Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Nema zastare za Milovu ekipu * Podržite mene i srušićemo DPS * Katnić traži pritvor za Mandića * Jelić ne prijavljuje da ima firmu * Nema zastare za Milovu ekipu * Nije strašno * Djeca ćute o nasrtajima sajber nasilnika
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 08-03-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Slađana Radojević, samohrana majka :
– Ne treba mi ruža, nego metar drva.

Vic Dana :)

- Haloo! Je l‘ to vatrogasna služba?
- Jeste gospođo, izvolite.
- Ja sam skoro posadila cvijeće...
- Gospođo, tražili ste vatrogasnu službu!?
- Da jesam, to je vrlo skupo, egzotično cvijeće...
- Gospođo, tražili ste i dobili ste vatrogasnu službu a ne cvjećaru! Recite kako vam možemo pomoći ili spustite slušalicu i smjesta nam oslobodite vezu!!!
- Ma dobro de, šta me odmah napadate, komšiji gori kuća, pa kad budete gasili požar pazite mi na cvijeće...
Ako posle tri mjeseca teretane ne vidite rezultate, pređite na fotošop.
Čujem da ti se sestra udala za boksera. Kako izgleda?
Nemam pojma! Posle svakog meča je drugačiji.







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Vijest dana - datum: 2018-02-27 EKSKLUZIVNO: NAKON PISANJA „DANA“ OTVORENO PITANJE EKSHUMACIJE ŽRTAVA IZ JAME „KOTOR“ KOD NIKŠIĆA
Pokrenuta istraga o masovnoj grobnici
Djelovi raskomadane lobanje svjedoče o surovosti koja je počela februara 1942. godine Pokrenuta istraga o masovnoj grobnici Nakon što je „Dan“ otkrio postojanje masovne grobnice kod Nikšića, iz Uprave policije juče su saopštili za naš list da su obavijestili nadležno tužilaštvo, te da će preduzeti aktivnosti i izaći na lice mjesta kako bi prikupili relevantne informacije i saznanja. Iz Specijalnog tužilaštva nijesu odgovarali na naša pitanja
In­for­ma­ci­je ko­je je „Dan“ ju­če eks­klu­ziv­no ob­ja­vio sa fo­to­gra­fi­ja­ma po­smrt­nih osta­ta­ka stra­da­lih u ja­mi „Ko­tor“ kod Nik­ši­ća, pi­ta­nje po­sto­ja­nja te ma­sov­ne grob­ni­ce iz pe­ri­o­da Dru­gog svjet­skog ra­ta na­kon 76 go­di­na od zlo­či­na na­po­kon je jav­no po­kre­nu­to. Ka­ko smo ob­ja­vi­li, ne­da­le­ko od Nik­ši­ća, u mje­stu Du­bra­ve (gor­nje­polj­ski re­jon) na­la­zi se ja­ma, u na­ro­du tog kra­ja po­zna­ta pod na­zi­vom „Ko­tor“, u ko­joj je, ko­li­ko smo uspje­li da sa­zna­mo to­kom du­žeg is­tra­ži­va­nja, u pe­ri­o­du od 1942. pa do po­čet­ka 1943. go­di­ne su­ro­vu smrt na­šlo vi­še od 300 li­ca, uglav­nom ne­vi­nih mje­šta­na ko­ji se ni­je­su sla­ga­li sa ide­ja­ma ta­da­šnjeg ko­mu­ni­stič­kog re­ži­ma. Fo­to­gra­fi­je ko­je je sni­mio naš fo­to­re­por­ter Želj­ko Ša­pu­rić po­tvr­di­le su po­sto­ja­nje ljud­skih ko­sti­ju u unu­tra­šnjo­sti bez­da­na, na du­bi­ni od 31 me­tar. Iz Upra­ve po­li­ci­je tvr­de da su već oba­vi­je­sti­li nad­le­žno tu­ži­la­štvo, te da će pred­u­ze­ti od­re­đe­ne ak­tiv­no­sti iz do­me­na svog ra­da.
– Slu­žbe­ni­ci Cen­tra bez­bjed­no­sti (CB) Nik­šić su o pro­na­la­sku po­ten­ci­jal­ne ma­sov­ne grob­ni­ce na pod­ruč­ju op­šti­ne Nik­šić oba­vi­je­sti­li nad­le­žnog tu­ži­o­ca. Slu­žbe­ni­ci CB Nik­šić će iza­ći na li­ce mje­sta i pri­ku­pi­ti re­le­vant­ne in­for­ma­ci­je i sa­zna­nja. Sve da­lje mje­re i rad­nje bi­će pred­u­zi­ma­ne u ko­or­di­na­ci­ji i po na­lo­gu nad­le­žnog tu­ži­o­ca, na­ve­li su iz Upra­ve po­li­ci­je.
S ob­zi­rom na to da su rat­ni zlo­či­ni, ko­ji pre­ma pot­pi­sa­nim kon­ven­ci­ja­ma ne za­sta­ri­je­va­ju, a pre­ma va­že­ćim za­ko­ni­ma Cr­ne Go­re u nad­le­žno­sti Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva, ju­če smo im se obra­ti­li sa pi­ta­nji­ma da li će i ka­da pred­u­ze­ti mje­re da se lo­ka­li­tet Ku­li­ne u Du­bra­va­ma obez­bi­je­di, a ko­sti po­stra­da­lih iz ja­me eks­hu­mi­ra­ju, te da li su u pro­te­klom pe­ri­o­du ima­li slič­nih in­for­ma­ci­ja i šta su tim po­vo­dom ura­di­li, ali od­go­vo­re ni­je­smo do­bi­li. Ni­ka­kve kon­kret­ne mje­re tim po­vo­dom ju­če to­kom da­na ni­je­su pred­u­ze­te, u šta se uvje­ri­la i eki­pa „Da­na“ ko­ja je po­no­vo ob­i­šla lo­ka­li­tet gdje je ja­ma. Mje­sto se, ina­če, na­la­zi iz­nad nik­šić­kog se­la Šu­me, a sa­ma lo­ka­ci­ja ob­ra­sla je u ni­sko ra­sti­nje, dok je otvor u ja­mu pre­kri­ven ogrom­nim ka­me­nim plo­ča­ma. U naj­bli­žoj oko­li­ni to­kom da­na ni­je bi­lo po­li­ci­je, a ka­me­ne plo­če osta­le su na istom mje­stu na ko­jem su osta­vlje­ne ne­dav­no ka­da je na­ša eki­pa po pr­vi put od ka­da se de­sio stra­vič­ni zlo­čin otvo­ri­la bez­da­ni­cu i sni­mi­la nje­nu unu­tra­šnjost. Spe­ci­jal­no tu­ži­la­švo, sma­tra­ju u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje(CGO), du­žno je pri­stu­pi­ti sve­o­bu­hvat­nom is­tra­ži­va­nju na­ve­de­nog slu­ča­ja, sni­ma­nju lo­ka­ci­je, vo­đe­nju evi­den­ci­je i svih osta­lih rad­nji u prav­cu eks­hu­ma­ci­je, ob­ra­de po­da­ta­ka i iden­ti­fi­ka­ci­je po­smrt­nih osta­ta­ka.
– Neo­p­hod­no je utvr­di­ti i kri­vič­nu od­go­vor­nost za ovaj zlo­čin, po­seb­no ima­ju­ći u vi­du da je Skup­šti­na Cr­ne Go­re u ok­to­bru 2010. go­di­ne do­ni­je­la Za­kon o po­tvr­đi­va­nju Evrop­ske kon­ven­ci­je o ne­pri­mje­nji­vo­sti za­sta­re na zlo­či­ne pro­tiv čo­vječ­no­sti i rat­ne zlo­či­ne, či­me bi se spri­je­či­la do­dat­na vik­ti­mi­za­ci­ja onih ko­ji su stra­da­li, ali i nji­ho­vih po­ro­di­ca. Ta­ko­đe, tu­ži­lac je du­žan da in­for­mi­še gra­đa­ne o pred­u­ze­tim rad­nja­ma i ste­če­nim sa­zna­nji­ma o svim onim do­ga­đa­ji­ma o ko­ji­ma sva­ko­dnev­no sa­zna­je­mo u jav­no­sti, pa i o ovom, i po­tvr­di ili opov­gr­ne isti­ni­tost pla­si­ra­nih in­for­ma­ci­ja i na taj na­čin su­zbi­je mo­guć­nost vo­đe­nja is­tra­ga u me­di­ji­ma i stva­ra­nje dru­ga­či­je stvar­no­sti – iz­ja­vi­la je za na­še no­vi­ne Ta­ma­ra Mi­laš, sa­rad­ni­ci­ma na pro­gra­mi­ma u CGO.
U lo­kal­noj upra­vi gra­da pod Tre­bje­som o po­sto­ja­nju po­ten­ci­jal­ne ma­sov­ne grob­ni­ce sa­zna­li su iz tek­sta u „Da­nu“. Pred­sjed­nik op­šti­ne Nik­šić Ve­se­lin Gr­bo­vić nam je ka­zao da će se, ka­da se upo­zna­ju sa de­ta­lji­ma, od­re­di­ti po­vo­dom kon­kret­nog slu­ča­ju i oba­vi­je­sti­ti nas o pred­u­ze­tim ak­tiv­no­sti­ma ko­je će bi­ti usmje­re­ne na ot­kri­va­nju isti­ne o even­tu­al­nom zlo­či­nu.
B.Bra­šnjo
FOTO: Ž. ŠAPURIĆ


I ko­mu­ni­sti tra­že isti­nu

U Op­štin­skom ko­mi­te­tu Ju­go­slo­ven­ske ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je (JKPCG) Nik­šić na­vo­de da ne sum­nja­ju u po­sto­ja­nje ja­me „Ko­tor“ i mno­gih dru­gih, ali su si­gur­ni da zlo­či­ne, uko­li­ko ih je bi­lo, ni­je­su po­či­ni­li ko­mu­ni­sti jer, ka­ko na­gla­ša­va­ju, „svi bor­ci NOR-a ni­je­su isto­vre­me­no bi­li i ko­mu­ni­sti“.
– Ču­di što ni­ko od rod­bi­ne i po­to­ma­ka stra­da­lih do da­nas ni­je po­kre­nuo to pi­ta­nje. Ako to ni­je­su smje­li dok su ko­mu­ni­sti bi­li na vla­sti, mo­gli su po­sled­njih 30 go­di­na. Zah­ti­je­va­mo da se in­fo­r­ma­ci­je o ja­mi „Ko­tor“ pod hit­no pre­i­spi­ta­ju, po­smrt­ni osta­ci eks­hu­mi­ra­ju i da se utvr­di ko su ti lju­di i ka­ko su stra­da­li – sa­op­štio je Ra­di­slav Sta­ni­šić, pred­sjed­nik Op­štin­skog ko­mi­te­ta Nik­šić.


Žu­plja­nin pr­va žr­tva?

O stra­vič­nim zlo­či­ni­ma ko­mu­ni­sta svo­je­vre­me­no je auto­ru ovog tek­sta svje­do­čio sa­da pre­mi­nu­li Ra­do­mir Ra­du­lo­vić iz gor­nje­polj­skog se­la Za­vrh. I u nje­go­voj po­ro­di­ci par­ti­za­ni su mar­ta 1942. go­di­ne na­pra­vi­li po­kolj ubiv­ši mu u rod­noj ku­ći, za sto­lom to­kom ve­če­re, oca Stan­ka i dje­da Spa­so­ja.
– Slu­šao sam kao di­je­te o ja­mi „Ko­tor“, zna­ju lju­di ovog kra­ja gdje je, ali ne smi­ju da ka­žu. Ko­li­ko znam u nju je pr­vi ba­čen je­dan Žu­plja­nin ko­ji je no­vem­bra 1941. go­di­ne do­šao kod pri­ja­te­lja u Mo­kru nji­vu, Za­vrh i Mi­lo­ča­ne na sla­vu Aran­đe­lov­dan. Kad je kre­nuo na­zad bio je ma­lo po­pio pa je uz­vi­ki­vao us­put „Ži­vio kralj Ni­ko­la“. Mi­lo­čan­ski par­ti­za­ni su ga od­mah uhva­ti­li i spro­ve­li u Gor­nje Po­lje. Valj­da su mu su­di­li, a on­da ga po­ve­li, na­vod­no, da za­jed­no sa nji­ma po­đe do Ri­sna i Ko­to­ra gdje su ov­da­šnji mje­šta­ni ku­po­va­li so i dru­ge na­mir­ni­ce. Kad je shva­tio ku­da ga vo­de po­ku­šao je da se bra­ni, ali su ga nad­ja­ča­li i kun­da­ci­ma obo­ri­li i po­tom, ka­ko su mi pri­ča­li, po­lu­ži­vog ba­ci­li u ja­mu, is­pri­čao je sta­ri­na 2007. go­di­ne a svje­do­če­nje o kr­va­voj ve­če­ri u nje­go­voj ku­ći ob­ja­vio je naš ta­da­šnji ne­djelj­nik „Re­vi­ja D“.


Ori­gi­nal­na do­ku­men­ta sa izjavama svjedoka o su­ro­vim li­kvi­da­ci­ja­ma

Na­kon što je „Dan“ ob­ja­vio eks­klu­ziv­ne po­dat­ke o ja­mi,  do­bi­li smo dva ori­gi­nal­na do­ku­men­ta ko­ja svje­do­če o nje­nom po­sto­ja­nju. Pr­vi da­ti­ra iz de­cem­bra 1942. go­di­ne i u pi­ta­nju je obra­ća­nje ta­da­šnjeg pro­to­je­ra sta­vro­fo­ra Mi­la­na Ću­ko­vi­ća ko­man­di­ru Žan­dar­me­rij­ske če­te nik­šić­ke. Pro­ta Ću­ko­vić je mo­lio  da se po­ve­de is­tra­ga o smr­ti sve­šte­ni­ka Va­sa Po­po­vi­ća, ko­jeg su stri­je­lja­li par­ti­za­ni u Gor­njem Po­lju, a po­tom ga ba­ci­li u ta­mo­šnju ja­mu.
– Upra­va op­šti­ne Vu­če­dol­ske u Vra­će­no­vi­ći­ma svo­jim ak­tom od 27. ju­na 1942. br. 79, do­sta­vi­la je iz­vje­štaj da je Va­so Po­po­vić, Pe­trov, sve­šte­nik iz Ba­o­ši­ća, stri­je­ljan kra­jem mje­se­ca ja­nu­a­ra 1942. go­di­ne, ali da ni­je po­znat da­tum, ni mje­sto nje­go­ve smr­ti. Sa­znao sam da je sve­šte­nik po­koj­ni Va­so kao bo­rac na­ci­o­na­li­sta uhva­ćen od par­ti­za­na 19. ja­nu­a­ra u se­lu Vr­bi… i da je oda­tle od­ve­den u Pi­vu, se­lo Plu­ži­ne, sve­zan u lan­ci­ma i po naj­ve­ćoj ci­či-zi­mi spro­ve­den za Ši­pač­no..., na­vo­di pro­ta Ću­ko­vić u obra­ća­nju.
Da­lje oba­vje­šta­va Žan­dar­me­ri­ju da su sve­šte­ni­ka Po­po­vi­ća, pre­ma ono­me što je uspio da sa­zna, spro­ve­li u jed­no gor­nje­polj­sko se­lo gdje su ga stri­je­lja­li za­jed­no sa pred­sjed­ni­kom vu­če­dol­ske op­šti­ne Ri­stom Bje­li­com i to na Sa­vin­dan 1942. go­di­ne , a po­tom su ih ba­ci­li u ja­mu.
– Mo­lim da se po­ve­de is­tra­ga ka­da i gdje je ubi­jen, i ko ga je ubio, i gdje je za­ko­pan ra­di to­ga da bi se nje­go­ve mu­če­nič­ke ko­sti sa­ku­pi­le i do­stoj­no sa­hra­ni­le kao pri­mje­re­nog sve­šte­ni­ka i uzor­nog na­ci­o­na­li­ste, na­veo je iz­me­đu osta­log u mol­bi pro­to­je­rej sta­vro­for Ću­ko­vić.
Na mol­bu Da­ni­ce Ko­kolj, udo­vi­ce Ob­ra­da Ko­ko­lja, Op­šti­na nik­šić­ka je de­cem­bra 1942. go­di­ne iz­da­la uvje­re­nje u ko­jem su iz­ja­ve dva svje­do­ka o smr­ti nje­nog su­pru­ga. Ob­rad je ina­če bio lo­žač na že­lje­zni­ci, a ubi­jen je i ba­čen u ja­mu u Gor­njem Po­lju.
– Zna­mo tač­no i pod pri­jet­njom za­kle­tve i za­kon­ske od­go­vor­no­sti tvr­di­mo da je mo­li­telj­kin muž, po­koj­ni Ob­rad Jo­va­nov Ku­kolj, lo­žač na že­lje­zni­ci, po­gi­nuo 6. ja­nu­a­ra 1942. go­di­ne u Gor­njem Po­lju, od stra­ne ko­mu­ni­sta-par­ti­za­na, ka­da su ga od­ve­li i ubi­li, a po­tom ga ba­ci­li u ja­mu. Do da­nas ni­je va­đen iz ja­me, te ni opi­je­lo nad njim ni­je iz­vr­ši­va­no, iz­ja­va je svje­do­ka  Ga­vri­la Al­bi­ja­ni­ća i Jo­va Re­po­vi­ća, ko­ja je na­ve­de­na u iz­da­tom uvje­re­nju.


Pot­pi­su­je­mo, ali ne spro­vo­di­mo

Mi­laš je pod­sje­ti­la da je Skup­šti­na usvo­ji­la Re­zo­lu­ci­ju par­la­men­tar­ne skup­šti­ne Sa­vje­ta Evro­pe iz 2006. go­di­ne o me­đu­na­rod­noj osu­di zlo­či­na to­ta­li­tar­nih ko­mu­ni­stič­kih po­re­da­ka i Re­zo­lu­ci­ju o ukla­nja­nju na­sle­đa biv­ših ko­mu­ni­stič­kih to­ta­li­ta­r­nih si­ste­ma.
– To do­dat­no oba­ve­zu­je da se pri­mje­re­no od­no­se pre­ma svim žr­tva­ma Dru­gog svjet­skog ra­ta i re­ži­ma ko­ji su pro­is­te­kli iz tog ra­ta, a sve u ci­lju po­sti­za­nja prav­de za stra­da­le, iz­grad­nje de­mo­krat­skih ka­pa­ci­te­ta dru­štva ko­je je bi­lo za­hva­će­no ra­tom i za­go­va­ra­nja traj­nog mi­ra u Cr­noj Go­ri, ali i u ci­je­lom re­gi­o­nu – is­ta­kla je Mi­laš.
Cr­nu Go­ru, ka­ko je na­ve­la, na­ža­lost, ka­rak­te­ri­še stal­no po­ti­ski­va­nje ne­pri­jat­nih pi­ta­nja iz pro­šlo­sti i kon­ti­nu­i­ra­ne po­li­tič­ke ne­sprem­no­sti da se su­o­ča­va­nja sa pro­šlo­šću po­šte­no, efi­ka­sno i odr­ži­vo iz­ve­du. Bi­li smo i osta­li, sma­tra Mi­laš, po­li­tič­ki po­di­je­lje­na dr­ža­va, ali te po­dje­le ne mo­gu ni­kad bi­ti oprav­da­nje ni za je­dan zlo­čin, te je va­žno ra­di­ti, ka­ko na is­tra­ži­va­nju svih na­vo­da i do­ka­za o po­je­di­nač­nim slu­ča­je­vi­ma rat­nih zlo­či­na, ta­ko i na us­po­sta­vlja­nju kul­tu­re sje­ća­nja.
– Do da­nas ve­li­ki broj tih žr­ta­va i nji­ho­ve po­ro­di­ce ni­je­su re­ha­bi­li­to­va­ni i obe­šte­će­ni na ade­kva­tan na­čin od stra­ne dr­ža­ve Cr­ne Go­re, iako je to bi­la oba­ve­za shod­no skup­štin­skoj de­kla­ra­ci­ji iz 1992. go­di­ne i obe­ća­nji­ma Vla­de da će ova pi­ta­nja uvr­sti­ti na svo­ju agen­du i ri­je­ši­ti na ade­kva­tan na­čin, na­gla­si­la je Mi­laš.

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"