Dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je i or­ga­ni ne­će spro­vo­di­ti po­stup­ke jav­nih na­bav­ki ro­ba, uslu­ga i ra­do­va vri­jed­no­sti do 30.000 eura, pred­vi­đe­no je Pred­lo­gom za­ko­na o iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma za­ko­na o jav­nim na­bav­ka­ma, ko­ji je ju­če utvr­di­la Vla­da. Taj iz­nos pred­sta­vlja vi­še­stru­ko po­ve­ća­nje u od­no­su na va­že­ći za­kon o jav­nim na­bav­ka­ma, ko­ji pred­vi­đa da se jav­na na­bav­ka vri­jed­no­sti do 5.000 eura mo­že spro­ve­sti ne­po­sred­nim spo­ra­zu­mom.
Pre­ma ra­ni­jim pro­cje­na­ma, u Cr­noj Go­ri se na sum­njiv na­čin po­tro­ši naj­ma­nje 63 mi­li­o­na eura go­di­šnje pu­tem si­ste­ma jav­nih na­bav­ki. Ana­li­za MANS-a je po­ka­za­la da je u pe­ri­o­du od 2011. do 2014. kroz si­stem jav­nih na­bav­ki, ko­rup­ci­ja pro­gu­ta­la čak 169 mi­li­o­na eura. Go­di­na­ma una­zad, iz Evrop­ske ko­mi­si­je uka­zu­ju da si­stem kon­tro­le jav­nih na­bav­ki u Cr­noj Go­ri tre­ba da bu­de oja­čan, te da je ta oblast po­seb­no pod­lo­žna ko­rup­ci­ji.
U Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja, ko­je je pred­la­gač za­ko­na, ta­kve iz­mje­ne obra­zla­žu že­ljom da „eli­mi­ni­šu bi­znis ba­ri­je­re“. Ge­ne­ral­na di­rek­to­ri­ca Di­rek­to­ra­ta za imo­vin­sko i nor­ma­tiv­no prav­ne po­slo­ve Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja Mi­lan­ka Oto­vić ka­za­la je ju­če na­kon sjed­ni­ce Vla­de da je prak­tič­na pri­mje­na va­že­ćeg za­ko­na po­ka­za­la da je nje­gov kon­cept do­bro po­sta­vljen, ali da od­re­đe­na za­kon­ska rje­še­nja ni­je­su iz­ve­de­na do kra­ja i da su kao ta­kva pred­sta­vlja­la pro­ble­me u nje­go­voj pri­mje­ni „i uti­ca­la na ukup­ni po­slov­ni am­bi­jent u Cr­noj Go­ri“.
Oto­vić je pre­ci­zi­ra­la da je umje­sto do sa­da pred­vi­đe­nih po­stu­pa­ka šo­pin­gom i ne­po­sred­nim spo­ra­zu­mom, uve­den in­sti­tut na­bav­ke ma­le vri­jed­no­sti.
– On pod­ra­zu­mje­va na­bav­ku ro­ba i uslu­ga do 15.000 eura, od­no­sno 30.000 za ra­do­ve, i to bez spro­vo­đe­nja po­stup­ka jav­nih na­bav­ki, ali uz po­što­va­nje na­če­la tran­spa­rent­no­sti, kon­ku­ren­ci­je, prav­no­prav­no­sti... – ob­ja­sni­la je ona.
Ona je do­da­la da su ana­li­zom utvr­di­li da je pro­pi­sa­ni po­stu­pak bio pro­pra­ćen „ne­po­treb­nim for­ma­li­zmom i za­htje­vi­ma ko­ji ne­ma­ju su­štin­ski zna­ča­jan na kva­li­tet po­nu­de i si­gur­nost re­a­li­za­ci­je bu­du­ćeg ugo­vo­ra“. Oto­vić je pod­sje­ti­la da su pri­vred­na dru­štva, či­ji su osni­va­či dr­ža­va ili lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, a ko­ja oba­vlja­ju ko­mer­ci­jal­nu i in­du­strij­sku dje­lat­no­sti, do­sad bi­li ob­ve­zni­ci pri­mje­ne Za­ko­na o jav­nim na­bav­ka­ma.
– Me­đu­tim, ka­ko po­slu­ju i na do­ma­ćem i na me­đu­na­rod­nom tr­ži­štu, pro­ci­je­ni­li smo da ne tre­ba da bu­du ob­ve­zni­ci pri­mje­ne Za­ko­na o jav­nim na­bav­ka­ma. Ka­da za­kon bu­de do­ni­jet u Skup­šti­ni, Upra­va za jav­ne na­bav­ke će re­vi­di­ra­ti li­stu ob­ve­zni­ka i bi­će pre­po­zna­ti su­bjek­ti ko­ji je­su ob­ve­zni­ci pri­mje­ne u od­no­su na one ko­ji to ne­će bi­ti – na­ve­la je ona.
Pre­ma va­že­ćem za­ko­nu, za jav­nu na­bav­ku či­ja je pro­ci­je­nje­na vri­jed­nost do 5.000 eura spro­vo­di se po­stu­pak ne­po­sred­nog spo­ra­zu­ma.
– Za jav­nu na­bav­ku či­ja pro­ci­je­nje­na vri­jed­nost iz­no­si pre­ko 5.000 do 25.000 eura za na­bav­ku ro­ba i uslu­ga, od­no­sno pre­ko 5.000 do 50.000 eura za ustu­pa­nje iz­vo­đe­nja ra­do­va, spro­vo­di se po­stu­pak šo­pin­ga – na­vo­di se u va­že­ćem za­ko­nu o jav­nim na­bav­ka­ma.
Za­kon de­fi­ni­še da je ne­po­sred­ni spo­ra­zum di­rekt­ni do­go­vor iz­me­đu na­ru­či­o­ca i po­nu­đa­ča o uslo­vi­ma jav­ne na­bav­ke. Pre­ma tim od­red­ba­ma, ukup­na go­di­šnja vri­jed­nost jav­nih na­bav­ki pri­mje­nom ne­po­sred­nog spo­ra­zu­ma ne mo­že da pre­la­zi vi­še od 10, de­vet, osam, od­no­sno se­dam od­sto iz­vr­še­nog bu­dže­ta za jav­ne na­bav­ke na­ru­či­o­ca u pret­hod­noj go­di­ni, uko­li­ko bu­džet za jav­ne na­bav­ke iz­no­si do 200.000, od­no­sno pre­ko 800.000 eura.
Pred­lo­že­nim iz­mje­na­ma pre­vi­đe­no je po­ve­ća­nje bro­ja čla­no­va Dr­žav­ne ko­mi­si­je za kon­tro­lu jav­nih na­bav­ki za dvo­je. Vla­da ju­če ni­je ob­ja­vi­la pred­log za­ko­na, na­vo­de­ći da će to bi­ti ura­đe­no na­kon ve­ri­fi­ka­ci­je.
A.O.


Uvo­de hit­ne na­bav­ke

Oto­vić je ka­za­la da do­sad ni­je­su bi­li pred­vi­đe­ni slu­ča­je­vi hit­nih na­bav­ki, ko­ji su se u prak­si ja­vlja­li.
– Pred­lo­že­nim iz­mje­na­ma pred­vi­đe­no je da na­ru­či­lac mo­že, bez spro­vo­đe­nja po­stu­pa­ka pro­pi­sa­nim za­ko­nom, spro­ve­sti hit­nu na­bav­ku, ta­ko­zva­nu na­bav­ku u ro­ku od 24 ča­sa u ci­lju ot­kla­nja­nja i spre­ča­va­nja opa­sno­sti od ne­pred­vi­đe­nih do­ga­đa­ja na ko­je na­ru­či­lac ni­je mo­gao da uti­če ili ne mo­že da uti­če ili po­sto­ji raz­log da ni­je u mo­guć­no­sti da spro­ve­de po­stu­pak jav­ne na­bav­ke i po­stu­pi u ro­ko­vi­ma od­re­đe­nim ovim za­ko­nom. Za ove jav­ne na­bav­ke na­ru­či­o­ci su du­žni da pri­mje­nju­ju osnov­na na­če­la jav­nih na­bav­ki, kao što su tran­spa­rent­no­sti, kon­ku­ren­ci­je, rav­no­prav­no­sti po­nu­đa­ča, eko­no­mič­no­sti, efi­ka­sno­sti tro­še­nja sred­sta­va – do­da­la je ona.