Uki­da­nje gra­đe­vin­ske i upo­treb­ne do­zvo­le ko­je pred­vi­đa Pred­log za­ko­na o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji ni­je u skla­du sa za­ko­ni­ma o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi, o Glav­nom gra­du, o Pre­sto­ni­ci, o fi­nan­si­ra­nju lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, o ad­mi­ni­stra­tiv­nim tak­sa­ma, te pro­pi­si­ma o lo­kal­nim ko­mu­nal­nim tak­sa­ma, o dr­žav­nom pre­mje­ru i ka­ta­stru ne­po­kret­no­sti, o pro­cje­ni uti­ca­ja na ži­vot­nu sre­di­nu i Kri­vič­nim za­ko­ni­kom. To je utvr­dio Od­bor za pro­stor­no pla­ni­ra­nje Za­jed­ni­ce op­šti­na Cr­ne Go­re, na či­jem je če­lu Ne­boj­ša Adžić, ko­ji je Mi­ni­star­stvu odr­ži­vog raz­vo­ja i tu­ri­zma do­sta­vio mi­šlje­nje na Pred­log za­ko­na o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji ko­ji je tre­nut­no na jav­noj ras­pra­vi.
– Ne za­ne­ma­ru­ju­ći po­tre­bu re­for­me u obla­sti pro­stor­nog pla­ni­ra­nja i iz­grad­nje, ne mo­že­mo a da ne uka­že­mo na po­tre­bu pret­hod­nog us­po­sta­vlja­nja ja­ke ka­drov­ske in­fra­struk­tu­re i to pri­je sve­ga u in­spek­cij­skom nad­zo­ru, ko­ja bi bi­la spo­sob­na da no­si ova­kva za­kon­ska rje­še­nja – pi­še u Adži­će­vom mi­šlje­nju.
Od­bor sma­tra i da le­ga­li­za­ci­ja ne­for­mal­nih obje­ka­ta pred­sta­vlja prav­ni non­sens, jer se oza­ko­nja­va ne­što što je do ta­da bi­lo kri­vič­no dje­lo. Uka­zu­ju da le­ga­li­za­ci­ja ovih obje­ka­ta ne smi­je bi­ti pred­met ovog za­kon­skog pro­pi­sa jer pod­ri­va nje­go­vu su­šti­nu. Od­bor uka­zu­je da se jav­no­sti ša­lju dvi­je ne­ga­tiv­ne po­ru­ke, a to su da je sve­jed­no gra­di­ti le­gal­no ili ne­le­gal­no, kao i da će le­ga­li­za­ci­ja uvi­jek po­sto­ja­ti dok po­sto­ji plan­sko gra­đe­nje što je su­prot­no od po­ru­ke ko­ju dr­ža­va tre­ba da po­ša­lje ne­le­gal­nim gra­di­te­lji­ma i uzur­pa­to­ri­ma pro­sto­ra.
– Iz­ra­ža­va­mo bo­ja­zan da će opre­dje­lje­nje da se pra­vi­la za za­ko­ni­to gra­đe­nje i oza­ko­nja­va­nje ne­le­gal­ne grad­nje ure­đu­ju jed­nim pro­pi­som, čak do­ve­sti do na­glog po­ra­sta bro­ja ne­le­gal­nih obje­ka­ta. U ci­lju spre­ča­va­nja eks­pan­zi­je gra­đe­nja su­prot­no za­ko­nom utvr­đe­nim uslo­vi­ma, sma­tra­mo da je umje­sto ru­še­nja obje­ka­ta ili pe­ča­će­nja gra­di­li­šta po­treb­no uve­sti nov­ča­ne sank­ci­je u vi­si­ni tr­ži­šne vri­jed­no­sti sva­kog iz­gra­đe­nog, od­no­sno pre­ko­ra­če­nog kva­dra­ta iz­gra­đe­nog objek­ta. Ta­ko bi se po­sti­glo da in­ve­sti­tor ne­ma eko­nom­ski in­te­res da pro­tiv­prav­no gra­di, što bi u pot­pu­no­sti obe­smi­sli­lo na­sto­ja­nja ne­le­gal­nih gra­di­te­lja da na ovaj na­čin ostva­re do­bit – is­ta­kao je Adžić.
Iz Za­jed­ni­ce op­šti­na pred­la­žu da je po­treb­no za­ko­nom pre­ci­zi­ra­ti da su bes­prav­ni objek­ti svi oni ko­ji su iz­gra­đe­ni bez gra­đe­vin­ske do­zvo­le, te da je, u slu­ča­ju da vla­snik objek­ta, tvr­di da je on gra­đen u pe­ri­o­du ka­da ni­je bi­lo pre­pi­sa­no iz­da­va­nje gra­đe­vin­ske do­zvo­le te­ret do­ka­zi­va­nja na nje­mu.
– Raz­log ovog pred­lo­ga je da bi se one­mo­gu­ći­lo bes­prav­nim gra­di­te­lji­ma da iz­bjeg­nu oba­ve­ze po ovom za­ko­nu, da­va­njem jed­no­stra­ne iz­ja­ve da su objek­ti iz­gra­đe­ni u pe­ri­o­du ka­da ni­je bi­la uve­de­na gra­đe­vin­ska do­zvo­la – sma­tra pred­sjed­nik Od­bo­ra.
Od­bor uka­zu­je da pred­log za­ko­na ne pred­vi­đa ni­je­dan plan­ski do­ku­ment či­je je do­no­še­nje u nad­le­žno­sti je­di­ni­ca lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Na taj se na­čin, ka­ko ka­žu, one­mo­gu­ća­va­ju op­šti­ne da upra­vlja­ju pro­sto­rom na svo­joj te­ri­to­ri­ji, a po­sle­dič­no i da se ba­ve lo­kal­nim eko­nom­skim raz­vo­jem, što je u bi­ti iskon­ski raz­log us­po­sta­vlja­nja lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve kao or­ga­na vla­sti naj­bli­žeg gra­đa­ni­ma. Za­ko­nom o lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi je pro­pi­sa­no da op­šti­na do­no­si pro­stor­no-ur­ba­ni­stič­ke i dru­ge pla­no­ve, ure­đu­je i obez­bje­đu­je uslo­ve za iz­grad­nju i ko­ri­šće­nje obje­ka­ta, kao i pri­vo­đe­nje na­mje­ni gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta u skla­du sa lo­kal­nim plan­skim do­ku­men­ti­ma i ko­mu­nal­no opre­ma­nje gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta, te i da skup­šti­na op­šti­ne do­no­si lo­kal­na plan­ska do­ku­men­ta.
– Pred­lo­gom za­ko­na uki­da­ju se sop­stve­ni po­slo­vi lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve u di­je­lu upra­vlja­nja i ure­đi­va­nja pri­vre­me­nih i po­moć­nih obje­ka­ta, kao i u di­je­lu nad­zo­ra nad ovim po­slo­vi­ma, i pre­no­še­nja istih po­slo­va na dr­žav­ni ni­vo i to po­je­din­ca i in­spek­cij­ski or­gan pri če­mu se ni­je­su do­volj­no sa­gle­da­li ti­po­vi pri­vre­me­nih obje­ka­ta pri­li­kom ure­đi­va­nja pret­po­stav­ki za nji­ho­vo po­sta­vlja­nje, od­no­sno gra­đe­nje. Pri­mje­ra ra­di, glav­ni dr­žav­ni ar­hi­tek­ta bi, pre­ma rje­še­nji­ma iz Pred­lo­ga za­ko­na tre­ba­lo, iz­me­đu osta­log, da sa­gle­da­va vi­zu­el­ni iz­gled cir­ku­skih ša­tri, dvo­ra­ca na na­du­va­va­nje, ša­to­ra, ko­ki­ča­ra, ro­šti­lja za pro­da­ju pe­če­nih ku­ku­ru­za i ke­ste­na, fri­te­za za pom­frit, pa­la­čin­kar­ni­ca, iz­lo­žbe­nih štan­do­va, kar­ting sta­za... Ta­ko­đe, po­sle­dič­no, Upra­va za in­spek­cij­ski nad­zor bi kon­tro­li­sa­la da li su pred­met­ni objek­ti po­sta­vlje­ni u skla­du sa za­kon­skim uslo­vi­ma. Po­red to­ga, pred­log za­ko­na ni­je uskla­đen sa Za­ko­nom o lo­kal­nim ko­mu­nal­nim tak­sa­ma. Nji­me je pro­pi­sa­no da se za po­sta­vlja­nje ovih obje­ka­ta pla­ća lo­kal­na ko­mu­nal­na tak­sa, a pred­lo­gom za­ko­na ni­je utvr­đe­na kao uslov za po­sta­vlja­nje obje­ka­ta. Ima­ju­ći to u vi­du, ove objek­te tre­ba vra­ti­ti, ta­mo gdje pri­rod­no pri­pa­da­ju, u nad­le­žnost lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve i da­ti op­šti­na­ma ovla­šće­nje da bli­že ure­de uslo­ve i na­čin po­sta­vlja­nja – sma­tra Adžić. Od­bor uka­zu­je na pro­jek­ci­je tro­ško­va ko­je će op­šti­ne ima­ti sa­mo po osno­vu iz­grad­nje de­po­ni­ja, od­no­sno obje­ka­ta za od­stra­nji­va­nje ot­pa­da u na­red­nom pe­ri­o­du. Pre­ma tim pro­jek­ci­ja­ma dr­žav­nog pla­na upra­vlja­nja ot­pa­dom, op­šti­ne će za ope­ra­tiv­ne tro­ško­ve iz­grad­nju ovih obje­ka­ta bez amor­ti­za­ci­je mo­ra­ti da iz­dvo­je oko 22,5 mi­li­o­na eura. Po­red to­ga, pred­lo­gom za­ko­na se od oba­ve­ze pla­ća­nja na­kna­de za ure­đe­nje oslo­ba­đa­ju in­ve­sti­to­ri, te se sa­mim tim one­mo­gu­ća­va iz­vor pri­ho­da za ot­pla­tu kre­dit­nih za­du­že­nja za po­kri­će tro­ško­va ko­mu­nal­nog opre­ma­nja tih zo­na.
– Pred­lo­gom za­ko­na ni­je de­fi­ni­san iz­vor sred­sta­va za re­kon­struk­ci­ju po­sto­je­će in­fra­struk­tu­re. Ova­kva rje­še­nja su na­ro­či­to alar­mant­na, ima­ju­ći u vi­du opre­dje­lje­nje Vla­de Cr­ne Go­re ko­ja raz­voj in­fra­struk­tu­re vi­di kao je­dan od stu­bo­va eko­nom­ske po­li­ti­ke. Oprav­da­no se mo­že kon­sta­to­va­ti da se ova­kvim za­kon­skim opre­dje­lje­njem na­ru­ša­va­ju osnov­ni prin­ci­pi Za­ko­na o fi­nan­si­ra­nju lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve. Po­red to­ga, pred­lo­že­na rje­še­nja ne ko­re­spon­di­ra­ju smjer­ni­ca­ma da­tim u Stu­di­ji ze­mlji­šne po­li­ti­ke ko­ju je Vla­da Cr­ne Go­re usvo­ji­la u ju­lu pro­šle go­di­ne, ko­jom je utvr­đe­na na­kna­da za gra­đe­nje, kao iz­vor pri­ho­da za po­kri­će tro­ško­va ko­mu­nal­nog opre­ma­nja i ko­mu­nal­ni do­pri­nos, kao iz­vor pri­ho­da za po­kri­će tro­ško­va ko­mu­nal­nog opre­ma­nja osta­lom ko­mu­nal­nom in­fra­struk­tu­rom i objek­ti­ma – pi­še u mi­šlje­nju Adži­ća.
Adžić uka­zu­je da je član 55 Pred­lo­ga za­ko­na ko­ji tre­ti­ra za­jed­nič­ko ko­mu­nal­no opre­ma­nje u di­rekt­noj ko­li­zi­ji sa pro­pi­som o ko­mu­nal­nim dje­lat­no­sti­ma. N.S. – A.D.


Fa­li fi­nan­sij­ska ana­li­za

Pred­lo­gu za­ko­na o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nju ne­do­sta­je fi­nan­sij­ska ana­li­za. Od­bor kon­sta­tu­je da im ni­je ja­sno ka­ko će se pred­lo­že­ne re­for­me od­ra­zi­ti na po­sto­je­će or­ga­ni­za­ci­je ka­ko dr­žav­ne ta­ko i lo­kal­ne upra­ve.
– U pr­vom re­du to se od­no­si na ka­drov­ska rje­še­nja, kao i na fi­ska­li­te­te lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va ko­ji se po pred­lo­gu ovog za­ko­na sma­nju­ju. Za sva­ku da­lju ras­pra­vu je neo­p­hod­no ura­di­ti de­talj­nu fi­nan­sij­sku ana­li­zu spro­vo­đe­nja za­ko­na. Ni­je ja­sno da li će se uvo­đe­njem ovog prin­ci­pa re­for­mi op­šti­ne su­o­či­ti sa pro­ble­mom rje­ša­va­nja teh­no­lo­ških vi­ško­va, ili se pak i u na­ve­de­nom smi­slu pla­ni­ra re­or­ga­ni­za­ci­ja for­mi­ra­njem nad­zor­nih slu­žbi na lo­kal­nom ni­vou – is­ti­ču u Od­bo­ru.


Pri­zna­nje ne­mo­ći in­sti­tu­ci­ja

Od­bor Za­jed­ni­ce op­šti­na ka­že da se čla­n ko­ji tre­ti­ra po­stu­pak le­ga­li­za­ci­je po nji­ho­vom mi­šlje­nju predstavlja pri­zna­nje ne­mo­ći jav­nih in­sti­tu­ci­ja.
– To je sa­mo pri­zna­nje ne­mo­ći jav­nih in­sti­tu­ci­ja da mo­gu da se ba­ve stra­te­škim pla­ni­ra­njem u skla­du sa pra­vi­li­ma stru­ke i is­ko­ri­šća­va­njem pro­sto­ra kao ogra­ni­če­nog re­sur­sa na naj­e­fi­ka­sni­ji i naj­e­ko­no­mič­ni­ji na­čin, uz po­što­va­nje ba­lan­sa za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne i stva­ra­nje kom­for­nih ur­ba­nih cje­li­na po mje­ri do­sto­jan­stve­nog ži­vo­ta nji­ho­vih sta­nov­ni­ka – sma­tra­ju u Za­jed­ni­ci op­šti­na.


Dr­žav­nog ar­hi­tek­tu „uki­nu­li” zbog zlo­u­po­tre­ba

Za­ko­nom o pla­ni­ra­nju i iz­grad­nji pla­ni­ra­no je ime­no­va­nje dr­žav­nog ar­hi­tek­te či­ji je po­sao da da­je od­lu­ču­ju­ću ri­ječ ka­da su u pi­ta­nju iz­gled objek­ta i iz­grad­nja. Od­bor za iz­grad­nju Za­jed­ni­ce op­šti­na uka­zu­je da je ovaj in­sti­tut već po­sto­jao u za­ko­no­dav­nom si­ste­mu Cr­ne Go­re, ali da je uki­nut zbog ra­znih zlo­u­po­tre­ba i ar­bi­trar­nog od­lu­či­va­nja u ra­du.
– Oprav­da­no se po­sta­vlja pi­ta­nje da li smo to­li­ko kao dru­štvo na­pre­do­va­li i da li ima­mo zna­čaj­no bo­lje me­ha­ni­zme kon­tro­le ra­da ovog in­sti­stu­ta da se po­no­vo pred­la­že nje­go­vo uvo­đe­nje – pi­ta­ju iz Za­jed­ni­ce op­šti­na.