E
vrop­ska uni­ja že­li da po­ka­že da i da­lje bri­ne o Bal­ka­nu, pi­še bri­sel­ski por­tal „Po­li­ti­ko” i pod­sje­ća da je Bri­sel go­di­na­ma op­tu­ži­van da ni­je obra­ćao do­volj­no pa­žnje na šest ze­ma­lja za­pad­nog Bal­ka­na, ko­je že­le da pri­stu­pe Uni­ji.
Na­kon što je 2014. go­di­ne pre­u­zeo funk­ci­ju pred­sjed­ni­ka Evrop­ske ko­mi­si­je Žan Klod Jun­ker ob­ja­vio je da za vri­je­me nje­go­vog pe­to­go­di­šnjeg man­da­ta EU ne­će pri­mi­ti ni­jed­nu no­vu čla­ni­cu.
Ipak, pret­hod­nih mje­se­ci, EU je po­no­vo ot­kri­la in­te­res za Bal­kan, a na­kon što su je uz­ne­mi­ri­li po­ku­ša­ji Ru­si­je da pro­ši­ri uti­caj na re­gi­on i po­gor­ša­njem od­no­sa me­đu po­je­di­nim ze­mlja­ma u re­gi­o­nu, ko­je su ra­to­va­le do pri­je ne­ku de­ce­ni­ju, pi­še bri­sel­ski por­tal.
„Po­li­ti­ko” pod­sje­ća da će pred­stav­ni­ci Sr­bi­je i Cr­ne Go­re da­nas bi­ti u Bri­se­lu, gdje će raz­go­va­ra­ti o svom evrop­skom pu­tu.
Li­de­ri EU po­če­li su da ša­lju sig­na­le da je put ka Bri­se­lu i da­lje otvo­ren - Jun­ker je u svom pi­smu EU, a fran­cu­ski pred­sjed­nik Ema­nu­el Ma­kron u go­vo­ru o bu­duć­no­sti Evro­pe is­ta­kli da blok mo­ra da se otvo­ri pre­ma no­vim čla­ni­ca­ma sa za­pad­nog Bal­ka­na.
Sa dru­ge stra­ne, Bri­sel ne pred­vi­đa da svih šest ze­ma­lja za­pad­nog Bal­ka­na pri­stu­pe EU u isto vri­je­me, „ako ikad pri­stu­pe”, a umje­sto to­ga Ko­mi­si­ja na­vo­di da su Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja fa­vo­ri­ti sa ci­ljem da po­sta­nu čla­ni­ce do 2025. go­di­ne, ako ne i pri­je.
Fo­kus na ove dvi­je ze­mlje pod­sta­kao je uz­bu­nu, zbu­nje­nost i bi­jes me­đu osta­li­ma u re­gi­o­nu, pa je ta­ko ko­sov­ski pre­mi­jer Ra­muš Ha­ra­di­naj su­ge­ri­sao da Sr­bi­ja ima po­vla­šćen tret­man jer igra na mo­guć­nost pri­bli­ža­va­nja svom tra­di­ci­o­nal­nom sa­ve­zni­ku – Ru­si­ji.
– Be­o­grad je mno­go pro­fi­ti­rao od igra­nja na kar­tu al­ter­na­ti­ve, a to je Mo­skva, Ru­si­ja... Po­ru­ka na­šem re­gi­o­nu tre­ba da bu­de ja­sna, a ne sa dvo­stru­kim stan­dar­di­ma – re­kao je Ha­ra­di­naj to­kom ne­dav­ne po­sje­te Bri­se­lu.
Ko­sov­ski pred­sjed­nik Ha­šim Ta­či su­ge­ri­sao je da stra­te­gi­ja fa­vo­ri­ta mo­že da bu­de isla­mo­fo­bič­na jer ze­mlje sa pre­te­žno mu­sli­man­skim sta­nov­ni­štvom sta­vlja u dru­gi plan u od­no­su na pre­te­žno pra­vo­slav­ne dr­ža­ve.
Dru­ge ze­mlje su bi­le ma­nje kri­tič­ne, ali su ja­sno is­ta­kle da no­va stra­te­gi­ja vo­di ka kon­fu­zi­ji.
Al­ban­ska am­ba­sa­dor­ka u EU Ja­ni­na Su­e­la re­kla je da je Jun­ke­rov sig­nal re­gi­o­nu bio „ve­o­ma ci­je­njen”, ali da je pra­te­će pi­smo ko­je na­vo­di stra­te­gi­ju fa­vo­ri­ta „iza­zva­lo za­bri­nu­tost, na­vo­de­ći da je po­treb­no po­ja­šnje­nje”, re­kla je Su­e­la.
Bra­ne­ći stra­te­gi­ju EU, evrop­ski ko­me­sar za pro­ši­re­nje Jo­ha­nes Han re­kao je da ona pod­sti­če zdrav ri­va­li­tet me­đu ze­mlja­ma ka­ko bi se spro­ve­le re­for­me po­treb­ne za član­stvo u EU.
– Ono što ima­mo je vr­sta po­zi­tiv­nog tak­mi­če­nja me­đu nji­ma, one lju­bo­mor­no gle­da­ju jed­na na dru­gu – re­kao je Han por­ta­lu „Po­li­ti­ko”.
Han ka­že i da je Ko­mi­si­ja sprem­na da pre­po­ru­ci po­če­tak pri­stup­nih pre­go­vo­ra sa Al­ba­ni­jom i mo­žda sa Ma­ke­do­ni­jom u pr­voj po­lo­vi­ni na­red­ne go­di­ne, iako bi to mo­glo da se de­si sa­mo ako čla­ni­ce EU do­bi­ju po­zi­tiv­ne pred­lo­ge.
Li­de­ri EU ko­ji fa­vo­ri­zu­ju pro­ši­re­nje sla­žu se da je uvo­đe­nje ze­ma­lja za­pad­nog Bal­ka­na „u za­gr­ljaj” Uni­je u nje­nom in­te­re­su, jer šest ze­ma­lja je okru­že­no ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma EU na sje­ve­ru, za­pa­du i is­to­ku.
„Po­li­ti­ko” pi­še i da je mi­grant­ska kri­za 2015. go­di­ne de­mon­stri­ra­la do­pri­nos re­gi­o­na sta­bil­no­sti EU.
Uko­li­ko bi sve ze­mlje za­pad­nog Bal­ka­na usvo­ji­le re­for­me ka­ko bi se pri­dru­ži­le EU, po­sta­le bi na­pred­ni­je, sta­bil­ni­je i uskla­đe­ni­je sa in­te­re­si­ma EU, ocje­nju­je „Po­li­ti­ko”.
– Uko­li­ko ih na ne­ki na­čin ne pri­gr­li­mo, osje­ća­će da ih je EU na­pu­sti­la i tra­ži­će dru­ge sa­ve­zni­ke – iz­ja­vio je slo­ve­nač­ki pre­mi­jer Mi­ro Ce­rar.
Fran­cu­ski pred­sjed­nik Ema­nu­el Ma­kron upo­zo­rio je da bi ze­mlje za­pad­nog Bal­ka­na, uko­li­ko ne­ma­ju ja­snu per­spek­ti­vu u EU, mo­gle da se okre­nu Ru­si­ji ili Tur­skoj ili onim auto­ri­ta­tiv­nim si­la­ma ko­je ne bra­ne evrop­ske vri­jed­no­sti.
Iako su Ki­na i Za­liv­ske ze­mlje po­sta­le eko­nom­ski ak­tiv­ni­je u re­gi­o­nu, EU naj­vi­še bri­ne ulo­ga Ru­si­je, čak iako Mo­skva tvr­di da ne de­sta­bi­li­zu­je Bal­kan.
Ta­ko­đe, mno­gim Evro­plja­ni­ma u ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma, ko­ji se bo­re sa pri­je­mom imi­gra­na­ta iz cen­tral­ne i is­toč­ne Evro­pe, ide­ja o ja­čim mi­gra­ci­ja­ma sa is­to­ka na za­pad ni­je do­bro­do­šla.
– Ni­je la­ko pro­da­ti no­va član­stva gla­sa­či­ma u Nje­mač­koj. Me­đu­tim mo­že­te po­bi­je­di­ti ar­gu­men­tom uko­li­ko is­po­sta­vi­te kon­kret­ne raz­lo­ge zbog če­ga je to bla­go­tvor­no, ne sa­mo za ze­mlje ko­je že­le da se pri­dru­že EU, već uop­šte i EU – re­kao je pred­sje­da­va­ju­ći Od­bo­rom EP za spolj­ne po­slo­ve Dej­vid Ma­ka­li­ster.
Srp­ska pre­mi­jer­ka Ana Br­na­bić iz­ja­vi­la je da je bi­la dru­ga­či­ja at­mos­fe­ra 2014. go­di­ne ka­da je Jun­ker poručio da je EU po­tre­ban od­mor od pro­ši­re­nja.
Br­na­bi­će­va je uka­za­la da u pot­pu­no­sti mo­že da ra­zu­mi­je da je agen­da pro­ši­re­nja osta­vlje­na sa stra­ne na ne­ko vri­je­me i slo­ži­la se da bi Sr­bi­ja mo­gla da is­ko­ri­sti taj pe­ri­od da do­ka­že po­sve­će­nost pri­stu­pa­nju EU.
Me­đu­tim, zva­nič­ni­ci i ana­li­ti­ča­ri su po­di­je­lje­ni oko to­ga da li je Jun­ker imao do­bru ide­ju – re­gi­o­nal­ne vla­de ima­ju ma­nje raz­lo­ga da usvo­je stan­dar­de EU u obla­sti­ma po­put bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je ili od­bra­ne slo­bo­de me­di­ja.
Po­dr­ška član­stvu sla­bi u mno­gim za­pad­no­bal­kan­skim ze­mlja­ma, is­ti­če bri­sel­ski por­tal, pa je ta­ko po­dr­ška u Sr­bi­ji pa­la na 26 od­sto gra­đa­na ko­ji mi­sle da bi član­stvo bi­lo do­bro.
Sr­bi­ja se na evrop­skom pu­tu su­sre­će i sa ome­ta­nji­ma od stra­ne Hr­vat­ske ko­ja je čla­ni­ca po­sta­la 2013. a sa ko­jom je bi­la u su­ko­bu to­o­kom de­ve­de­se­tih go­di­na.
– Dru­gi pro­blem Sr­bi­je je­ste njen od­nos sa Pri­šti­nom – Be­o­grad sma­tra Ko­so­vo svo­jom te­ri­to­ri­jom, iako je Ko­so­vo 2008. go­di­ne pro­gla­si­lo ne­za­vi­snost – pi­še „Po­li­ti­ko”.
(RTS)


Cr­noj Go­ri se ne do­pa­da­ju po­je­di­ne su­ge­sti­je

Ko­mi­si­ja je na­ve­la da je iz­dva­ja­nje Sr­bi­je i Cr­ne Go­re kao fa­vo­ri­ta jed­no­stav­no od­raz či­nje­ni­ce da su to je­di­ne dvi­je ze­mlje ko­je su za­po­če­le pri­stup­ne pre­go­vo­re, me­đu­tim, di­plo­ma­te re­gi­o­na su za­bri­nu­te da će taj duo „do­bi­ti la­vov­ski dio pa­žnje Bri­se­la”.
Rad­ni pro­gram Ko­mi­si­je za na­red­nu go­di­nu pred­vi­đa stra­te­gi­ju za „pri­stup Sr­bi­je i Cr­ne Go­re EU”, a čak i ne po­mi­nje osta­le ze­mlje za­pad­nog Bal­ka­na.
– Ne­ma­mo pro­blem sa po­mi­nja­njem te dvi­je ze­mlje ko­je su već za­po­če­le pre­go­vo­re, već će­mo ima­ti pro­blem sa uko­li­ko stra­te­gi­ja bu­de kon­cen­tri­sa­na sa­mo na te dvi­je ze­mlje – re­kla je Su­e­la.
Plan Bri­se­la iri­ti­rao je čak i Cr­nu Go­ru, ko­ja sma­tra da je da­le­ko is­pred Sr­bi­je na pu­tu ka EU, zbog če­ga joj se ne do­pa­da­ju su­ge­sti­je da bi ta ze­mlja sa 620.000 sta­nov­ni­ka tre­ba­lo da sa­če­ka svog ve­ćeg su­sje­da da je su­stig­ne.
– Mi smo u pro­ce­su mno­go du­že i sko­ro za­vr­ša­va­mo pre­go­vo­re ko­je oni tek po­či­nju – re­kao je am­ba­sa­dor Cr­ne Go­re u EU Bo­jan Šar­kić i do­da­je da cr­no­gor­skim zva­nič­ni­ci­ma sme­ta čak i to što je u re­do­sle­du po­mi­nja­nja fa­vo­ri­ta Sr­bi­ja na pr­vom mje­stu.