PET­NjI­CA – Na­kon što je na­ja­vlje­no da će usko­ro po­če­ti ra­do­vi na dru­goj fa­zi re­kon­struk­ci­je pu­ta Pet­nji­ca – Be­ra­ne mje­šta­ni Tr­pe­za su od nad­le­žnih dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja za­tra­ži­li da osmi­sle do­dat­ne pro­jek­te či­ja će re­a­li­za­ci­ja di­rekt­no uti­ca­ti da se za­u­sta­vi iz­ra­že­na mi­gra­ci­ja. Mje­šta­ni Tr­pe­za sma­tra­ju da do­sa­da­šnja za­la­ga­nja u ci­lju pu­ne va­lo­ri­za­ci­je pri­rod­nih re­sur­sa Bi­ho­ra ni­je­su da­la oče­ki­va­ne re­zul­ta­te, te da bi dr­ža­va, kroz efi­ka­sne pod­sti­caj­ne mje­re, da­va­njem po­volj­nih kre­di­ta i obez­bje­đi­va­njem ot­ku­pa tr­žnih vi­ško­va tre­ba­lo da ga­ran­tu­je mla­dim lju­di­ma da će od svog ra­da mo­ći da ži­ve u mje­stu ro­đe­nja.
– Do­bro je što je iz­gra­đe­na di­o­ni­ca pu­ta od Pet­nji­ce do Pod­va­da i što je naj­va­lje­no da će uskoro po­če­ti da se re­kon­stru­i­še či­ta­va sa­o­bra­ćaj­ni­ca ko­ja vo­di do Be­ra­na. Me­đu­tim, pu­te­vi će bi­ti u pu­noj funk­ci­ji raz­vo­ja ako bu­du po­ve­zi­va­li mje­sta u ko­ji­ma ži­ve lju­di. Si­gu­ran sam da će ovaj put bi­ti pro­ma­še­na in­ve­sti­ci­ja ako se na­sta­vi do­sa­da­šnja ten­den­ci­ja ise­lja­va­nja sta­nov­ni­šta­va. Tim pu­tem ne­će ima­ti ko da pu­tu­je, ako se ne pred­u­zi­mu kon­kert­ni­je mje­re ko­je vo­de do stva­ra­nja po­volj­nih uslo­va za pu­nu va­lo­ri­za­ci­ju pri­rod­nih i dru­gih bla­go­de­ti Bi­ho­ra. To zna­či da se pre­ko po­volj­nih kre­dit­nih li­ni­ja mo­ra­ju ja­ča­ti lo­kal­na ga­zdin­stva i otva­ra­ti pro­iz­vod­ni po­go­ni, ko­ji će obez­bje­đi­va­ti nor­mal­nu eg­zi­sten­ci­ju lo­kal­nom sta­nov­ni­štvu – ocje­nju­je mje­šta­nin Tr­pe­za Amar Du­ra­ko­vić. Sta­ti­sti­ka go­vo­ri da je mi­gra­ci­ja sta­nov­ni­štva po­seb­no iz­ra­že­na po­sled­njih go­di­na i da tre­nut­no u ino­stran­stvu ži­vi vi­še mje­šta­na Tr­pe­zi ne­go u mje­stu svog ro­đe­nja. Na ovom pro­sto­ru Bi­ho­ra obi­ta­va­ju uglav­nom sta­rač­ka do­ma­ćin­stva. Na­rav­no, po­sto­ji ve­li­ki broj no­vo­sa­gra­đe­nih, luk­su­zno opre­mlje­nih ku­ća ali u nji­ma ni­ko ne ži­vi. U ovom do­sta raz­u­đe­nom se­lu ra­di sve­ga jed­na pro­dav­ni­ca i jed­na ka­fa­na, a mje­šta­ni ka­žu da ih je ne­ka­da bi­lo de­set. Pri­je dva­de­se­tak go­di­na ško­la u Tr­pe­zi­ma bro­ja­la je 450 uče­ni­ka, a da­nas ih je oko sto­ti­nu. Pri­ču o de­po­pu­la­ci­ji sta­nov­ni­šta­va u Tr­pe­zi­ma upot­pu­nju­je po­da­tak da će u ovom se­lu, ko­je je po po­sled­njem po­pi­su bro­ja­lo pre­ko hi­lja­du sta­nov­ni­ka, sle­de­će go­di­ne na­sta­vu po­ha­đa­ti sve­ga pet pr­va­ka. Pred­sjed­nik pet­njič­kog od­bo­ra Bo­šnjač­ke stran­ke Ad­nan Mu­ho­vić, ko­ji ži­vi u Tr­pe­zi­ma, tvr­di da lju­di naj­vi­še od­la­ze zbog ne­ma­nja po­sla i ne­su­gur­ne eg­zi­sten­ci­je.
– Oči­gled­no je da do­sa­da­šnje ak­tiv­no­sti u prav­cu raz­vo­ja se­la i po­ljo­pri­vre­de na sje­ve­ru Cr­ne Go­re ni­je­su da­le oče­ki­va­ne re­zul­ta­te. Na­še se­lo pre­tvo­re­no je u mje­sto iz kog se na­rod kon­stant­no se­li, a vr­lo ri­jet­ko se vra­ća. Uzro­ke sva­ka­ko tre­ba tra­ži­ti u ne­do­stat­ku rad­nih mje­sta, jer mla­di lju­di u Tr­pe­zi­ma ne uspi­je­va­ju da po­kre­nu ne­ki bi­znis i ta­ko upo­sle i se­be i svo­je uku­ća­ne. To je ja­san sig­nal da se, uz iz­grad­nju mo­der­nih sa­o­bra­ćaj­ni­ca, mo­ra pra­vi­ti mno­go ozbilj­ni­ja stra­te­gi­ja raz­vo­ja sje­ve­ra ako se ova­kvim po­ja­va­ma že­li sta­ti na­kraj – is­ti­če Mu­ho­vić.
I in­te­lek­tu­al­ci iz Tr­pe­zi ko­ji ži­ve u ino­stran­stvu po­ru­či­li su da dr­ža­va Cr­na Go­ra tre­ba da do­ne­se po­se­nu ured­bu ko­ja bi bar do­ne­kle uti­ca­la da se za­u­sta­vi sve iz­ra­že­ni­ja mi­gra­ci­ja sta­nov­ni­štva iz sje­ver­nog re­gi­o­na. Sma­tra­ju da to tre­ba da bu­de pri­o­ri­te­tan za­da­tak svih re­le­vant­nih či­ni­la­ca ko­ji Bi­ho­ru mi­sle do­bro.
– Sve što se ka­že za Pet­nji­cu, mo­že se re­ći i za mno­ge kra­je­ve sje­ve­ra Cr­ne Go­re. Tre­ba da shva­ti­mo da ni­ko vje­štač­ki ne mo­že za­u­sta­vlja­ti mi­gra­ci­o­na kre­ta­nja. To su pri­rod­ni to­ko­vi sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju i dru­ge sre­di­ne. Ti to­ko­vi su iza­zva­ni eko­nom­skim pi­ta­nji­ma. Zna­či, je­di­ni re­cept za za­u­sta­vlja­nje od­li­va sta­nov­ni­štva je stva­ra­nje od­go­va­ra­ju­ćih uslo­va za ži­vot. Za ta­ko ne­što neo­p­hod­no je uve­za­ti broj­ne či­ni­o­ce, od ljud­skih re­sur­sa i pri­rod­nih po­ten­ci­ja­la, pa do po­li­tič­ke vo­lje sa­me dr­ža­ve i že­lje in­ve­sti­to­ra da ula­žu u ove kra­je­ve – na­vo­di se u pre­po­ru­ka­ma prof. dr Aze­ma Ko­ža­ra sa Uni­ver­zi­te­ta iz Tu­zle, ko­ji je ro­đen u pet­njič­kom se­lu Tr­pe­zi.
D.J.


Dr­ža­va da po­mog­ne

Mje­šta­ni Tr­pe­za tvr­de da su, bez kon­kret­ne po­mo­ći dr­ža­ve, ne­moć­ni da bi­lo šta bit­ni­je ura­de po pi­ta­nju za­u­sta­vlja­nja mi­gra­ci­o­nih kre­ta­nja.
– Po­zva­ni smo da is­ko­ri­sti­mo pred­no­sti ko­je sa so­bom no­si iz­grad­nja no­vog pu­ta do Be­ra­na i da svo­ju pa­žnju usmje­ri­mo ka osmi­šlja­va­nju sa­dr­ža­ja ko­ji će nam omo­gu­ći­ti stva­ra­nje do­hot­ka, a sa­mim tim i ži­vot­nu eg­zi­sten­ci­ju u za­vi­ča­ju. To je za­i­sta smi­je­šna pri­ča jer lju­di ko­ji su osta­li da ži­ve ov­dje ne­ma­ju po­čet­ni ka­pi­tal za bi­lo ka­kvu dje­lat­nost. Uz to, ni­ko ne do­bi­ja si­gur­nost da će od­re­đe­na ula­ga­nja bi­ti is­pla­ti­va. Za­to dr­ža­va mo­ra da, u do­go­vo­ru sa mje­šta­ni­ma, stvo­ri po­volj­ni am­bi­jent gdje će lju­di ra­di­ti i ži­vje­ti od svo­ga ra­da – na­gla­ša­va­ju mje­šta­ni.