Pri­je tač­no go­di­nu Tur­ska i Evrop­ska uni­ja pot­pi­sa­le su spo­ra­zum o mi­gran­ti­ma ko­ji je de­set­ko­vao broj iz­bje­gli­ca na evrop­skom tlu. Ako Tur­ska ostva­ri pri­jet­nju i su­spen­du­je spo­ra­zum, ugro­že­na su naj­pri­je grč­ka ostr­va, pa Ma­ke­do­ni­ja i Sr­bi­ja. Plan za ta­kav sce­na­rio ima i Sr­bi­ja.
Je­dan od de­se­ti­na iz­bje­glič­kih kam­po­va u Tur­skoj sklo­ni­šte je od dži­ha­di­sta za tri mi­li­o­na lju­di. Otu­da je oko 4.000 Si­ri­ja­ca za go­di­nu le­gal­no pre­se­lje­no u evrop­ske dr­ža­ve. Po spo­ra­zu­mu An­ka­re i Bri­se­la, Tur­ska, u okvi­ru re­ad­mi­si­je, sa evrop­skog tla pri­hva­ta ile­gal­ne mi­gran­te.
– Za­uz­vrat su, dra­ga bra­ćo, obe­ća­li da uki­nu vi­ze, ni­su is­pu­ni­li. Sad ka­žu re­ad­mi­si­ja, ko­ja re­ad­mi­si­ja? Ne na­si­je­dam!, po­ru­čio je pred­sjed­nik Tur­ske Re­džep Ta­jip Er­do­gan.
Pre­ki­dom spo­ra­zu­ma o iz­bje­gli­ca­ma, Er­do­gan ne pri­je­ti pr­vi put. Ali od ka­da su Austri­ja, Ho­lan­di­ja i Nje­mač­ka za­bra­ni­le tur­skim mi­ni­stri­ma da za ustav­ne pro­mje­ne agi­tu­ju na nji­ho­voj te­ri­to­ri­ji, Er­do­gan u Evro­pi vi­di i po­če­tak vjer­skog ra­ta i fa­ši­zam.
Tu­ma­če­nje iz Ber­li­na – pred­sta­vlja se kao za­štit­nik ve­li­ke Tur­ske pred odr­ža­va­nje re­fe­ren­du­ma.
– Ti­me že­li da po­ve­ća iz­la­znost bi­ra­ča ko­ji bi gla­sa­li za ustav­ne re­for­me ko­je će Tur­sku pre­tvo­ri­ti u dr­ža­vu sa pred­sjed­nič­kim si­ste­mom, u ko­joj pred­sjed­nik ima naj­ve­ća ovla­šće­nja, a to je u ovom tre­nut­ku Er­do­gan, uka­zu­je Ne­nad Ra­di­če­vić, do­pi­snik „Po­li­ti­ke” i RTS-a iz Nje­mač­ke.
Ne­zva­nič­no, do­da­je Ra­di­če­vić, Ber­lin iza za­tvo­re­nih vra­ta zva­ni­čoj An­ka­ri po­ru­ču­je – Nje­mač­ka se ne osje­ća ugro­že­nom.
– Čak i ako bi Er­do­gan pu­stio tri mi­li­o­na lju­di da kre­nu ka Evro­pi, oni za­pra­vo ne bi do­šli do Nje­mač­ke, ko­ja je nji­ho­va kraj­nja de­sti­na­ci­ja, bu­du­ći da je ‘bal­kan­ska ru­ta’ do­bro za­tvo­re­na, uka­zu­je Ra­di­če­vić.
Od pre­ki­da spo­ra­zu­ma pro­fi­ti­ra­li bi kri­jum­ča­ri. Tr­pje­la bi naj­pri­je grč­ka ostr­va. Pa Ma­ke­do­ni­ja i Sr­bi­ja.
– U ta­kvim okol­no­sti­ma, sva­ka­ko da bi se po­ja­ča­le ten­zi­je na gra­ni­ca­ma i mo­guć­nost su­ko­ba, uka­zu­je iz­vr­šni di­rek­tor Gru­pe 484 Vla­di­mir Pe­tro­ni­je­vić.
Vik­tor Or­ban uvje­ra­va da ma­đar­ska ži­ca šti­ti pro­stor Šen­ge­na i od naj­ma­sov­ni­jih mi­gra­ci­ja. Ile­gal­ne ula­ske na gra­ni­ci Sr­bi­je spre­ča­va­ju zdru­že­ne sna­ge voj­ske i po­li­ci­je. Ako ih iz­bje­glič­ki ta­las pre­pla­vi bi­će i ja­če i broj­ni­je, ka­že Alek­san­dar Vu­lin. Pri­hvat­ni cen­tri bi­li bi bli­že po­gra­nič­nog, da­lje od unu­tra­šnjeg di­je­la ze­mlje.
– To bi zna­či­lo da bi se mo­žda i po­sto­je­ći ka­pa­ci­te­ti ši­ri­li da se pri­hva­te lju­di ko­ji do­la­ze, ka­ko bi­smo ob­ra­di­li azil­nu pro­ce­du­ru. Ali, sva­ka­ko bi­smo, ako ih je ve­ći broj ko­ji bi se du­že za­dr­ža­vao, us­po­sta­vi­li i dru­ga­či­ja pra­vi­la. Ti cen­tri si­gur­no ne bi bi­li otvo­re­ni kao što su sa­da i si­gur­no bi bi­li pod po­seb­nim re­ži­mom ka­da je u pi­ta­nju azil­na pro­ce­du­ra, na­po­mi­nje re­sor­ni mi­ni­star Alek­san­dar Vu­lin.
Po­zna­va­o­ci ipak vje­ru­ju da, i ovo­ga pu­ta, Er­do­gan sa­mo pri­je­ti. To im go­vo­re mi­li­jar­de obe­ća­ne Tur­skoj da iz­bje­gli­ce dr­ži da­lje od Evro­pe.
– Vje­ru­jem da po­sto­ji pro­stor da se u bu­duć­no­sti iz­bjeg­ne sce­na­rio ko­ji bi bio po­gu­ban pri­je sve­ga za lju­de ko­ji bi se na taj put od­lu­či­li, ka­že Pe­tro­ni­je­vić.
Ali na­slov­ni­ca po­put one u tur­skom pro­vla­di­nom li­stu na ko­joj je nje­mač­ka kan­ce­lar­ka An­ge­la Mer­kel pri­ka­za­na sa br­ko­vi­ma Adol­fa Hi­tle­ra – go­vo­ri da di­plo­mat­ski rat ne je­nja­va. (RTS)


Bu­gar­ska sprem­na za no­vo poja­ča­nje na gra­ni­ci sa Tur­skom

Bu­gar­ska je sa­op­šti­la da je sprem­na da po­ja­ča pa­tro­le i za­vr­ši ogra­du duž ju­go­i­stoč­ne gra­ni­ce sa Tur­skom u po­ku­ša­ju da za­dr­ži even­tu­al­ni no­vi pri­liv mi­gra­na­ta.
So­fi­ja ovu po­ru­ku upu­ću­je u tre­nut­ku ka­da je Tur­ska u odvo­je­nim spo­ro­vi­ma sa Bu­gar­skom i EU, što bu­di za­bri­nu­tost da bi An­ka­ra mo­gla da do­zvo­li na­va­lu tra­ži­la­ca azi­la pre­ko gra­ni­ca, pri­mje­ću­je AFP.
– Sprem­ni smo da za­šti­ti­mo gra­ni­cu ze­mlje na na­čin ko­ji nam za­kon omo­gu­ću­je, re­kao je bu­gar­ski mi­ni­star od­bra­ne Ste­fan Ja­nev to­kom po­sje­te po­gra­nič­nom gra­du Mal­ko Tr­no­vo.
On je na­veo da će još 24 ki­lo­me­tra za­štit­ne ogra­de bi­ti sprem­no do ma­ja mje­se­ca, do­dav­ši da je ne­ko­li­ko sto­ti­na po­gra­nič­nih po­li­ca­ja­ca i još 200 voj­ni­ka po­sla­to u pa­tro­le duž gra­ni­ce, iako se i da­lje re­gi­stru­je mno­go ma­nji broj mi­gra­na­ta u po­re­đe­nju sa pro­šlo­go­di­šnjom si­tu­a­ci­jom.
Bu­gar­ska je gnjev­na zbog otvo­re­ne po­dr­ške ko­ju Tur­ska pru­ža par­ti­ji tur­ske ma­nji­ne u toj ze­mlji pod na­zi­vom Dost, a ko­ja pr­vi put uče­stvu­je na op­štim iz­bo­ri­ma u Bu­gar­skoj, na­vo­di fran­cu­ska agen­ci­ja.
So­fi­ja je oštro kri­ti­ko­va­la An­ka­ru zbog to­ga što po­zi­va bu­gar­ske gra­đa­ne ko­ji ži­ve u Tur­skoj – a ko­jih ima oko 200.000 – da gla­sa­ju za Dost, i taj po­tez je na­zva­la „di­rekt­nim mi­je­ša­njem u bu­gar­ska unu­tra­šnja pi­ta­nja”.
Vla­da u So­fi­ji po­zva­la je u če­tvr­tak na raz­go­vor tur­skog am­ba­sa­do­ra, a ta­ko­đe je po­zva­la na kon­sul­ta­ci­je svog iza­sla­ni­ka u Tur­skoj (RTS)


Gra­đa­ni tra­že ot­ka­zi­va­nje spo­ra­zu­ma o mi­gran­ti­ma

Vi­še od 2.000 oso­ba oku­pi­lo se u Ati­ni, na go­di­šnji­cu pot­pi­si­va­nja spo­ra­zu­ma iz­me­đu Evrop­ske uni­je i Tur­ske o sma­nje­nju pri­li­va mi­gra­na­ta u Evro­pu, ka­ko bi is­ka­za­li po­dr­šku mi­gran­ti­ma i iz­bje­gli­ca­ma i po­zva­li na ot­ka­zi­va­nje tog spo­ra­zu­ma.
„Ot­ka­za­ti sram­ni spo­ra­zum iz­me­đu EU i Tur­ske”, pi­sa­lo je na tran­spa­ren­tu ko­ji su no­si­li uče­sni­ci po­vor­ke mar­ši­ra­ju­ći uli­ca­ma grč­ke pre­sto­ni­ce na pu­tu ka kan­ce­la­ri­ja­ma Evrop­ske ko­mi­si­je, ne­da­le­ko od zgra­de grč­kog par­la­men­ta.
Na pro­te­stu, ko­ji su or­ga­ni­zo­va­le lje­vi­čar­ske, an­ti­ra­si­stič­ke i mi­grant­ske orga­ni­za­ci­je, oku­pi­le su se i iz­bje­gli­ce i mi­gran­ti, ve­ći­nom iz Si­ri­je i Av­ga­ni­sta­na, za­jed­no sa svo­jom dje­com.(RTS)