-Pi­še: Mi­lan Mi­šić

Alek­san­dar Vu­čić će se po­pe­ti na Eve­rest, ali to ne­će bi­ti al­pi­ni­stič­ki, ne­go po­li­tič­ki pod­vig pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je, ko­ji je, ko­men­ta­ri­šu­ći u pr­o­šli uto­rak ob­ja­vlje­nu no­vu stra­te­gi­ju EU za Za­pad­ni Bal­kan, iz­ja­vio da ona Sr­bi­ji po­sta­vlja ,,pre­pre­ku vi­so­ku kao Hi­ma­la­ji”.
Stra­te­gi­ja je u na­šem re­gi­o­nu sva­ka­ko bi­la te­ma ne­dje­lje: EU nam je njo­me po­no­vo i for­mal­no otvo­ri­la vra­ta. Po­ru­ka, me­đu­tim, ima dva di­je­la: u pr­vom se ka­že ,,do­bro­ do­šli ste”, a u dru­gom ,,ali ne ka­kvi ste sad”.
Po­nu­da, ko­ja bi tre­ba­lo da bu­de od one vr­ste ,,ko­ja se ne od­bi­ja” gla­si da bi Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja (na­ve­de­ne su baš ovim re­dom), pu­no­prav­ne čla­ni­ce mo­gle da po­sta­nu 2025, pod uslo­vom da po­lo­že sve pri­jem­ne is­pi­te. A da bi ih po­lo­ži­le tre­ba da spro­ve­du istin­sku de­mo­kra­ti­za­ci­ju iz­nu­tra, da ri­je­še sve pro­ble­me sa su­sje­di­ma, pri­mi­je­ne ,,uvjer­lji­ve re­for­me” u vla­da­vi­ni pra­va, su­zbi­ja­nju or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je, kon­so­li­do­va­nju eko­no­mi­je…
Uti­sak je da je naj­no­vi­jom stra­te­gi­jom EU po­no­vo ot­kri­la Bal­kan. Raz­lo­ga za ovo ima vi­še, po­čev od ge­o­po­li­tič­kih, do eko­nom­skih. Kao pr­vo, još ne­sti­ša­na mi­grant­ska kri­za po­ka­za­la je da ne­ma evrop­ske sta­bil­no­sti do­god je tzv. Za­pad­ni Bal­kan (Sr­bi­ja, Cr­na Go­ra, Ma­ke­do­ni­ja, Al­ba­ni­ja, BiH, Ko­so­vo), po­što je sa svih stra­na okru­žen čla­ni­ca­ma EU – ,,ru­pa na te­pi­hu”.
Tu su, za­tim, in­te­re­si Ru­si­je, ki­ne­ske pa­re i neo­o­sman­ske am­bi­ci­je Tur­ske. Naj­zad, po­sle šo­ka ko­ji je do­nio Breg­zit, neo­p­hod­na je po­li­tič­ka kon­so­li­da­ci­ja i za­o­kru­ži­va­nje EU ge­o­gra­fi­je. A je­di­na oblast na ko­ju EU mo­že da se ši­ri je upra­vo ov­dje.
Po­kre­ta­nje oro­če­nog pro­gra­ma pro­ši­re­nja do­no­si ne­što no­vo: otva­ra­nje bri­sel­skih vra­ta po pr­vi put ni­je ,,po­kret­na me­ta”, ma­da su po­nu­đe­ne go­di­ne sa­mo ,,pod­sti­caj­ni in­di­ka­to­ri” i ,,naj­bo­lji sce­na­rio”. Uvo­di se za­tim i si­stem re­ga­te (čam­ci Cr­ne Go­re i Sr­bi­je su u ovom mo­men­tu vo­de­ći), a pro­la­zak kroz cilj mo­guć je sa­mo ako se za­ma­si ve­sla­ča ubr­za­ju, što će re­ći da će se u EU ula­zi­ti sa­mo ,,po za­slu­ga­ma”.
Pri­tom je 2025. sa­mo fi­nal­ni da­tum, po­što pre­go­vo­ri, ko­ji su u su­šti­ni sa­mo pri­la­go­đa­va­nje kan­di­da­ta pra­vi­li­ma funk­ci­o­ni­sa­nja EU i re­form­ski za­da­ci ko­ji se ra­de kod ku­će – tre­ba da se za­vr­še do kra­ja 2023. Po do­sa­da­šnjoj prak­si, osta­vlja­ju se dvi­je go­di­ne da se pri­stup­ni­ce ovje­re ra­ti­fi­ka­ci­jom u svih 28 po­sto­je­ćih čla­ni­ca, što će ta­ko­đe bi­ti iz­u­zet­no de­li­ka­tan po­li­tič­ki pro­ces.
Po pr­vi put ne­ke po­slo­ve u pro­ce­su pro­ši­re­nja pre­u­zi­ma i EU: oba­ve­zu­je se da će ,,po­sta­ti čvr­šća pri­je ne­go što po­sta­ne ve­ća”, što će re­ći i da se iz­nu­tra pri­pre­mi za pri­jem no­vih čla­ni­ca. U tom pro­ce­su oči­gled­no ne že­li da po­no­vi gre­ške ko­ja je na­či­ni­la 2007, ka­da je Bu­gar­skoj i Ru­mu­ni­ji po­gle­da­la kroz pr­ste, ni­ti da uvo­zi bi­la­te­ral­ne pro­ble­me, što je lek­ci­ja na­u­če­na pri­li­kom pri­je­ma Hr­vat­ske ko­ja ni­je ri­je­ši­la svoj gra­nič­ni spor sa Slo­ve­ni­jom.
Či­tav Bal­kan u EU je sa­da da­kle ne­što mo­gu­će, ali osta­je di­le­ma – ko­li­ko je re­al­no? Mi u Evro­pu prak­tič­no pu­tu­je­mo i na tom pu­tu se ,,re­for­mi­še­mo” (sva­kog da­na u sva­kom po­gle­du) već 18 go­di­na, ali kad se pod­vu­če cr­ta, sal­do je da smo ma­lo od­ma­kli.
Naj­no­vi­ji in­di­ka­to­ri po­ka­zu­ju na­za­do­va­nje ci­je­log re­gi­o­na kad je ri­ječ o de­mo­krat­skoj prak­si i vla­da­vi­ni pra­va, a su­štin­skog po­ma­ka ne­ma u onom što je u te­me­lji­ma: u eko­no­mi­ji i dru­štve­nim od­no­si­ma. Sve bal­kan­ske ze­mlje su ,,za­ro­blje­ne dr­ža­ve”, što je me­ta­fo­ra za ma­lig­nu spre­gu vla­sti i ra­znih ma­fi­ja, pro­že­tu sve­o­bu­hvat­nom ko­rup­ci­jom. Ka­ko će­mo – i da li će­mo uop­šte - to­ga da se oslo­bo­di­mo, ži­vi bi­li pa vi­dje­li. U sva­kom slu­ča­ju, ,,oni” se ne­će raz­vla­sti­ti sa­mi.
Pod­jed­na­ko one­spo­ko­ja­va i to što ni­jed­na bal­kan­ska ze­mlja ni­je po­vra­ti­la pred tran­zi­ci­o­ni ni­vo svo­je eko­no­mi­je, pri­hod ,,po gla­vi” je sa­mo tre­ći­na ono­ga u EU, a po sa­da­šnjim sto­pa­ma ra­sta tre­ba­će nam bar šest de­ce­ni­ja da ga do­stig­ne­mo. Uči­nak sko­ro tri de­ce­ni­je ne­pre­kid­ne de­in­du­stri­ja­li­za­ci­je je pu­sto­šan, a stra­ne in­ve­sti­ci­je ko­je su uglav­nom ori­jen­ti­sa­ne ka is­ko­ri­šća­va­nju na­še jef­ti­ne rad­ne sna­ge ne do­no­se pri­je­ko po­treb­ni eko­nom­ski pre­o­bra­žaj.
Ono što se na ovoj sli­ci ne vi­di na pr­vi po­gled to je da smo mi u stva­ri već in­te­gri­sa­ni u EU: s njom oba­vlja­mo 73 od­sto na­še tr­go­vi­ne, iz­me­đu 75 i 90 od­sto ban­kar­skog sek­to­ra u ze­mlja­ma re­gi­o­na je u ru­ka­ma ba­na­ka iz EU. Od tih ba­na­ka ko­je su ,,evrop­ske a na­še” uzi­ma­mo kre­di­te či­jim ka­ma­ta­ma smo u EU za de­set go­di­na pre­ba­ci­li ne baš ma­li dio re­gi­o­nal­nog BDP-a – pre­ma jed­noj ra­ču­ni­ci bli­zu 100 mi­li­jar­di eura.
Što se ti­če Vu­či­će­vog ,,Eve­re­sta” – on je u raz­ve­zi­va­nju (ili pre­si­je­ca­nju) ko­sov­skog čvo­ra: ,,Ak­ci­o­ni plan” stra­te­gi­je na­la­že da se ,,sve­o­bu­hvat­ni, prav­no oba­ve­zu­ju­ći spo­ra­zum” iz­me­đu Be­o­gra­da i Pri­šti­ne usa­gla­si do kra­ja 2019 (i ti­me prak­tič­no ski­ne s dnev­nog re­da, do pot­pi­si­va­nja mo­že da do­đe i ka­sni­je). Na srp­skom pred­sjed­ni­ku i nje­go­vim sa­go­vor­ni­ci­ma iz Pri­šti­ne je, da­kle, da oda­be­ru put do hi­ma­laj­skog vr­ha. Na pu­tu Cr­ne Go­re, ko­ja zna gdje su joj gra­ni­ce, ne­ma pak pla­nin­skih la­na­ca, ali ima te­ških unu­tra­šnjih kri­vi­na i opa­snih kla­na­ca.
(Autor je biv­ši glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik ,,Po­li­ti­ke'')