SKO­PLjE – ATI­NA – U Nju­jor­ku po­či­nje no­va run­da pre­go­vo­ra iz­me­đu Ma­ke­do­ni­je i Grč­ke oko ime­na. Ti­mo­ve pred­vo­de ma­ke­don­ski pre­go­va­rač Vas­ko Na­u­mov­ski i grč­ki Ada­man­ti­os Va­si­la­kis uz po­sred­stvo me­di­ja­to­ra UN Me­tju Ni­mi­ca. I grč­ka i ma­ke­don­ska vla­da ima­ju sna­žan im­puls me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce da se pro­blem ri­je­ši. Do­dat­nu ener­gi­ju da­je i oče­ki­va­na po­sje­ta ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra NA­TO-a Jen­sa Stol­ten­ber­ga Sko­plju ko­ji će u sri­je­du i če­tvr­tak go­vo­ri­ti o zna­ča­ju ula­ska Ma­ke­do­ni­je u NA­TO pred po­sla­ni­ci­ma ma­ke­don­skog par­la­men­ta. U pred­lo­gu za rje­še­nje ime­na Ma­ke­do­ni­je osta­je ter­min Ma­ke­do­ni­ja, iz­ja­vio je po­sred­nik UN u pre­go­vo­ri­ma o no­vom ime­nu te re­pu­bli­ke Me­tju Ni­mic, pred po­če­tak dru­gog kru­ga razgovora o rje­še­nju tog spo­ra u Nju­jor­ku sa pred­stav­ni­ci­ma Ma­ke­do­ni­je i Grč­ke, Vas­kom Na­u­mov­skim i Ade­man­ti­o­som Va­si­la­ki­som.
– Ter­min Ma­ke­do­ni­ja bi­će dio pred­lo­ga za rje­še­nje ime­na, jer ju je pri­zna­lo pre­ko 100 ze­ma­lja ši­rom svi­je­ta, re­kao je Ni­mic za grč­ku An­te­na TV, a pre­ni­je­li ma­ke­don­ski me­di­ji na al­ban­skom je­zi­ku.
Ni­mic je is­ta­kao da ime po­zna­to UN kao „Biv­ša Jugoslovenska Re­pu­bli­ka Ma­ke­do­ni­ja”, od­no­sno ter­min „Ma­ke­do­ni­ja” je dio na­zi­va ko­ji je pri­hva­ti­la i Grč­ka. Za raz­li­ku od po­zi­tiv­ne at­mos­fe­re ko­ju ši­ri me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca, pri­bli­ža­va­nje grč­ke i ma­ke­don­ske stra­ne da se pro­blem ri­je­ši, opo­zi­ci­ja u obje ze­mlje upu­ću­je vla­da­ju­ćim gar­ni­tu­ra­ma kri­ti­ke da pro­da­ju na­ci­o­nal­ne in­te­re­se.
At­mos­fe­ra po­sta­je još na­pe­ti­ja po­sli­je iz­ja­ve po­sred­ni­ka UN Ni­mi­ca da u ovoj run­di pre­go­vo­ra ne­ma ni­ka­kav no­vi pred­log za ime, ne­go će se raz­go­va­ra­ti o već po­sto­je­ćim va­ri­jan­ta­ma ko­je u se­bi sa­dr­že ime Ma­ke­do­ni­ja – Sje­ver­na, Gor­nja, ili No­va Ma­ke­do­ni­ja.
Po­sli­je ove nje­go­ve iz­ja­ve, ko­ju pre­no­se svi grč­ki me­di­ji, po­ja­čan je pri­ti­sak svih opo­zi­cij­skih par­ti­ja i cr­kve na vla­du pre­mi­je­ra Alek­si­sa Ci­pra­sa da ne pri­hva­ti ni­je­dan od po­nu­đe­nih pred­lo­ga jer bi to za opo­zi­ci­ju pred­sta­vlja­lo na­ci­o­nal­ni po­raz. Glav­ni ar­gu­ment po­li­tič­kih opo­ne­na­ta Ci­pra­so­ve vla­de je da ter­min Ma­ke­do­ni­ja eks­klu­ziv­no pri­pa­da sa­mo Grč­koj, i da iza ta­kvog sta­va sto­ji ci­je­la grč­ka jav­nost, te da tre­ba da se pre­go­va­ra o ime­nu sje­ver­nog su­sje­da ko­ji ne­će sa­dr­ža­ti u se­bi ri­ječ Ma­ke­do­ni­ja.
Za raz­li­ku od opo­zi­ci­je, grč­ki me­di­ji su uoči po­čet­ka pre­go­vo­ra umje­re­ni­ji i uz­dr­ža­ni od kri­ti­ka. Ugle­dan grč­ki list „To vi­ma“ oba­zri­vo pi­še da je mo­gu­će do­ći do kom­pro­mi­sa i ci­ti­ra Ci­pra­sa da po­sto­ji op­ti­mi­zam na obje stra­ne da se spor ri­je­ši. List, me­đu­tim, na­gla­ša­va da ipak ni­je u pi­ta­nju sa­mo ime i nje­gov op­seg upo­tre­be, ne­go da je ri­ječ o ci­je­lom pa­ke­tu vr­lo osje­tlji­vih pi­ta­nja oko ko­jih će mo­ra­ti pa­žlji­vo da se raz­go­va­ra. Tu se pri­je sve­ga mi­sli na ter­mi­ne ko­ji tre­ba da se iz­ve­du iz no­vog ime­na, kao što je ime et­nič­ke pri­pad­no­sti, je­zi­ka, na­ziv na pa­so­šu, de­kla­ra­ci­je na pro­iz­vo­di­ma...
List „Ka­ti­me­ri­ni“ pre­no­si iz­ja­vu me­di­ja­to­ra Ni­mi­ca ko­ju je dao za grč­ku te­le­vi­zi­ju da i u Ati­ni i u Sko­plju po­sto­ji po­zi­tiv­no ras­po­lo­že­nje da se spor ri­je­ši. „Ka­ti­me­ri­ni” ci­ti­ra Ni­mi­ca ko­ji ka­že: „Vi­še od 20 go­di­na di­sku­tu­je­mo o ovom pi­ta­nju i ve­ći­na ide­ja ka­ko da se pro­blem ri­je­ši po­zna­ta je jav­no­sti, ne­ma no­vih pred­lo­ga, ali po­sto­ji no­vi na­čin gle­da­nja na pro­blem i no­va di­men­zi­ja u pre­go­vo­ri­ma, za­to mi­slim da tre­ba po­sma­tra­ti rje­še­nje u no­vom svje­tlu. Ja ne­mam no­ve pred­lo­ge i ne­mam ča­rob­ni šta­pić za rje­še­nje pro­be­ma, iz­ja­vio je Ni­mic za grč­ku te­le­vi­zi­ju.
U ma­ke­don­skoj jav­no­sti po­sto­ji ši­rok kon­sen­zus da se pro­blem ri­je­ši i da Ma­ke­do­ni­ja uđe u NA­TO, ali opo­zi­ci­ja in­si­sti­ra da se u pre­go­vo­ri­ma ne otva­ra di­sku­si­ja oko et­nič­ke pri­pad­no­sti gra­đa­na ko­ji se iz­ja­šnja­va­ju kao Ma­ke­don­ci, da se ne za­di­re u Ustav gdje je de­fi­ni­sa­no ime dr­ža­ve Ma­ke­do­ni­ja, da se ne do­zvo­li eks­klu­zi­vi­tet ime­na Ma­ke­do­ni­ja sa­mo Grč­koj i da se o sve­mu iz­ja­sne gra­đa­ni na re­fe­ren­du­mu.
Pre­mi­jer Ma­ke­do­ni­je Zo­ran Za­ev ne bje­ži od re­fe­ren­du­ma, ali ta­kvo rje­še­nje će znat­no uspo­ri­ti cio pro­ces a on oče­ku­je po­ziv za NA­TO na jul­skom sa­mi­tu. Pred­sjed­nik ma­ke­don­skog So­bra­nja Ta­lat Dža­fe­ri je iz­ja­vio da ve­ri­fi­ka­ci­ja no­vog ime­na mo­že da pro­đe i bez re­fe­ren­du­ma, da Ustav i Za­kon o par­la­men­tu da­ju tu mo­guć­nost i po­sla­ni­ci­ma.
Mno­ge di­le­me će bi­ti ja­sni­je i po­sli­je ove run­de pre­go­vo­ra u Nju­jor­ku, ali i po­sli­je po­sje­te ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra NA­TO-a Sko­plju ko­ji da­je sna­žan pod­strek i jed­noj i dru­goj stra­ni da se ime ri­je­ši na eks­pre­snom ko­lo­sje­ku.
A.Pi­sa­rev