Broj re­gi­stro­va­nih kri­vič­nih dje­la na­si­lje u po­ro­di­ci i po­ro­dič­noj za­jed­ni­ci pro­šle go­di­ne po­ve­ćan je za 10 od­sto, a po­li­ci­ji je pri­ja­vlje­no 198 slu­ča­je­va, što je za 18 vi­še ne­go to­kom 2015, kon­sta­to­va­no je u iz­vje­šta­ju o ra­du Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va. U dva slu­ča­ja na­si­lja u po­ro­di­ci ili po­ro­dič­noj za­jed­ni­ci, re­gi­stro­va­na je upo­tre­ba va­tre­nog oruž­ja, slu­ča­je­vi su kva­li­fi­ko­va­ni kao kri­vič­no dje­lo ubi­stvo, od­no­sno te­ško ubi­stvo.
Slič­na is­ku­stva ima­ju i u NVO sek­to­ru, a iz Si­gur­ne žen­ske ku­će (SŽK) „Da­nu” je sa­op­šte­no da im se to­kom pro­šle go­di­ne za po­moć obra­ti­lo 430 oso­ba sa is­ku­stvom po­ro­dič­nog na­si­lja. U NVO sek­to­ru upo­zo­ra­va­ju na iner­tan od­nos in­sti­tu­ci­ja jer zbog iz­o­stan­ka ade­kvat­nih ka­zni za na­sil­ni­ke, oni na­sta­vlja­ju da zlo­sta­vlja­ju žr­tve, zbog če­ga se de­ša­va­ju i tra­ge­di­je.
– Nad­le­žnim dr­žav­nim tu­ži­la­štvi­ma pro­ce­su­i­ra­no je 197 kri­vič­nih pri­ja­va, ko­ji­ma su pri­ja­vlje­na 203 li­ca, me­đu ko­ji­ma pet ma­lo­ljet­nih i 25 oso­ba ko­je su pret­hod­no pro­ce­su­i­ra­ne kao uči­ni­o­ci ovih kri­vič­nih dje­la. Žr­tve kri­vič­nih dje­la na­si­lja u po­ro­di­ci i po­ro­dič­noj za­jed­ni­ci su 293 li­ca, od ko­jih je 200 že­na. Me­đu žr­tva­ma je 14 ma­lo­ljet­nih li­ca – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju mi­ni­star­stva.
Shod­no Za­ko­nu o za­šti­ti od na­si­lja u po­ro­di­ci, re­gi­stro­va­no je 1.458 pre­kr­ša­ja, zbog ko­jih je pod­ni­je­to 1.335 pri­ja­va pro­tiv 1.479 uči­ni­la­ca, me­đu ko­ji­ma je 175 po­vrat­ni­ka. Žr­tve pre­kr­ša­ja su 1.560 li­ca, od ko­jih je 960 že­na i 149 ma­lo­ljet­ni­ka.
U skla­du sa Za­ko­nom o za­šti­ti od na­si­lja u po­ro­di­ci, u 28 slu­ča­je­va na­sil­ni­ku je iz­re­če­na mje­ra uda­lje­nje ili za­bra­na vra­ća­nja u stan ili dru­gi pro­stor za sta­no­va­nje, i pod­ni­je­te 52 pri­ja­ve za za­ne­ma­ri­va­nje.
Di­rek­to­ri­ca SŽK Lji­lja­na Ra­i­če­vić ka­že da se u prak­si ne­ri­jet­ko de­ša­va da žr­tva po­ro­dič­nog na­si­lja vi­še pu­ta za­tra­ži ini­ci­jal­no sa­vje­to­va­nje, bi­lo pu­tem te­le­fo­na ili do­la­skom u kan­ce­la­ri­ju. Od slu­ča­je­va ko­je je SŽK ima­la u ra­du, u 173 je pri­ja­va pod­ni­je­ta po­li­ci­ji.
– U prak­si ve­li­ki pro­blem pred­sta­vlja to što i da­lje po­sto­ji ve­li­ki broj slu­ča­je­va gdje že­ne ne pri­ja­vlju­ju na­si­lje, pa je ta­ko od ukup­nog bro­ja oso­ba ko­je su se za po­moć obra­ti­le SŽK, njih 40,23 pri­ja­vlo na­si­lje po­li­ci­ji. Sva­ka tre­ća žr­tva na­si­lja od onih ko­je su pri­ja­vi­le po­li­ci­ji je od­u­sta­la od po­stup­ka – ka­za­la je u iz­ja­vi za „Dan” Ra­i­če­vić.
Naj­ve­ći broj žr­ta­va ko­ji se obra­tio SŽK je sta­ro­sti iz­me­đu 35 i 50 go­di­na (40,93 od­sto), a za­tim sli­je­di ka­te­go­ri­ja mla­dih že­na od 18 do 35 go­di­na (28,13 pro­ce­na­ta).
– Sva­ka tre­ća že­na ko­ja se za po­moć obra­ti­la SŽK u to­ku pro­šle go­di­ne bi­la je ne­za­po­sle­na i ni­je ima­la sop­stve­ni iz­vor pri­ho­da, dok je 30,69 od­sto na­ših kli­jent­ki­nja ra­di­lo u zo­ni si­ve eko­no­mi­je i to naj­če­šće ne­kva­li­fi­ko­va­ne po­slo­ve. Njih 198 su bi­le ko­risni­ce ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja po­ro­di­ce – re­kla je Ra­i­če­vić.
Do­da­la je da se naj­ve­ći broj že­na, od­no­sno 42 od­sto, od­lu­ču­je da na­pu­sti na­sil­nog part­ne­ra tek na­kon 10 go­di­na na­sil­ne ve­ze ili du­že.
– Osje­ćaj sra­mo­te, na­da da će se na­sil­nik pro­mi­je­ni­ti i „da su dje­ca ma­la” raz­lo­zi su ostan­ka u na­sil­noj ve­zi ko­je su kli­jent­ki­nje naj­če­šće na­vo­di­le. Kli­jent­ki­nje su obič­no tr­pje­le vi­še­stru­ke ob­li­ke na­si­lja, na pri­mjer isto­vreme­no fi­zič­ko, psi­hič­ko, sek­su­al­no... Sve že­ne ko­je su se za po­moć obra­ti­le SŽK su bi­le žr­tve psi­hič­kog na­si­lja. Vi­še od dvi­je tre­ći­ne kli­jent­ki­nja SŽK ko­je su na­si­lje tr­pje­le od stra­ne sa­da­šnjeg part­ne­ra su žr­tve fi­zič­kog i psi­hič­kog na­si­lja isto­vre­me­no. Sa dru­ge stra­ne, ob­li­ke na­si­lja kao što su eko­nom­sko na­si­lje i pro­ga­nja­nje če­šće su tr­pje­le že­ne od stra­ne svo­jih biv­ših part­ne­ra. Ve­ći­na kli­jent­ki­nja ko­je su se za po­moć obra­ti­le SŽK ni­je­su pre­po­zna­le Sek­su­al­no na­si­lje, ali su u to­ku raz­go­vo­ra iz­no­si­le da su ih nji­ho­vi sa­da­šnji ili biv­ši part­ne­ri pri­si­lja­va­li na sek­su­al­ni od­nos – na­vo­di Ra­i­če­vić.
Uči­ni­o­ci na­si­lja su u naj­če­šćem bro­ju slu­ča­je­va sa­da­šnji su­pru­žni­ci (53,48 od­sto) ili biv­ši (28,37 od­sto). U 10,6 od­sto slu­ča­je­va pri­ja­vlje­nih SŽK-u na­sil­ni­ci su dje­ca žr­ta­va, dok je u 3,48 od­sto slu­ča­je­va na­sil­nik bio ro­di­telj.
U Cr­no­gor­skom žen­skom lo­bi­ju na­vo­de da pra­te­ći rad su­do­va, če­sto se či­ni for­ma ima pri­mat nad su­šti­nom i smi­slom, te da su­do­vi ne­ka­da ra­de kao da ni­je­su tu zbog žr­ta­va na­si­lja ne­go da je obr­nu­to.
– Ka­da bi žr­tve na­si­lja ima­le ade­kvat­nu prav­nu po­moć i za­stu­pa­nje, pu­no bi se re­đe do­ga­đa­lo da se na­sil­ni­ku iz­rek­nu mi­ni­mal­ne ili baš ni­ka­kve sank­ci­je. Ta­kva prak­sa je lo­ša, jer se na­sil­ni­ci ne de­mo­ra­li­šu, ne­go ohra­bru­ju – sma­tra­ju u toj NVO.M.S.


Mno­ge pri­ja­ve ne pro­ce­su­i­ra­ju

Ko­or­di­na­tor­ka ser­vi­sa prav­no-psi­ho­lo­ške po­dr­ške Cen­tra za žen­ska pra­va Ana Ja­re­dić iz­ja­vi­la je za „Dan” da se iz­vje­štaj MUP-a ba­zi­ra sa­mo na one pri­ja­ve ko­ji su pro­ce­su­i­ra­ne u kri­vič­nom ili pre­kr­šaj­nom po­stup­ku.
– Kroz rad na­šeg ser­vi­sa za po­dr­šku že­na­ma sa is­ku­stvom na­si­lja u po­ro­di­ci u sa­zna­nju smo da i da­lje do­bar dio pri­ja­va ne bi­va pro­ce­su­i­ran, pa sa­mim tim i ne uđe u ova­kve evi­den­ci­je. Na­ci­o­nal­no za­ko­no­dav­stvo iz obla­sti na­si­lja u po­ro­di­ci pru­ža do­bre me­ha­ni­zme za­šti­te žr­ta­va. Me­đu­tim, u prak­si ni­je uvi­jek ta­ko. Is­tra­ži­va­nje ko­je je Cen­tar za žen­ska pra­va spro­veo pro­šle go­di­ne po­ka­zao je da se oba­ve­zna pro­cje­na ri­zi­ka ra­di u ma­lom bro­ju slu­ča­je­va i to ka­da su u pi­ta­nju dje­ca. Ta­ko se slu­ča­je­vi na­si­lja u po­ro­di­ci naj­če­šće pro­ce­su­i­ra­ju kroz re­do­van sud­ski po­stu­pak, to­kom ko­jeg je žr­tva ne­za­šti­će­na. Za­štit­ne mje­re ko­je su pred­vi­đe­ne Za­ko­nom o za­šti­ti od na­si­lja u po­ro­di­ci, ne iz­ri­ču se u do­volj­noj mje­ri. Oba slu­ča­ja na­si­lja u po­ro­di­ci ko­ja su re­zul­ti­ra­la smrt­nim is­ho­dom, a ko­ja se na­vo­de u iz­vje­šta­ju Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va, pre­ma na­šim sa­zna­nji­ma, bi­la su vi­še pu­ta pri­ja­vlji­va­na – upo­zo­ra­va Ja­re­dić.