Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo (SDT) go­di­na­ma ne do­no­si od­lu­ku u ve­zi sa ne­ko­li­ko ban­ka­ra NLB ban­ke, upr­kos to­me što je Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo u Ko­to­ru (ODT) utvr­di­lo da „po­sto­ji osno­va­na sum­nja da su po­či­ni­li kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba po­lo­ža­ja u pri­vred­nom po­slo­va­nju”.
Kri­vič­na pri­ja­va pro­tiv iz­vr­šnog di­rek­to­ra NLB ban­ke Di­na Re­dže­pa­gi­ća i još ne­ko­li­ko li­ca pod­ni­je­ta je još 2012. go­di­ne. Ra­di se o kri­vič­noj pri­ja­vi ko­ju je ODT Ko­tor pod­ni­je­la Tiv­ćan­ka Sa­nja Mi­ju­ško­vić.
Ona je tvr­di­la da je pri­je de­se­tak go­di­na po­di­gla dva kre­di­ta kod NLB-a. Je­dan od 150.000 i dru­gi od 39.000 eura. Iako je, tvr­di, re­dov­no pla­ća­la kre­di­te, ban­ka joj je na­vod­no od­u­ze­la za­lo­že­ne ne­kret­ni­ne – plac od 636 kva­dra­ta u Tiv­tu i po­ro­dič­ni stan u Nik­ši­ću, ko­je su pro­ci­je­nje­ne na ne­ko­li­ko sto­ti­na hi­lja­da eura.
Iz ODT Ko­tor su na­kon ne­ko­li­ko go­di­na pro­vje­ra­va­nja či­nje­ni­ca utvr­di­li da „po­sto­ji osno­va­na sum­nja da je ne­ko­li­ko za­po­sle­nih u NLB ban­ci uči­ni­lo kri­vič­no dje­lo zlo­u­po­tre­ba po­lo­ža­ja u pri­vred­nom po­slo­va­nju iz čla­na 272 st. 3 u ve­zi st. 1 Kri­vič­nog za­ko­ni­ka, za ko­je je nad­le­žno SDT”.
Spi­si pred­me­ta su do­sta­vlje­ni SDT 7. ok­to­bra 2015. go­di­ne na da­lje po­stu­pa­nje. Me­đu­tim, SDT do da­nas ni­je do­ni­je­lo na­red­bu za spro­vo­đe­nje is­tra­ge ili op­tu­žnog ak­ta u tom pred­me­tu, uz obra­zlo­že­nje da ne­ke stva­ri ni­je­su u pot­pu­no­sti ja­sne i da ni­je­su sve rad­nje pred­u­ze­te za do­no­še­nje me­ri­tor­ne od­lu­ke.
Prav­ni sa­go­vor­ni­ci Mre­že za is­tra­ži­va­nje or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je – Lu­pa sma­tra­ju da pred­stav­ni­ci SDT u ovom pred­me­tu ni­su ade­kvat­no oba­vi­li slu­žbe­nu du­žnost, uz pro­ble­ma­tič­no oprav­da­nje.
Vr­hov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac (VDT) Ivi­ca Stan­ko­vić, sa dru­ge stra­ne, ne mi­sli da su se u SDT ogri­je­ši­li o za­kon u ovom slu­ča­ju. Stan­ko­vić je ob­ja­snio šta je do sa­da tu­ži­la­štvo ura­di­lo.
– Pre­ma iz­vje­šta­ji­ma ko­ji su Vr­hov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu do­sta­vlje­ni iz SDT i ODT u Ko­to­ru, spi­si pred­me­ta for­mi­ra­nog po kri­vič­noj pri­ja­vi S.M. do­sta­vlje­ni su 29. sep­tem­bra 2015. go­di­ne Spe­ci­jal­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu, ko­je je 16. ok­to­bra 2015. go­di­ne spi­se vra­ti­lo ODT u Ko­to­ru iz raz­lo­ga što vje­šta­ku (ko­ji je pret­hod­no oba­vio vje­šta­če­nje) ni­je do­sta­vlje­na pot­pu­na do­ku­men­ta­ci­ja od stra­ne ban­ke, kao ni od stra­ne S.M. – tvr­di Stan­ko­vić.
Do­da­je da je u do­pi­su SDT na­ve­de­no da je neo­p­hod­no iz­vr­ši­ti uvid u spi­se pred­me­ta Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci P. br. 699/13 i P. br. 2274/14, for­mi­ra­ne po tu­žbi ošte­će­ne Mi­ju­ško­vić pro­tiv NLB ban­ke.
– Pre­ma do­sta­vlje­nom iz­vje­šta­ju, po do­bi­ja­nju ak­ta iz Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva, u Osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Ko­to­ru sa­slu­ša­na je ošte­će­na, ko­ja je do­sta­vi­la ori­gi­nal uplat­ni­ce ko­je je po­sje­do­va­la.
Vje­šta­ku su do­sta­vlje­ne uplat­ni­ce u ori­gi­na­lu, kao i do­ku­men­ta­ci­ja pri­ba­vlje­na od NLB ban­ke – pi­še u od­go­vo­ru Stan­ko­vi­ća.
Do­da­je se da je po­stu­pa­ju­ći po za­htje­vu SDT, Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo u Ko­to­ru u de­cem­bru 2015. go­di­ne od NLB ban­ke za­tra­ži­lo ori­gi­nal­nu do­ku­men­ta­ci­ju.
– Iz Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci za­tra­že­ni su spi­si pred­me­ta, a od Cen­tral­nog re­gi­stra pri­vred­nih su­bje­ka­ta (CRPS) za­tra­že­ni su kon­kret­ni spi­si re­gi­stra­ci­je ban­ke. Osnov­ni sud u Pod­go­ri­ci oba­vi­je­stio je Osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo u Ko­to­ru da su tra­že­ni spi­si pred­me­ta do­sta­vlje­ni Pri­vred­nom su­du Cr­ne Go­re i Vi­šem su­du u Pod­go­ri­ci ra­di do­no­še­nja od­lu­ke po žal­bi – pi­še u od­go­vo­ru vr­hov­nog dr­žav­nog tu­ži­o­ca.
Do­da­je da je vje­štak svoj na­laz i mi­šlje­nje Osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Ko­to­ru pre­dao u ju­nu 2016. go­di­ne.
– Na­kon što su do­bi­je­ni ugo­vo­ri o kre­di­tu od NLB ban­ke i ugo­vo­ri o ku­po­pro­da­ji, for­mi­ra­ni su spi­si pred­me­ta KT I 14/16 pro­tiv prav­nog li­ca i od­go­vor­nog li­ca u nje­mu. Po for­mi­ra­nju ovih spi­sa po­no­vo su tra­že­ni spi­si pred­me­ta Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci P. br. 699/13, na­kon či­jeg do­bi­ja­nja je 7. ok­to­bra 2016. go­di­ne sa­či­nje­na slu­žbe­na za­bi­lje­ška , a od Osnov­nog su­da u Pod­go­ri­ci su po­no­vo za­tra­že­ni spi­si P.br. 2277/14 - pi­še u od­go­vo­ru VDT-a.
Do­da­je da je i Cen­tru bez­bjed­no­sti (CB) Pod­go­ri­ca upu­ćen za­htjev za pri­ku­plja­nje oba­vje­šte­nja od od­go­vor­nog li­ca u prav­nom li­cu, kao i do­ku­men­ta­ci­je po ugo­vo­ri­ma o kre­di­tu i ras­ki­du kre­di­ta.
– Ova oba­vje­šte­nja još ni­je­su do­sta­vlje­na Osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Ko­to­ru, s ob­zi­rom na to da je po­stu­pa­nje po ovom za­htje­vu za­tra­že­no pre­ko NCB In­ter­pol Slo­ve­ni­ja. Pred­met se, da­kle, na­la­zi u ra­du Osnov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva u Ko­to­ru. To zna­či da je Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo u kon­kret­nom pred­me­tu po­stu­pi­lo na na­čin što je do­sta­vlje­ne spi­se vra­ti­lo u nad­le­žnost Osnov­nom dr­žav­nom tu­ži­la­štvu u Ko­to­ru, ka­ko bi se obez­bi­je­di­la kom­plet­na do­ku­men­ta­ci­ja, neo­p­hod­na za od­lu­či­va­nje – na­vo­di se od­go­vo­ru Stan­ko­vi­ća. Do­da­je da to, ta­ko­đe, zna­či da SDT ne mo­že da do­ne­se na­red­bu o spro­vo­đe­nju is­tra­ge za pred­met ko­ji se na­la­zi u ra­du kod dru­gog tu­ži­la­štva.
Vla­di­mir Ota­še­vić
Stan­ko Ra­du­lo­vić


Pri­ku­pi­ti sve či­nje­ni­ce

Ivi­ca Stan­ko­vić na­vo­di da slu­čaj NLB ban­ke po­ka­zu­je da je u sva­kom pred­me­tu neo­p­hod­no pri­ku­pi­ti sve či­nje­ni­ce i po­dat­ke ra­di do­no­še­nja od­lu­ke.
– Na­po­mi­njem da ošte­će­ni gra­đa­ni za sva­ko po­stu­pa­nje dr­žav­nih tu­ži­la­ca ima­ju za­ko­nom pred­vi­đe­ne in­sti­tu­te u ci­lju za­šti­te svo­jih pra­va. Isto­vre­me­no is­ti­čem da je pu­no­moć­nik S.M. Tu­ži­lač­kom sa­vje­tu do­sta­vio pri­tu­žbe na rad Osnov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva u Ko­to­ru zbog po­stu­pa­nja u pred­me­ti­ma ko­ji su po pri­ja­va­ma S.M. for­mi­ra­ni 2009. i 2012. go­di­ne.
Za pri­tu­žbu ko­ja se od­no­si na kri­vič­nu pri­ja­vu iz 2009. (za ko­ju je do­ni­je­to rje­še­nje o od­ba­ci­va­nju) utvr­đe­no je da je neo­sno­va­na. O do­ni­je­toj od­lu­ci ko­mi­si­je oba­vi­je­šten je i pu­no­moć­nik S.M. Pri­tu­žba na po­stu­pa­nje po­vo­dom kri­vič­ne pri­ja­ve iz 2012. go­di­ne bi­će raz­ma­tra­na na na­red­noj sjed­ni­ci Ko­mi­si­je za raz­ma­tra­nje pri­tu­žbi”, sa­op­štio je VDT. Do­dao je da je pre­ma iz­vje­šta­ju po­stu­pa­ju­ćeg tu­ži­o­ca Osnov­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva u Ko­to­ru ošte­će­na Mi­ju­ško­vić u sva­kom mo­men­tu bi­la upo­zna­ta sa svim pred­u­ze­tim rad­nja­ma, vr­ši­la je uvid u spi­se pred­me­ta, do­sta­vlje­ni su joj i na­la­zi vje­šta­ka.
Stan­ko­vić je is­ta­kao da je od Ko­mi­si­je za raz­ma­tra­nje pri­tu­žbi Tu­ži­lač­kog sa­vje­ta za­tra­žio de­ta­ljan iz­vje­štaj u od­no­su na ovaj pred­met.
– Kao što je pret­hod­no na­ve­de­no ko­mi­si­ja će pri­tu­žbu ko­ja se od­no­si na kri­vič­nu pri­ja­vu iz 2012. go­di­ne raz­ma­tra­ti na pr­voj na­red­noj sjed­ni­ci. Od­lu­ka o da­ljem po­stu­pa­nju bi­će do­ni­je­ta na­kon do­sta­vlja­nja iz­vje­šta­ja ko­mi­si­je – re­kao je Stan­ko­vić.


Bez od­go­vo­ra

No­vi­nar Lu­pe 14. ju­na stu­pio je u kon­takt sa di­rek­to­rom NLB ban­ke Di­nom Re­dže­pa­gi­ćem, ko­ji je za­tra­žio da mu se pi­ta­nja pro­sli­je­de pu­tem mej­la, što je i uči­nje­no. Od­go­vo­ri do ob­ja­ve tek­sta ni­su sti­gli, iako je Re­dže­pa­gić obe­ća­no da će ih pi-er slu­žba ban­ke pri­pre­mi­ti.
Re­dže­pa­gić je sin sa­da po­koj­nog Hu­sni­je Re­dže­pa­gi­ća, ne­ka­da­šnjeg is­tak­nu­tog funk­ci­o­ne­ra Slu­žbe dr­žav­ne bez­bjed­no­sti (SDB) i ute­me­lji­va­ča i pr­vog di­rek­to­ra Po­li­cij­ske aka­de­mi­je u Da­ni­lov­gra­du.


Gra­đa­ni ne­za­šti­će­ni

Sa­nja Mi­ju­ško­vić, sa dru­ge stra­ne, ka­že da je njen slu­čaj do sa­da po­ka­zao da ošte­će­ni gra­đa­ni ne mo­gu da oče­ku­ju ade­kvat­nu za­šti­tu od tu­ži­lač­kih or­ga­na i da u ovom si­ste­mu ima za­šti­će­nih.
– Go­di­na­ma se bo­rim da is­tje­ram isti­nu na či­stac. Ne­za­ko­ni­tim od­u­zi­ma­njem mo­je imo­vi­ne po­ku­ša­li su da uni­šte me­ne i mo­ju po­ro­di­cu. Iskre­no se na­dam da će prav­da na kra­ju po­bi­je­di­ti, ako ko­jim slu­ča­jem ne do­đe do za­sta­re u ovom kao i u ne­kim dru­gim pred­me­ti­ma u ko­jim tu­ži­la­štvo po­stu­pa ane­mič­no i spo­ro iz ko zna ko­jih raz­lo­ga – re­kla je Mi­ju­ško­vi­će­va.


Ko­va­če­vić: Za­sta­ra na­kon 10 go­di­na

Ce­tinj­ski advo­kat Alek­san­dar Ko­va­če­vić ka­zao je da je ka­zna za kri­vič­no dje­lo „zlo­u­po­tre­ba po­lo­ža­ja u pri­vred­nom po­slo­va­nju” od dvi­je do de­set go­di­na za­tvo­ra.
– Ta­kva dje­la za­sta­ri­je­va­ju 10 go­di­na od da­na iz­vr­še­nja kri­vič­nog dje­la. Uko­li­ko je u me­đu­vre­me­nu pred­u­ze­ta ne­ka pro­ce­sna rad­nja u ci­lju ot­kri­va­nja i go­nje­nja uči­ni­o­ca kri­vič­nog dje­la, kao što je u ovom slu­ča­ju to uči­nje­no 2012. go­di­ne, rok po­či­nje da te­če od po­kre­ta­nja te pro­ce­sne rad­nje. Pro­blem u kri­vič­nim, za raz­li­ku od par­nič­nih pred­me­ta je u to­me što su­đe­nje mo­ra bi­ti okon­ča­no u tom pred­vi­đe­nom ro­ku, ka­ko ne bi na­stu­pi­la za­sta­ra. Pre­su­du tre­ba da do­ne­se pr­vo pr­vo­ste­pe­ni, pa da je po­tvr­di dru­go­ste­pe­ni sud. Sve to iz­i­sku­je vri­je­me, ko­je je li­mi­ti­ra­no i spo­rost mo­že po­la­ko da vo­di u even­tu­al­nu za­sta­ru kri­vič­nog go­nje­nja – ob­ja­snio je Ko­va­če­vić.