Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Nema zastare za Milovu ekipu * Podržite mene i srušićemo DPS * Katnić traži pritvor za Mandića * Jelić ne prijavljuje da ima firmu * Nema zastare za Milovu ekipu * Nije strašno * Djeca ćute o nasrtajima sajber nasilnika
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 08-03-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Slađana Radojević, samohrana majka :
– Ne treba mi ruža, nego metar drva.

Vic Dana :)

- Haloo! Je l‘ to vatrogasna služba?
- Jeste gospođo, izvolite.
- Ja sam skoro posadila cvijeće...
- Gospođo, tražili ste vatrogasnu službu!?
- Da jesam, to je vrlo skupo, egzotično cvijeće...
- Gospođo, tražili ste i dobili ste vatrogasnu službu a ne cvjećaru! Recite kako vam možemo pomoći ili spustite slušalicu i smjesta nam oslobodite vezu!!!
- Ma dobro de, šta me odmah napadate, komšiji gori kuća, pa kad budete gasili požar pazite mi na cvijeće...
Ako posle tri mjeseca teretane ne vidite rezultate, pređite na fotošop.
Čujem da ti se sestra udala za boksera. Kako izgleda?
Nemam pojma! Posle svakog meča je drugačiji.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Stav - datum: 2018-03-07
Zašto se EU još nije raspala
Gligorov Zašto se EU još nije raspala
-Autor: Vla­di­mir Gli­go­rov

Kor­bin, vo­đa la­bu­ri­sta, pred­sta­vio je stav svo­je stran­ke o od­no­si­ma Ve­li­ke Bri­ta­ni­je s Evrop­skom uni­jom. Tu je klju­čan nje­gov od­nos pre­ma ca­rin­skoj uni­ji, a po­tom sa­rad­nja s evrop­skim je­din­stve­nim tr­ži­štem. Naj­pri­je, u če­mu je raz­li­ka iz­me­đu ca­rin­ske uni­je i je­din­stve­nog tr­ži­šta? Pod pr­vim se pod­ra­zu­mi­je­va za­jed­nič­ka ca­rin­ska po­li­ti­ka pre­ma tre­ćim ze­mlja­ma. Ona mo­že da bu­de pu­na ili dje­li­mič­na. Po­ne­kad ze­mlje že­le da pre­u­zmu ca­rin­sku po­li­ti­ku ne­ke dru­ge ze­mlje ili, kao u ovom slu­ča­ju, re­gi­o­nal­ne za­jed­ni­ce pre­ma tre­ćim ze­mlja­ma, re­ci­mo, u obla­sti tr­go­vi­ne in­du­strij­skom ro­bom. Ili i u uslu­ga­ma. Ili u sve­mu. Oko to­ga je, na­rav­no, po­treb­no po­sti­ći do­go­vor. Po­sli­je to­ga, even­tu­al­ne pro­mje­ne u ca­rin­skoj po­li­ti­ci mo­gu da vo­de ili pri­hva­ta­nju tih pro­mje­na ili na­pu­šta­nju ca­rin­ske uni­je. La­bu­ri­sti se sa­da za­la­žu za pu­nu ca­rin­sku uni­ju sa Evrop­skom uni­jom, što zna­či da će u bu­duć­no­sti nji­ho­va ze­mlja pre­ni­je­ti ca­rin­sku po­li­ti­ku na Evrop­sku uni­ju.
Je­din­stve­no tr­ži­šte je vi­še od ca­rin­ske uni­je, jer pod­ra­zu­mi­je­va ne sa­mo je­din­stve­nu tr­go­vač­ku po­li­ti­ku već i je­din­stve­no ure­đe­nje unu­tra­šnjeg tr­ži­šta. La­bu­ri­sti bi htje­li da se to od­no­si na sva tr­ži­šta osim na tr­ži­šte ra­da, ma­da nji­hov naj­no­vi­ji stav o to­me za­pra­vo sa­mo obe­ća­va uti­caj na pre­ko­gra­nič­na kre­ta­nja rad­ni­ka, a ne i ne­ka po­seb­na ogra­ni­če­nja. Raz­li­či­te vr­ste uti­ca­ja na kre­ta­nje rad­ni­ka unu­tar Evrop­ske uni­je već po­sto­je u mno­gi ze­mlja­ma, ta­ko da to čak i ne bi bi­lo ne­što što je u ne­skla­du sa je­din­stve­nim tr­ži­štem, ona­kvim ka­kvo je sa­da. Je­di­no što Bri­ta­ni­ja ne bi mo­gla da uti­če na pro­mje­ne u tr­ži­šnim pro­pi­si­ma do ko­jih će ne­mi­nov­no do­la­zi­ti.
Ko­nač­no, la­bu­ri­sti su sa­da sprem­ni da pri­hva­te do­pri­no­se bu­dže­tu Evrop­ske uni­je ka­ko bi obez­bi­je­di­li član­stvo u ca­rin­skoj uni­ji i pri­su­stvo na je­din­stve­nom tr­ži­štu. Raz­log to­me je nji­hov ra­zu­mljiv strah od to­ga da će na­pu­šta­njem Evrop­ske uni­je, uko­li­ko je ono pot­pu­no, za­po­sle­ni, rad­ni­ci da­kle, iz­gu­bi­ti pra­va ko­ja sa­da ima­ju. Ovo je pred­vi­dlji­vo. Uko­li­ko Bri­ta­ni­ja že­li da za­mi­je­ni tr­ži­šte Evrop­ske uni­je ne­kim dru­gim, bi­lo da je ri­ječ o Ame­ri­ci, Ki­ni ili In­di­ji, tr­go­vač­ki ugo­vo­ri ko­je će s nji­ma sklo­pi­ti ili će pod­ra­zu­mi­je­va­ti pri­hva­ta­nje ni­žih stan­dar­da za za­po­sle­ne, ili će sa­ma tr­go­vi­na to­me vo­di­ti jer će ina­če bi­ti te­ško obez­bi­je­di­ti kon­ku­rent­nost na tim tr­ži­šti­ma. Ov­dje mo­žda ima smi­sla ma­la di­gre­si­ja. Mno­gi ko­ji su u Bri­ta­ni­ji gla­sa­li za na­pu­šta­nje Evrop­ske uni­je ra­ču­na­li su s ti­me da će sma­nje­na kon­ku­ren­ci­ja stra­nih rad­ni­ka do­ve­sti do po­ve­ća­nja nji­ho­vih pri­ma­nja, a i do ve­će si­gur­no­sti za rad­na mje­sta. Ovo je uglav­nom u ne­skla­du sa či­nje­ni­ca­ma, jer stra­ni rad­ni­ci u naj­ve­ćoj mje­ri ne kon­ku­ri­šu do­ma­ćim. Na­su­prot to­me, ve­ća okre­nu­tost tr­ži­šti­ma na ko­ji­ma su i na­kna­de ni­že i pra­va ma­nja sva­ka­ko će uti­ca­ti na pla­te i pra­va bri­tan­skih rad­ni­ka. Sa sta­no­vi­šta Kon­zer­va­tiv­ne par­ti­je, to je po­li­tič­ki pri­hva­tlji­vo jer će za­pra­vo po­ra­sti uti­caj onih ko­ji za njih gla­sa­ju, ali to je bez sum­nje ne­po­volj­no po La­bu­ri­stič­ku par­ti­ju, ko­ja bi da pred­sta­vlja rad­ni­ke i za­po­sle­ne.
Šta to go­vo­ri o sa­moj Evrop­skoj uni­ji? Pri­je sve­ga da po­sto­ji za­in­te­re­so­va­nost čak i ze­ma­lja kao što je Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja da ima­ju pri­stup nje­nom je­din­stve­nom tr­ži­štu. I za­i­sta, pr­vo­bit­ni mo­tiv za pri­stu­pa­nje ta­da­šnjoj Evrop­skoj eko­nom­skoj za­jed­ni­ci bio je upra­vo taj da se slo­bod­no tr­gu­je sa čla­ni­ca­ma za­jed­ni­ce. Taj je mo­tiv jak i ka­da je ri­ječ o svim dru­gim ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma Uni­je. Ključ­ni raz­log zbog ko­jeg se Evrop­ska uni­ja još uvi­jek ni­je ras­pa­la je­ste in­te­res da se bu­de dio je­din­stve­nog tr­ži­šta. Ta­ko da dok je tog in­te­re­sa, op­sta­će i Evrop­ska uni­ja.
Ovo­me bi tre­ba­lo do­da­ti i in­te­res za član­stvo u mo­ne­tar­noj uni­ji. Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja ni­je mo­ra­la i ne mo­ra da se ba­vi eurom, jer ni­ka­da ni­je od­u­sta­la od sop­stve­nog nov­ca. Me­đu­tim, ze­mlje kao što je, na pri­mjer, Ita­li­ja ima­ju in­te­res da ko­ri­ste euro za­to što jef­ti­ni­je mo­gu da fi­nan­si­ra­ju svo­je pri­vat­ne i jav­ne du­go­ve ne­go što bi to bio slu­čaj ako bi se vra­ti­li li­ri. To či­ni pri­vat­ne i jav­ne bu­dže­te odr­ži­vi­jim ne­go što bi bi­li uko­li­ko bi se pla­ća­le ve­će ka­ma­te. Po­go­to­vo sa­da ka­da će se ka­mat­ne sto­pe, ka­ko iz­gle­da, po­ve­ća­va­ti ma­nje-vi­še svu­da u svi­je­tu. Iz­van eura, Ita­li­ja bi već sno­si­la tro­ško­ve oče­ki­va­ne pro­mje­ne mo­ne­tar­nog re­ži­ma ame­rič­ke cen­tral­ne ban­ke, dok će taj efe­kat bi­ti spo­ri­ji i znat­no bla­ži unu­tar evrop­ske mo­ne­tar­ne uni­je. Ko­nač­ni raz­log što se Evrop­ska uni­ja ne ras­pa­da je­ste ve­ća bez­bjed­nost, sva­ka­ko naj­va­žni­ji evrop­ski pro­blem, isto­rij­ski po­sma­tra­no. Ka­ko je do ukla­nja­nja te­ri­to­ri­jal­nih su­ko­ba do­šlo jer su tr­go­vač­ki, ko­mer­ci­jal­ni in­te­re­si u osno­vi evrop­skog po­li­tič­kog si­ste­ma, ni­vo bez­bjed­no­sti ko­ji sa­da pre­o­vla­đu­je u Evro­pi, i za­pra­vo sa­mo unu­tar Evrop­ske uni­je, zah­ti­je­va ve­o­ma ma­le po­li­tič­ke i voj­ne tro­ško­ve. La­ko je vi­dje­ti ka­ko bi iz­gle­da­li od­no­si me­đu dr­ža­va­ma uko­li­ko bi se po­če­lo raz­mi­šlja­ti, što bi se re­klo, ge­o­po­li­tič­ki i ge­o­stra­te­ški.
Ta­ko da se Evrop­ska uni­ja još uvi­jek ne ras­pa­da za­to što je je­din­stve­no tr­ži­šte ko­ri­sno čak i oni­ma ko­ji bi da je na­pu­ste, za­to što se lak­še pre­va­zi­la­ze fi­nan­sij­ske kri­ze i za­to što su ri­zi­ci po bez­bjed­nost zna­čaj­no sma­nje­ni. To još uvi­jek ne zna­či, kao što zna­mo iz ju­go­slo­ven­ske i post­ju­go­slo­ven­ske isto­ri­je, da se Uni­ja ne­će sve­jed­no ras­pa­sti, ali za­sad još uvi­jek ne­će.
Pe­šča­nik.net

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"