De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta (DPS) je par­ti­ja ko­ja op­sta­je na vla­sti di­je­lom za­hva­lju­ju­ći i to­me što ne­spo­ra­zu­me i ne­sla­ga­nja ne iz­no­si u jav­nost, što se po­le­mi­ke ne vo­de jav­no i što su svje­sni da će cilj po­sti­ći sa­mo za­jed­nič­kim dje­lo­va­njem, ka­u­zao je pro­gram­ski di­rek­tor Gra­đan­ske ali­jan­se (GA) Bo­ris Ra­o­nić. Ka­ko je is­ta­kao, ne­vje­ro­vat­no je da te lek­ci­je u opo­zi­ci­ji još ni­je­su shva­ti­li.
Po­li­tič­ki ana­li­ti­ča­ri sa ko­ji­ma smo raz­go­va­ra­li oci­je­ni­li su da su li­der DPS-a i no­vo­i­za­bra­ni pred­sjed­nik dr­ža­ve Mi­lo Đu­ka­no­vić i nje­gov za­mje­nik u par­ti­ji i pre­mi­jer Du­ško Mar­ko­vić za­ko­pa­li rat­ne sje­ki­re dok ne pro­đu lo­kal­ni iz­bo­ri ko­ji će se odr­ža­ti kra­jem ovog mje­se­ca.
Ra­o­nić na­po­mi­nje da je po­zna­to da u sva­kom gra­du po­sto­ji vi­še stru­ja u vla­sti ko­je se bo­re za do­mi­na­ci­ju i lu­kra­tiv­ne po­zi­ci­je, pa ta­mo gdje su po­zi­ci­je to­li­ko uda­lje­ne, na­pro­sto se, kao u Pod­go­ri­ci, iz­mi­sli ka­ni­dat ko­ji tre­ba da po­mi­ri sve stru­je.
– Pri­tom od­lu­ku o gra­do­na­čel­ni­ku osta­ve za po­sli­je iz­bo­ra, kao što su ura­di­li nji­ho­vi part­ne­ri iz SNS-a u Be­o­gra­du. Sve gru­pe ko­je po­ve­zu­je in­te­res la­ko se do­go­vo­re oko ovih na­če­la i sa­mo u
eks­trem­nim si­tu­a­ci­ja­ma, po­put one 1997.go­di­ne, do­la­zi do otvo­re­nog kon­flik­ta – re­kao je Ra­o­nić.
Gla­si­ne o su­ko­bu u vr­hu DPS-a ko­la­ju odav­no, a na­vo­di da je do­šlo do otvo­re­nog kon­flik­ta iz­me­đu čel­nih lju­di te stran­ke sve su če­šći.
Po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Bo­ži­dar Čo­la­ko­vić ka­že da ne­ki su­kob u naj­ve­ćoj vla­da­ju­ćoj par­ti­ji vje­ro­vat­no po­sto­ji, ali se u jav­no­sti pre­če­sto spe­ku­li­sa­lo o unu­tar­pa­r­tij­skim su­ko­bi­ma ko­ji se ni­je­su mno­go re­flek­to­va­li na „iz­bor­ni“ re­zul­tat.
– Hi­po­te­tič­ki, mo­že se re­ći da i ako ima su­prot­sta­vlje­nih stru­ja, što je mo­gu­će s ob­zi­rom da DPS vi­še li­či na in­te­re­snu gru­pu ne­go na po­li­tič­ku par­ti­ju, on­da se ta su­pro­sta­vlje­nost in­te­re­sa, že­lja i am­bi­ci­ja dr­ži pod kon­tro­lom. To jest, pr­vi čo­vjek par­ti­je svo­jim auto­ri­te­tom dr­ži pod kon­tro­lom sve ta­ko­zva­ne frak­ci­je. Ne bi tre­ba­lo ima­ti ve­li­kih ilu­zi­ja o po­sto­ja­nju ta­ko­zva­nog zdra­vog tki­va u par­ti­ji sa svi­ma do­brom po­zna­tom (rat­no­hu­škač­kom) pro­šlo­šću i sa­da­šnjo­šću (obo­je­nom ve­za­ma sa kri­mi­no­ge­nim struk­tu­ra­ma), od kog bi se mo­gao oče­ki­va­ti re­form­ski ka­pa­ci­tet u toj mje­ri da do­pri­ne­se pra­vlje­nju is­ko­ra­ka ka vri­jed­no­sti­ma prav­ne dr­ža­ve i vla­da­vi­ne pra­va, ne sa­mo de­kla­ra­tiv­no, već i su­štin­ski –is­ta­kao je Čo­la­ko­vić.
Po nje­go­vom su­du, va­žnost iz­bo­ra u glav­nom gra­du pre­va­zi­la­zi even­tu­al­na unu­tar­par­tij­ska tr­ve­nja i ri­va­li­te­te, po­što je po­bje­da, kao i uvi­jek, im­pe­ra­tiv.
– Po­go­to­vo u tre­nut­ku kad bi ta po­bje­da tre­ba­lo da do­đe kao po­tvr­da po­bje­de na sko­ra­šnjim pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma i stvo­ri sli­ku sta­bil­no­sti vla­sti ko­ja te­ško mo­že bi­ti po­lju­lja­na – sma­tra Čo­la­ko­vić.
Je­di­ni evi­den­tan su­kob u vr­hu DPS-a, ko­ji je na­stao 1991.go­di­ne, na­kon što je SKCG pro­mi­je­nio ime, de­sio se kra­jem po­sled­nje de­ce­ni­je pro­šlog vi­je­ka, na­kon če­ga je Đu­ka­no­vić po­stao pred­sjed­nik dr­ža­ve.
Port­pa­rol SNP-a Mi­loš Raj­ko­vić sma­tra da dio opo­zi­ci­je u Cr­noj Go­ri u po­sled­nje vri­je­me če­sto for­si­ra pri­ču o su­ko­bi­ma unu­tar DPS-a.
– Ta in­for­ma­ci­ja, bi­lo da je tač­na ili po­gre­šna, ne tre­ba da bu­de pred­met na­ših in­te­re­so­va­nja. De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta de­fi­ni­tiv­no ima unu­tra­šnje pro­ble­me, što je svoj­stve­no i mno­go ma­njim par­ti­ja­ma i u pri­ro­di je sva­ke za­jed­ni­ce, a po­seb­no onih za­jed­ni­ca ko­je či­ne ve­li­ke sku­pi­ne in­di­vi­dua. Me­đu­tim, ti su­ko­bi će te­ško eska­li­ra­ti upra­vo iz raz­lo­ga jer su ti po­je­din­ci svje­sni da bi ti­me iz­gu­bi­li funk­ci­je, moć i pri­vi­le­gi­je ko­je po­sje­du­ju. U na­ro­du se ka­že – vra­na vra­ni oči ne va­di. Sma­tram da će ta­ko bi­ti i u DPS-u – re­kao je Raj­ko­vić.
Ka­ko je is­ta­kao, opo­zi­ci­ja ne tre­ba da šan­su za smje­nu vla­sti tra­ži u su­ko­bu u vla­da­ju­ćoj par­ti­ji, već tre­ba da se okre­ne se­bi, da se ka­drov­ski po­ja­ča lju­di­ma ko­ji ima­ju či­ste bi­o­gra­fi­je i ko­ji su obra­zo­va­ni i sprem­ni da ra­de za do­bro svih gra­đa­na.
– Tre­ba da po­ka­že­mo svi­ma da ni­smo opo­zi­ci­ja dr­ža­vi, ne­go vla­sti i lo­šem si­ste­mu u ko­jem šan­su do­bi­ja­ju sa­mo pro­sječ­ni. Opo­zi­ci­o­na­ri tre­ba da bu­du pri­mjer aka­dem­ske i ljud­ske če­sti­to­sti i na­rod će uvi­dje­ti da al­ter­na­ti­va po­sto­ji – za­klju­čio je Raj­ko­vić. M.V.


Že­le da sa­ču­va­ju uno­sne po­slo­ve

Po Čo­la­ko­vi­će­voj ocje­ni, po­bje­da na iz­bo­ri­ma, lo­kal­nim ili dr­žav­nim, sve­jed­no, naj­ma­nji je za­jed­nič­ki ime­ni­lac ko­ji dr­ži na oku­pu sve raz­li­či­te in­te­re­sne gru­pa­ci­je u DPS-u.
– Sa­mo po­bje­da ga­ran­tu­je ostva­ri­va­nje po­je­di­nač­nih in­te­re­sa, ci­lje­va i am­bi­ci­ja ili, po­sma­tra­ju­ći sa stra­ne, pri­stup uno­snim po­slo­vi­ma, na­sta­vak prak­se par­tij­skog za­po­šlja­va­nja, pre­tva­ra­nja in­sti­tu­ci­ja u ser­vis par­ti­je i za­ro­blja­va­nja dr­ža­ve od stra­ne par­ti­je – za­klju­čio je Čo­la­ko­vić.