Ma­ke­do­ni­ja raz­ma­tra mo­guć­nost da, za­rad br­žeg ula­ska u NA­TO, pri­vre­me­no ko­ri­sti ime „Biv­ša Ju­go­slo­ven­ska Re­pu­bli­ka Ma­ke­do­ni­ja”, re­kao je bri­tan­skom „Faj­nen­šel taj­msu” šef ma­ke­don­ske di­plo­ma­ti­je Ni­ko­la Di­mi­trov.
„U mno­gim dje­lo­vi­ma Bal­ka­na po­sto­je lju­di ko­ji sma­tra­ju da po­sto­ji mo­guć­nost da se mi­je­nja­ju post-ju­go­slo­ven­ski do­go­vo­ri. Pri­jem Ma­ke­do­ni­je u NA­TO mo­gao bi da ima umi­ru­ju­ći efe­kat na re­gi­on”, re­kao je Di­mi­trov.
Pri­jem Ma­ke­do­ni­je u NA­TO pod ime­nom „BJRM” mo­gao bi da pred­sta­vlja ključ­ni za­o­kret u rje­ša­va­nju če­tvrt vi­je­ka du­gog spo­ra Sko­plja i Ati­ne oko ime­na, ko­ji pred­sta­vlja jed­nu od ključ­nih pre­pre­ka u ma­ke­don­skom pro­ce­su evro­in­te­gra­ci­ja.
Evrop­ski plan pret­po­sta­vlja da će Ma­ke­do­ni­ja u NA­TO bi­ti pri­mlje­na pod pri­vre­me­nim ime­nom, dok bi do ula­ska te dr­ža­ve u Evrop­sku uni­ju, Sko­plje i Ati­na po­sti­gli ko­na­čan do­go­vor o ime­nu.
Ma­ke­don­ski zva­nič­ni­ci, ko­ji se tre­nut­no na­la­ze u Bri­se­lu, na­ve­li su da bi ko­na­čan dgo­vor dvi­je dr­ža­ve o ime­nu mo­rao bi­ti po­tvr­đen na re­fe­ren­du­mu.
Isto­vre­me­no, pi­še Faj­nen­šel tajms, grč­ki zva­nič­ni­ci se ta­ko­đe na­da­ju da bi u do­gled­no vri­je­me mo­glo do­ći do do­go­vo­ra, ali upo­zo­ra­va­ju da sa ta­kvim rje­še­nji­ma ne tre­ba žu­ri­ti.
Čel­ni­ci NA­TO-a i no­va ma­kednska vla­da, na či­jem se če­lu na­la­zi li­der so­ci­jal­de­mo­kra­ta Zo­ran Za­ev, že­le da član­stvo Ma­ke­do­ni­je u Ali­jan­si bu­de na dnev­nom re­du već u pro­lje­će na­red­ne go­di­ne.
Di­mi­trov je re­kao da je još pre­ra­no da se go­vo­ri o spe­ci­fič­nim pred­lo­zi­ma, ali da će se sa grč­kim mi­ni­stri­ma sa­sta­ti u sri­je­du, u ci­lju ob­na­vlja­nja po­vje­re­nja iz­me­đu dvi­je su­sjed­ne ze­mlje, na­kon što je Ati­na blo­ki­ra­la mol­bu Ma­ke­do­ni­je za član­stvo u NA­TO 2008. go­di­ne.
„Pi­ta­ću Grč­ku da raz­mi­sli ka­kvog su­sje­da že­li – da li že­le sta­bil­nu, pri­ja­telj­sku ze­mlju ko­ja nu­di na­du za de­mo­kra­ti­ju i prav­du?”, re­kao je Di­mi­trov u in­te­vjuu za Faj­nen­šel tajms.
„Ako smo do­bar su­sjed, on­da će, na­dam se, po­li­tič­ke sna­ge u Grč­koj shva­ti­ti da je ovo isto­rij­ska šan­sa”, re­kao je ma­ke­don­ski šef di­plo­ma­ti­je.
Grč­ka vla­da ko­ju pred­vo­di lje­vi­čar­ska Si­ri­za sma­tra no­vu ma­ke­don­sku vla­du ko­o­pe­ra­tiv­ni­jom od pret­hod­ne, na­vo­di list.
„Sa­da po­sto­ji osnov za ve­ći op­ti­mi­zam i na­da­mo se na­pret­ku to­kom su­sre­ta mi­ni­sta­ra ino­stra­nih po­slo­va u Ati­ni na­red­ne ne­dje­lje”, iz­ja­vio je ne­i­me­no­va­ni grč­ki zva­nič­nik za Faj­nen­šel tajms.
Ati­na, ko­ja od­bi­ja da pri­zna Ma­ke­do­ni­ju pod tim ime­nom jer ga sma­tra svo­jim isto­rij­skim na­sle­đem, uslo­vi­la je in­te­gra­ci­ju Ma­ke­do­ni­je u EU i NA­TO rje­ša­va­njem spo­ra oko ime­na.
Ma­ke­don­sko ime i isto­ri­ja, po­seb­no po­sli­je ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je 1991. go­di­ne, po­sta­lo je pred­met ras­pra­ve iz­me­đu Ati­ne i Sko­plja. Ključ­ni grč­ki ar­gu­ment je­ste da ko­ri­šće­nje na­zi­va Ma­ke­do­ni­ja pred­sta­vlja „bez­bjed­no­snu pri­jet­nju”, jer Gr­ci ta­ko na­zi­va­ju svo­ju sje­ver­nu oblast.
Ma­ke­do­ni­ja je u član­stvo UN pri­mlje­na 8. apri­la 1992. go­di­ne pod pri­vre­me­nom od­red­ni­com Biv­ša Ju­go­slo­ven­ska Re­pu­bli­ka Ma­ke­do­ni­ja.
(RTS)


Po­treb­no je­din­stvo i po­mi­re­nje

Vi­so­ka pred­stav­ni­ca EU Fe­de­ri­ka Mo­ge­ri­ni i ma­ke­don­ski pre­mi­jer Zo­ran Za­ev sa­gla­si­li su se to­kom sa­stan­ka u Bri­se­lu o va­žno­sti je­din­stva i po­mi­re­nja u Ma­ke­do­ni­ji i po­tre­bi da se kre­ne da­lje od po­li­tič­kih i me­đu­et­nič­kih ten­zi­ja, sa­op­šte­no je iz kan­ce­la­ri­je vi­so­ke pred­stav­ni­ce.
Ka­ko se na­vo­di, Mo­ge­ri­ni­je­va u Bri­se­lu sa­sta­la sa Zo­ra­nom Za­e­vom, u či­joj su prat­nji bi­la i dva pot­pred­sjed­ni­ka vla­de Rad­mi­la Še­ke­rin­ska i Bu­jar Osma­ni i mi­ni­star spolj­nih po­slo­va Ni­ko­la Di­mi­trov.
Mo­ge­ri­ni­je­va je če­sti­ta­la Za­e­vu na ne­dav­nom uspje­hu na iz­bo­ri­ma i uspje­šnom for­mi­ra­nju no­ve vla­de i sa njim raz­mi­je­ni­la sta­vo­ve o to­me ka­kve ko­ra­ke ze­mlja pla­ni­ra u na­red­nom pe­ri­o­du.
Oni su se slo­ži­li o zna­ča­ju je­din­stva i po­mi­re­nja.
„Kon­struk­tiv­na i in­klu­ziv­na sa­rad­nja iz­me­đu vla­de i opo­zi­ci­je bi­će ključ za spro­vo­đe­nje spo­ra­zu­ma iz Pr­ži­na i hit­nih re­form­skih pri­o­ri­te­ta u rje­ša­va­nju bi­la­te­ral­nih pi­ta­nja i ja­ča­nju me­đu­et­nič­kih od­no­sa”, na­vo­di se u sa­op­šte­nju.
Vi­so­ka pred­stav­ni­ca za spolj­ne po­slo­ve i bez­bjed­no­snu po­li­ti­ku pod­vu­kla je po­sve­će­nost EU pru­ža­nju ja­ke po­dr­ške i za­jed­nič­kom ra­du sa Biv­šom Ju­go­slo­ven­skom Re­pu­bli­kom Ma­ke­do­ni­jom (pri­vre­me­ni na­ziv Ma­ke­do­ni­je), da bi se ze­mlja vra­ti­la na­zad na put evrop­skih in­te­gra­ci­ja, za­klju­ču­je se u sa­op­šte­nju.
Za­ev je raz­go­va­rao u Bri­se­lu i sa evrop­skim ko­me­sa­rom za pro­ši­re­nje Jo­ha­ne­som Ha­nom. Han je u iz­ja­vi no­vi­na­ri­ma po­sli­je raz­go­vo­ra s Za­e­vom ka­da je i dao ocje­ne svog ne­dav­nog pu­ta u re­gi­o­nu, re­kao da je EU ri­je­še­na da u član­stvo pri­mi ze­mlje za­pad­nog Bal­ka­na.
Go­vo­re­ći o Ma­ke­do­ni­ji, Han je na­gla­sio da je Ma­ke­do­ni­ja ko­nač­no pre­va­zi­šla kri­zu i da se sa­da raz­go­va­ra o hit­nim i nu­žnim re­for­ma­ma na pu­tu ka EU.
Han je po­ru­čio da će EU uči­ni­ti sve da se pi­ta­nje ime­na Ma­ke­do­ni­je ri­je­ši ka­ko bi mo­gli da poč­nu pre­go­vo­ri „pod uslo­vom da Sko­plje uči­ni nu­žni na­pre­dak”.(RTS)