Sva­ki dru­gi gra­đa­nin Cr­ne Go­re sma­tra da je dis­kri­mi­ni­san u obla­sti za­po­šlja­va­nja, po­ka­za­lo je is­tra­ži­va­nje Cen­tra za de­mo­kra­ti­ju i ljud­ska pra­va (CE­DEM). Is­tra­ži­va­nje je po­ka­za­lo da je naj­vi­ši ste­pen dis­kri­mi­na­ci­je pri­su­tan u obla­sti za­po­šlja­va­nja po kri­te­ri­ju­mu po­li­tič­ke pri­pad­no­sti (69,1 od­sto).
Glav­ni me­to­do­log CE­DEM-a Mi­loš Be­šić ka­zao je ju­če da je dis­kri­mi­na­ci­ja iden­ti­fi­ko­va­na u obla­sti­ma za­po­šlja­va­nja, obra­zo­va­nja, do­stup­no­sti zdrav­stve­noj za­šti­ti, ra­du jav­nih slu­žbi i u obla­sti kul­tu­re i kul­tur­ne za­šti­te. Do­dao je da je naj­ve­ći ste­pen dis­kri­mi­na­ci­je, po mi­šlje­nju gra­đa­na, pre­ma oso­ba­ma ko­je ima­ju raz­li­či­to po­li­tič­ko uvje­re­nje.
Be­šić je re­kao da 52 od­sto gra­đa­na sma­tra da je dis­kri­mi­ni­sa­no u obla­sti za­po­šlja­va­nja, a da se u dru­gim obla­sti­ma dis­kri­mi­na­ci­ja po­ja­vlju­je u mno­go ma­njem pro­cen­tu.
U is­tra­ži­va­nju „Obra­sci dis­kri­mi­na­ci­je u Cr­noj Go­ri“ kon­sta­tu­je se da re­zul­ta­ti mje­re­nja per­cep­ci­je dis­kri­mi­na­ci­je uka­zu­ju da gra­đa­ni sma­tra­ju da se naj­vi­ši ste­pen is­ka­zu­je pre­ma po­li­tič­kim ne­is­to­mi­šlje­ni­ci­ma, za­tim sli­je­di dis­tan­ci­ra­nje u od­no­su na tri gru­pe na pri­bli­žnom ni­vou – po osno­vu na­ci­o­nal­ne pri­pad­no­sti, sta­ro­sti i in­va­li­di­te­tu.
– Naj­vi­ši ste­pen dis­kri­mi­na­ci­je pri­su­tan je u obla­sti za­po­šlja­va­nja po kri­te­ri­ju­mu po­li­tič­ke pri­pad­no­sti (69,1 od­sto). Sle­de­ća dru­štve­na gru­pa po in­ten­zi­te­tu per­cep­ci­je dis­kri­mi­na­ci­je u obla­sti za­po­šlja­va­nja je­ste vjer­ska pri­pad­nost (45,7 od­sto). U ovom po­gle­du, dis­kri­mi­na­ci­ja je da­nas znat­no iz­ra­že­ni­ja ne­go 2015. go­di­ne – kon­sta­to­va­no je u na­la­zu CE­DEM-a.
Be­šić je ka­zao da su u is­tra­ži­va­nju is­pi­ti­va­na i bi­hej­vi­o­ral­na dis­tan­ca ko­ja se ti­če od­no­sa pre­ma od­re­đe­nim oso­ba­ma ko­ji je na­stao zbog nji­ho­vog po­na­ša­nja.
– Oso­be sa kri­mi­nal­nom pro­šlo­šću ne že­li da ima u kom­ši­lu­ku 60,3 od­sto gra­đa­na Cr­ne Go­re, 54,3 od­sto ne že­li da ima al­ko­ho­li­ča­re, 39,5 emo­ci­o­nal­no ne­sta­bil­ne lju­de, oso­be ko­je ima­ju AIDS ne že­li u bli­zi­ni 49,3 od­sto gra­đa­na, 69,3 od­sto ne že­li nar­ko­ma­ne, a 50,4 ho­mo­sek­su­al­ce – pre­ci­zi­rao je Be­šić.
Ka­ko se na­vo­di u is­tra­ži­va­nju, naj­vi­ši ste­pen dis­tan­ce u Cr­noj Go­ri u od­no­su na bi­hej­vi­o­ral­ni kri­tri­jum je­ste u od­no­su na nar­ko­ma­ne i oso­be ko­je ima­ju kri­mi­nal­nu pro­šlost.
– Me­đu­tim, ovaj ni­vo dis­tan­ci­ra­nja je ne­što is­pod pro­sje­ka ze­ma­lja biv­še Ju­go­sla­vi­je, a još zna­čaj­ni­je is­pod pro­sje­ka osta­lih ze­ma­lja biv­šeg so­ci­ja­li­zma. Naj­ve­ći ste­pen dis­tan­ce u Cr­noj Go­ri po bi­hej­vi­o­ral­nom kri­te­ri­ju­mu je­ste u od­no­su na nar­ko­ma­ne i oso­be ko­je ima­ju kri­mi­nal­nu pro­šlost. Bi­hej­vi­o­ral­na dis­tan­ca da­nas u Cr­noj Go­ri je na zna­čaj­no ni­žem ni­vou ne­go pri­je de­vet go­di­na i na dra­stič­no vi­šem ni­vou u od­no­su na ze­mlje Za­pad­ne Evro­pe. Me­đu­tim, ključ­ni je po­da­tak u na­šem is­tra­ži­va­nju da je bi­hej­vi­o­ral­na dis­tan­ca da­nas na zna­čaj­no ni­žem ni­vou u od­no­su na 2008. go­di­nu. Da­kle, vi­sok ste­pen bi­hej­vi­o­ral­nog dis­tan­ci­ra­nja i po­zi­tiv­ni tren­do­vi je­su glav­ni na­laz ovo­go­di­šnjeg is­tra­ži­va­nja – kon­sta­to­va­no je u iz­vje­šta­ju.
Be­šić je na­veo da je is­tra­ži­va­nje po­ka­za­lo da su in­sti­tu­ci­je ko­je naj­vi­še do­pri­no­se bor­bi pri­tiv dis­kri­mi­na­ci­je po hi­je­rar­hi­ji obra­zov­ne, me­di­ji i ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je, a za­tim sli­je­de cr­kva, dr­ža­va i po­li­tič­ke par­ti­je.
– Od dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja gra­đa­ni sma­tra­ju da Om­bud­sman da­je naj­ve­ći do­pri­nos u bor­bi pro­tiv dis­kri­mi­na­ci­je - 51 od­sto, dok 49 od­sto njih sma­tra da je to Cen­tar za so­ci­jal­ni rad, i to su ključ­ne in­sti­tu­ci­je – re­kao je Be­šić.
Is­tra­ži­va­nje je ra­đe­no od 2. do 20. mar­ta, na 1.038 is­pi­ta­ni­ka za po­tre­be Mi­ni­star­stva za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va.A.O.


Je­vre­je u kom­ši­lu­ku ne­će pe­ti­na sta­nov­ni­štva

Be­šić je ka­zao da, po pi­ta­nju so­ci­jal­ne dis­tan­ce, 16,7 od­sto gra­đa­na Cr­ne Go­re ne že­li da ima pri­pad­ni­ke dru­ge ra­se za kom­ši­je, 10,6 od­sto ne že­li lju­de sa ve­li­kom po­ro­di­com, ko­ji su si­no­nim za od­re­đe­ne re­li­gij­ske sku­pi­ne, a 12,8 od­sto gra­đa­na ne že­li mu­sli­ma­ne u kom­ši­lu­ku.
– Ro­me za kom­ši­je ne že­li 29,2 od­sto gra­đa­na, 21,9 ne že­li Je­vre­je, a hri­šća­ne 4,8 od­sto - pre­ci­zi­rao je Be­šić.
On je do­dao da je ni­vo et­nič­ke dis­kri­mi­na­ci­je u Cr­noj Go­ri na zna­čaj­no ni­žem ni­vou ne­go što je to slu­čaj sa ze­mlja­ma za­pad­ne i is­toč­ne Evro­pe.
– Vi­še ne­go sva­ki pe­ti gra­đa­nin Cr­ne Go­re ne že­li da ima Je­vre­je u kom­ši­lu­ku i to je vi­še u od­no­su na za­pad­nu i post­ko­mu­ni­stič­ku Evro­pu i biv­šu Ju­go­sla­vi­ju. Ja ne znam po­sto­je li ka­kvi isto­rij­ski raz­lo­zi za to u Cr­noj Go­ri, ali taj po­da­tak tra­ži ob­ja­šnje­nje – sma­tra on.