­tiv­nih rad­nji.
●Ka­ko su Plan­ta­že po­slo­va­le u 2017. go­di­ni i da li ima­te pre­li­mi­nar­ni po­da­tak ko­li­ka je do­bit pred­u­ze­ća za pro­šlu go­di­nu?
– La­ni smo ostva­ri­li ogro­man uspjeh i ve­li­ki re­zul­tat, u ko­ji i naj­ve­ći op­ti­mi­sti ni­je­su vje­ro­va­li. Po­sli­je po­zna­tih de­ša­va­nja sa ru­skim tr­ži­štem bi­li smo svje­sni da osta­je­mo bez pla­ni­ra­nih pri­ho­da u vri­jed­no­sti od pre­ko dva mi­li­o­na eura, što je bio po­pri­li­čan udar na Plan­ta­že. Plan­ta­že su u 2017. go­di­ni za­bi­lje­ži­le po­ve­ća­nje pri­ho­da u od­no­su na 2016. go­di­nu za pre­ko pet od­sto, a to je za nas za­i­sta ve­li­ki uspjeh.
Mo­že­mo pre­li­me­nar­no re­ći da će 2017. go­di­na po­sli­je du­žeg vre­me­na bi­ti pr­va go­di­na ka­da uvoz vi­na u Cr­noj Go­ri ne­će bi­ti zna­čaj­no po­ve­ćan, a da je pri­tom zna­čaj­no po­ve­ća­na pro­da­ja na do­ma­ćem tr­ži­štu. Ta­ko­đe bih is­ta­kao zna­ča­jan re­zul­tat na tr­ži­štu Ki­ne, za­tim mno­go bo­lju re­a­li­za­ci­ju ka­da je u pi­ta­nju kon­zum­no vo­će (gro­žđe i bre­skva), kao i od­li­čan re­zul­tat ko­ji je ostva­ren u okvi­ru vin­skog tu­ri­zma, ko­jem smo se u po­sled­njim go­di­na­ma po­sve­ti­li sa po­seb­nom pa­žnjom.
Plan­ta­že svo­ja vi­na iz­vo­ze u 43 ze­mlje svi­je­ta, na go­to­vo svim kon­ti­nen­ti­ma.
● Ka­kve su pro­jek­ci­je fi­nan­sij­skog re­zul­ta­ta za 2018. go­di­nu?
– Plan fi­nan­sij­skog re­zul­ta­ta za 2018. go­di­nu kao i za svih na­red­nih pet go­di­na po­slo­va­nja je da sva­ke go­di­ne re­zul­tat bu­de sve bo­lji i bo­lji. O kon­kret­nim ci­fra­ma ne bih pri­čao de­talj­ni­je, ali vje­ru­jem da će bi­ti po­zi­tiv­nih iz­ne­na­đe­nja. U sva­kom slu­ča­ju, ovaj re­zul­tat za­vi­si i od mno­go ne­pre­vi­dlji­vih fak­to­ra ko­ji pra­te na­šu bran­šu.
●Da li se za Plan­ta­že mo­že re­ći da je zdra­vo pred­u­ze­će, uko­li­ko se sa­gle­da­ju svi eko­nom­ski pa­ra­me­tri?
– Kom­pa­ni­ja 13. jul – Plan­ta­že je sa svih aspe­ka­ta i u ap­so­lut­nom smi­slu zdrav pri­vred­ni or­ga­ni­zam, sa svim svo­jim po­slov­nim ci­klu­si­ma, raz­voj­nim, kre­dit­nim, in­ve­sti­ci­o­nim, pro­iz­vod­nim i pro­daj­nim ak­tiv­no­sti­ma, du­bo­ko osmi­šlje­nim, pla­ni­ra­nim i usa­gla­še­nim sa in­te­re­si­ma vla­sni­ka kom­pa­ni­je. Da­nas su Plan­ta­že po­slov­ni gi­gant ko­ji je pre­ži­vio sve tran­sfor­ma­ci­je, od tek po­čet­nog sna nje­nih osni­va­ča i nji­ho­ve za­di­vlju­ju­će vi­zi­je i pre­ga­la­štva u po­di­za­nju za­sa­da naj­ve­ćeg vi­no­gra­da u Evro­pi, do da­na­šnje po­tvr­de nje­ne po­zi­ci­o­ni­ra­no­sti kao mo­der­nog li­de­ra na svjet­skom tr­ži­štu vi­na.
D.M.


Po­no­san na li­ni­ju vi­na „Sta­ri po­drum”

●Šta bi­ste iz­dvo­ji­li kao naj­ve­će re­zul­ta­te ra­da u Pod­go­ri­ci u po­sled­nje če­ti­ri go­di­ne? Šta sma­tra­te svo­jim naj­va­žni­jim lič­nim us­pje­si­ma u po­slu?
– Osva­ja­nje no­vog tr­ži­šta i rast pro­da­je, bez sum­nje, su naj­va­žni­je stva­ri u po­slu ko­jim se ba­vim. Ovom pri­li­kom bih, me­đu­tim, iz­dvo­jio ne­ke mar­ken­ti­ške pro­jek­te ko­je sam ini­ci­rao i ko­je da­lje re­a­li­zu­jem sa svo­jim sa­rad­ni­ci­ma. Naj­pri­je „Cr­na Go­ra – Ze­mlja vi­na” je sa­mim mo­jim do­la­skom bi­la osnov­na plat­for­ma i fi­lo­zo­fi­ja sa ko­jom smo kre­nu­li i ko­jom se po­seb­no po­no­sim. Po pr­vi put je u Cr­noj Go­ri na­pra­vlje­na ve­li­ka kam­pa­nja pod ovim slo­ga­nom i mo­gu re­ći du­bo­kim i su­štin­skim zna­če­njem.
Da­lje, mi­slim da smo sa­zi­da­li do­bre te­me­lje i uta­ba­li si­gu­ran put za raz­voj vin­skog tu­ri­zma, za ko­ji ima­mo ogro­man po­ten­ci­jal. Na kra­ju, mo­ram spo­me­nu­ti ne­što či­me sam po­seb­no po­no­san, a to je li­ni­ja vi­na – Sta­ri po­drum, u či­ji na­sta­nak sam ulo­žio ve­li­ki na­por i ko­ja je, ubi­je­đen sam, ra­đe­na na vr­hun­skom ni­vou u sva­kom smi­slu. Već na sa­mom star­tu po­sto­ja­nja, ova li­ni­ja je do­ži­vje­la svjet­sku sla­vu, a Cr­na Go­ra je po pr­vi put u svo­joj isto­ri­ji do­bi­la zlat­nu me­da­lju za vi­no na naj­pre­sti­žni­jem ocje­nji­va­nju na svi­je­tu. Sta­ri po­drum – Ka­ber­ne 2012 – kru­ni­san je Zlat­nom me­da­ljom na vin­skom pr­ven­stvu svi­je­ta u Lon­do­nu.


Po­dr­ška za Ve­ri­cu

●Spe­ku­li­še se da bi­ste mo­gli za­u­ze­ti  mje­sto iz­vr­šnog di­rek­to­ra ka­da Ve­ri­ci Ma­raš is­tek­ne man­dat u apri­lu. Ko­li­ko ima isti­ne u to­me i da li bi­ste pre­u­ze­li po­zi­ci­ju iz­vr­šnog di­rek­to­ra u slu­ča­ju da vam vla­sni­ci, od­no­sno Vla­da, po­nu­de pre­la­zak na tu po­zi­ci­ju?
- Sma­tram da bi nje­nim re­i­zbo­rom Plan­ta­že na­sta­vi­le kon­ti­nu­i­tet uspje­šnog ra­da i da bi to bi­lo naj­op­ti­mal­ni­je i naj­bo­lje rje­še­nje. Da­kle, iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca Ve­ri­ca Ma­raš ima mo­ju pu­nu po­dr­šku da i u na­red­nom pe­ri­o­du vo­di kom­pa­ni­ju, a se­be ne vi­dim na po­zi­ci­ji iz­vr­šnog di­rek­to­ra i sma­tram da u na­red­nom pe­ri­o­du naj­bo­lji i naj­ve­ći do­pri­nos kom­pa­ni­ji mo­gu da pru­žim upra­vo sa sa­da­šnje po­zi­ci­je.


Pro­da­va­li ne­funk­ci­o­nal­no ze­mlji­šte

●Zbog če­ga ste la­ni u ne­ko­li­ko na­vra­ta ogla­ša­va­li pro­da­ju imo­vi­ne pred­u­ze­ća?
– Pri­je sve­ga, ra­di se o pro­da­ji ze­mlji­šta ko­je de­ce­ni­ja­ma ni­je u funk­ci­ji i ko­je se, iz vi­še raz­lo­ga, ne mo­že pri­ve­sti na­mje­ni sa sta­no­vi­šta po­ljo­pri­vred­ne dje­lat­no­sti ko­jom se mi ba­vi­mo. Na­i­me, to ze­mlji­šte je is­par­ce­li­sa­no na vi­še ma­lih par­ce­la ko­je su – sa sta­no­vi­šta po­ljo­pri­vred­nih ak­tiv­no­sti ve­li­kih raz­mje­ra, ko­je su kod nas do­mi­nant­ne – ne­u­po­tre­blji­ve ze­mlji­šne po­vr­ši­ne, a nad di­je­lom te imo­vi­ne je iz­vr­še­na pre­na­mje­na iz po­ljo­pri­vred­nog u grad­sko-gra­đe­vin­sko ze­mlji­šte. Je­di­ni na­čin da va­lo­ri­zu­je­mo nji­ho­vu vri­jed­nost je da ove par­ce­le pro­da­mo i da taj ka­pi­tal di­rekt­no in­ve­sti­ra­mo u raz­voj­ne pro­jek­te.

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"