A
uto­ri­tar­ni re­ži­mi naj­če­šće su ogra­ni­ča­va­li apli­ka­ci­je za ko­mu­ni­ka­ci­ju zbog spre­ča­va­nja ili su­zbi­ja­nja an­ti­vla­di­nih pro­te­sta, a sa naj­vi­še blo­ka­da su­o­či­li su se ko­ri­sni­ci Vo­cap apli­ka­ci­je, kon­sta­to­va­no je u iz­vje­šta­ju o slo­bo­di na in­ter­ne­tu za 2016. go­di­nu, ko­ji je ob­ja­vi­la me­đu­na­rod­na or­ga­ni­za­ci­ja za ljud­ska pra­va Fri­dom ha­us. U iz­vje­šta­ju ko­ji je ob­ja­vljen ju­če na­vo­di se da su vla­de ogra­ni­ča­va­le ili pot­pu­no blo­ki­ra­le upo­tre­bu Vaj­be­ra, Fej­sbuk me­sin­dže­ra, Gugl hen­ga­ut­sa i slič­no, te da su hap­si­le gra­đa­ne za po­sta­vlja­nje po­li­tič­kih, so­ci­jal­nih, vjer­skih sa­dr­ža­ja u 27 ze­ma­lja.
– Od ju­na 2015. go­di­ne, po­li­ci­ja je u 38 ze­ma­lja hap­si­la oso­be zbog nji­ho­vih ak­tiv­no­sti na dru­štve­nim me­di­ji­ma. Di­gi­tal­ni ak­ti­vi­zam, uklju­ču­ju­ći pe­ti­ci­je, kam­pa­nje za dru­štve­ne ili po­li­tič­ke ak­ci­je i pro­te­ste bi­li su pred­met cen­zu­re u 20 ze­ma­lja – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.
Kao ne­slo­bod­ne ozna­če­ne su Ki­na, Vi­jet­nam, Pa­ki­stan, Su­dan, Gam­bi­ja, Eti­o­pi­ja, Si­ri­ja, Iran, Egi­pat, Sa­u­dij­ska Ara­bi­ja, dok su sta­tus slo­bod­nih ze­ma­lja, po pi­ta­nju slo­bo­de na in­ter­ne­tu, do­bi­le Ja­pan, Ke­ni­ja, Ma­đar­ska, Ita­li­ja, Fran­cu­ska, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve, Nje­mač­ka...
Iako Cr­na Go­ra ni­je ana­li­zi­ra­na u ju­če ob­ja­vlje­nom iz­vje­šta­ju, or­ga­ni­ča­va­nje sred­sta­va ko­mu­ni­ka­ci­ja, te po­li­cij­ska sa­slu­ša­nja zbog ob­ja­va na dru­štve­nim mre­ža­ma, sa­go­vor­ni­ci „Da­na” ocje­nju­ju kao po­ku­ša­je za­stra­ši­va­nja i ugro­ža­va­nje osnov­nih slo­bo­da. Upo­zo­ra­va­ju da ta­kve mje­re dr­ža­vu smje­šta­ju u zo­nu onih de­sti­na­ci­ja či­ji dio gra­đa­ni Cr­ne Go­re ne že­le da bu­du.
Iz Ak­ci­je za ljud­ska pra­va (HRA) po­ru­či­li su da Cr­na Go­ra tre­ba još do­sta da ura­di da bi usvo­ji­la evrop­sku kul­tu­ru ljud­skih pra­va, na­vo­de­ći da i u to­me mo­ra­ju da pred­nja­če nje­ni dr­žav­ni slu­žbe­ni­ci ko­ji se če­sto po­na­ša­ju su­prot­no to­me. Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca HRA Tea Gor­janc Pre­le­vić na­ve­la je da su pro­ble­ma­tič­ni pri­mje­ri po­zi­va­nja na in­for­ma­tiv­ne raz­go­vo­re zbog ob­ja­va na dru­štve­nim mre­ža­ma.
– Po­zi­va­nja Pa­tri­ci­je Po­brić na in­for­ma­tiv­ni raz­go­vor u po­li­ci­ju zbog nje­nog fej­sbuk sta­tu­sa, u ko­me je za­go­va­ra­la ne­pri­zna­va­nje iz­bo­ra i iz­la­zak na pro­te­ste, mo­že se ra­zu­mje­ti da je po­zva­na na ta­kvu vr­stu raz­go­vo­ra u kon­tek­stu to­ga da je istog da­na pri­ja­vljen dr­žav­ni udar. Me­đu­tim, kad je već ob­ja­sni­la da je ona na dru­štve­noj mre­ži svo­jim pri­ja­te­lji­ma sa­mo sa­op­šti­la stav o dru­štve­noj si­tu­a­ci­ji i ni­šta vi­še, ne­ja­sno je za­što je bi­lo po­treb­no da se is­pi­tu­je čak tri sa­ta, ako ne da bi se za­stra­ši­la. Do­dat­no za­bri­nja­va to što ni­je do­bi­la ni za­pi­snik o tom raz­go­vo­ru ni ime­na po­li­ca­ja­ca ko­ji su s njom raz­go­va­ra­li. Ta­kvo po­stu­pa­nje iza­zi­va sa­mo po­do­zre­nje pre­ma po­li­cij­skim slu­žbe­ni­ci­ma dr­ža­ve ko­joj pi­še u Usta­vu da bi tre­ba­lo da se te­me­lji na ljud­skim pra­vi­ma i slo­bo­di iz­ra­ža­va­nja – po­ru­či­la je ona.
U HRA sma­tra­ju da je Agen­ci­ja za elek­tron­ske ko­mu­ni­ka­ci­je i po­štan­sku dje­lat­nost pre­tje­ra­no re­a­go­va­la na či­nje­ni­cu da su ne­ki gra­đa­ni stvar­no do­bi­li SMS s po­li­tič­kom po­ru­kom to­kom iz­bor­nog da­na.
– Ta „blic pro­ba” u tra­ja­nju od dva sa­ta, u vri­je­me ve­o­ma in­ten­ziv­ne ko­mu­ni­ka­ci­je po­vo­dom iz­bo­ra, po­ka­za­la je šta bi tek mo­glo da se de­si. Pro­blem je mo­guć­nost ko­ju do­zvo­lja­va Za­kon o elek­tron­skim ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma da se in­ter­net i te­le­fon­ske ko­mu­ni­ka­ci­je ob­u­sta­ve kad god di­rek­tor Agen­ci­je oci­je­ni da je to oprav­da­no zbog „pre­va­re ili zlo­u­po­tre­be”, a bez sud­ske kon­tro­le. HRA je pod­ni­je­la ini­ci­ja­ti­vu Ustav­nom su­du da tu od­red­bu za­ko­na pro­gla­si ne­u­stav­nom za­to što je pre­ši­ro­ka, ne šti­ti od pro­iz­volj­nog za­tva­ra­nja ko­mu­ni­ka­ci­ja i su­prot­na je evrop­skim stan­dar­di­ma slo­bo­de iz­ra­ža­va­nja. Na­da­mo se da će Ustav­ni sud ubr­zo da po­kre­ne taj po­stu­pak – do­da­la je Gor­janc Pre­le­vić.
Sma­tra da su obje si­tu­a­ci­je pri­mje­ri ono­ga što „pa­li lam­pi­cu” kod me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja či­ji je po­sao da pro­ve­re spo­sob­nost in­sti­tu­ci­ja Cr­ne Go­re da obez­bi­je­de vla­da­vi­nu pra­va i ljud­ska pra­va.
– Naj­bo­lja ga­ran­ci­ja je da Cr­na Go­ra u za­ko­ne i dru­ge pro­pi­se ugra­di sve po­treb­ne ga­ran­ci­je pro­tiv zlo­u­po­tre­ba ovla­šće­nja da se ogra­ni­ča­va­ju ljud­ska pra­va – oci­je­ni­la je ona.
Ko­or­di­na­tor za raz­voj u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO) Da­mir Ni­ko­če­vić uka­zu­je da su slo­bo­da me­di­ja i slo­bod­no iz­ra­ža­va­nje u Cr­noj Go­ri već do­sta du­go pod lu­pom evrop­skih zva­nič­ni­ka, or­ga­ni­za­ci­ja i in­sti­tu­ci­ja. On je is­ta­kao da po­li­ti­ka otvo­re­nih vra­ta za ula­zak Cr­ne Go­re u EU upra­vo na tom mje­stu do­ži­vlja­va svo­je naj­ve­će „su­ža­va­nje”, iz raz­lo­ga što, ka­ko sma­tra, na­pret­ka u ovoj obla­sti ne­ma.
– Po­sled­nji pri­mjer ko­ji se od­no­si na pri­vre­me­no ga­še­nje Vo­ca­pa i Vaj­be­ra na iz­bo­r­ni dan pred­sta­vlja kla­sič­ni pri­mjer ugro­ža­va­nja pra­va gra­đa­na da ko­mu­ni­ci­ra­ju, od­no­sno pra­va na slo­bo­du iz­ra­ža­va­nja. Oči­gled­no je da je to­kom iz­bor­nog da­na do­šlo do zlo­u­po­tre­be po­me­nu­tih ko­mu­ni­ka­ci­o­nih ka­na­la, ali je po­gre­šno us­kra­ti­ti pra­vo na ko­mu­ni­ka­ci­ju svim gra­đa­ni­ma ko­ji ni­je­su bi­li pred­met ta­kve zlo­u­po­tre­be. Ni da­nas ne­ma­mo kon­kret­ne od­go­vo­re na ta pi­ta­nja, a na­ro­či­to ima­ju­ći u vi­du osje­tlji­vost tre­nut­ka i či­nje­ni­cu da su po­je­di­ne NVO ko­je su vr­ši­le mo­ni­to­ring iz­bo­ra ko­ri­sti­le Vaj­ber kao ključ­no sred­stvo ko­mu­ni­ka­ci­je ka­da je ri­ječ o pri­ja­vlji­va­nju iz­bor­nih zlo­u­po­tre­ba. Ovaj pri­mjer nas svr­sta­va u lo­še dru­štvo dr­ža­va ko­je su da­le­ko od de­sti­na­ci­je gdje že­li­mo da bu­de­mo – po­ru­čio je Ni­ko­če­vić.A.O.


Po­čet­nič­ke gre­ške

Ni­ko­če­vić is­ti­če da je pra­vo svih gra­đa­na da slo­bod­no ko­mu­ni­ci­ra­ju, da is­ka­zu­ju svo­je sta­vo­ve sve dok ti sta­vo­vi ne ugro­ža­va­ju pra­vo i do­sto­jan­stvu dru­gog ili ne pred­sta­vlja­ju pri­jet­nju za na­ci­o­nal­nu sta­bil­nost i si­gur­nost, te da je ne­bit­no da li se ra­di o TV na­stu­pu, ili o Fej­sbu­ku, Tvi­te­ru idr.
– Cr­na Go­ra je u tom prav­cu po­ka­za­la po­čet­nič­ke gre­ške, što ni­je do­bra po­ru­ka gra­đa­ni­ma, ni­ti sli­ka in­sti­tu­ci­ja ko­ja tre­ba da šti­te pra­va gra­đa­na, a ne da ih ogra­ni­ča­va­ju – za­klju­čio je Ni­ko­če­vić.


Kri­ti­ke pod ce­zu­rom

Pre­ma iz­vje­šta­ju Fri­dom ha­u­sa, 67 od­sto svjet­ske po­pu­la­ci­je ko­ja ko­ri­sti in­ter­net (3,2 mi­li­jar­de lju­di) ži­vi u ze­mlja­ma u ko­ji­ma kri­ti­ka vla­de, voj­ske ili vla­da­ju­će po­ro­di­ce pod­li­je­že cen­zu­ri. Tri­de­set osam od­sto po­pu­la­ci­je ži­vi u ze­mlja­ma u ko­ji­ma su blo­ki­ra­ne me­sin­džer apli­ka­ci­je u pro­te­klih go­di­nu da­na.