Bri­tan­ski ne­djelj­nik „Eko­no­mist” u tek­stu pod na­slo­vom „Ter­mi­na­li sa sta­vom: Pre­i­me­no­va­nja bal­kan­skih aero­dro­ma sa ci­ljem ner­vi­ra­nja su­sje­da” ba­vi se fe­no­me­nom no­vih na­zi­va aero­dro­ma u re­gi­o­nu.
Na­vo­di se da se „ši­rom Bal­ka­na gra­de šlja­šte­ći no­vi aero­drom­ski ter­mi­na­li i ime­nu­ju na ta­kav na­čin da uz­ne­mi­re su­sje­de”.
„Fu­tu­ri­stič­ki no­vi obje­kat otvo­ren je u mar­tu u Za­gre­bu, hr­vat­skoj pre­sto­ni­ci. Pre­i­me­no­van je po Fra­nju Tuđ­ma­nu, ocu hr­vat­skog po­kre­ta za ne­za­vi­snost. On je vo­dio že­sto­ki rat pro­tiv hr­vat­skih Sr­ba, ko­je je po­dr­ža­va­la Sr­bi­ja i ko­ji su stvo­ri­li ot­ci­je­plje­nu srp­sku re­pu­bli­ku na tre­ći­ni te­ri­to­ri­je Hr­vat­ske ko­ja je bi­la krat­kog vi­je­ka. Ve­ći­na Sr­ba je 1995. pro­tje­ra­na iz Hr­vat­ske”, pi­še u tek­stu.
Eko­no­mist na­vo­di da su „me­đu žr­tva­ma tog et­nič­kog či­šće­nja bi­li i ro­đa­ci naj­po­zna­ti­jeg Sr­bi­na na svi­je­tu Ni­ko­le Te­sle, pro­na­la­za­ča”.
„Te­sla je Sr­bin ro­đen 1856. go­di­ne na te­ri­to­ri­ji ono­ga što je da­nas Hr­vat­ska, ali je emi­gri­rao u Ame­ri­ku. I Sr­bi i Hr­va­ti ga sma­tra­ju svo­jim. Od 2006. be­o­grad­ski aero­drom no­si ime po nje­mu, što sme­ta po­je­di­nim Hr­va­ti­ma”, na­vo­di Eko­no­mist.
Po­zna­ti eko­nom­ski ne­djelj­nik na­vo­di da ima još pri­mje­ra.
„Na­kon 18 go­di­na od za­vr­šet­ka ra­ta na Ko­so­vu i da­lje ne mo­že­te da le­ti­te sa `Nikole Tesle` na `Adema Jašarija`, u či­ju čast pri­štin­ski aero­drom no­si ime od 2010. go­di­ne. Adem Ja­ša­ri je bio je­dan od osni­va­ča Oslo­bo­di­lač­ke voj­ske Ko­so­va ko­ji je stra­dao za­jed­no sa de­se­ti­na­ma čla­no­va ši­re po­ro­di­ce na­kon srp­ske op­sa­de nje­go­vog upo­ri­šta 1998. go­di­ne. Da­nas je on he­roj ko­sov­skim Al­ban­ci­ma, a za Sr­be je đa­vo”, pi­še list.
Eko­no­mist tvr­di da su igru oko ime­no­va­nja aero­dro­ma za­po­če­li Gr­ci ti­me što su aero­drom u So­lu­nu 1992. go­di­ne pre­i­me­no­va­li u „Ma­ke­do­ni­ja”.
„Grč­ka i Ma­ke­do­ni­ja su u spo­ru od pro­gla­še­nja ma­ke­don­ske ne­za­vi­sno­sti 1991. Grč­ka ka­že da ime Ma­ke­do­ni­je im­pli­ci­ra te­ri­to­ri­jal­nu te­žnju ka di­je­lu isto­rij­ske Ma­ke­do­ni­je ko­ja se na­la­zi u Grč­koj. Ma­ke­don­ci su uz­vra­ti­li 2007. go­di­ne pro­mje­nom ime­na aero­dro­ma u Sko­plju u `Aleksandar Veliki`, po osva­ja­ču iz pe­ri­o­da an­tič­ke Grč­ke ko­jeg svo­ja­ta­ju obje ze­mlje. Ipak, no­va vla­da Ma­ke­do­ni­je že­li bo­lje od­no­se sa Grč­kom, ta­ko da je mo­gu­ća no­va pro­mje­na ime­na”, za­klju­ču­je se u član­ku.(RTS)


Ne­ki imena osta­la ne­pro­mi­je­nje­na

„U Bo­sni, sa­ra­jev­ski aero­drom i da­lje je sa­mo `Sarajevo` kao i pri­je. Na po­ku­šaj iz 2005. pre­i­me­no­va­nja u `Alija Iz­et­begović`, po rat­nom vo­đi bo­san­skih mu­sli­ma­na, ve­to je sta­vio me­đu­na­rod­ni pro­kon­zul Pe­di Eš­da­un. Pod­go­ri­ca je ta­ko­đe i da­lje `Podgorica`, osim na ozna­ci za pr­tljag. Ta­mo i da­lje sto­ji TGD, pod­sje­ća­nje na vri­je­me ka­da je cr­no­gor­ska pre­sto­ni­ca no­si­la ime Ti­to­grad po Jo­si­pu Bro­zu Ti­tu, ju­go­slo­ven­skom li­de­ru ko­ji je umro 1980. go­di­ne”, na­vo­di Eko­no­mist.(RTS)