Usva­ja­njem no­vog Za­ko­na o ra­du tre­ba­lo bi da se okon­ča du­go­go­di­šnja dis­kri­mi­na­ci­ja oko 30.000 za­po­sle­nih ko­ji ra­de na od­re­đe­no vri­je­me, oci­je­nio je u raz­go­vo­ru za „Dan” član rad­ne gru­pe za iz­ra­du no­vog za­ko­na o ra­du Ra­do­je La­ku­šić. La­ku­šić kao član rad­ne gru­pe, u ime ne­vla­di­nog sek­to­ra, na­vo­di da su no­vim ak­tom, ko­ji će usko­ro bi­ti pro­sli­je­đen Vla­di, od­red­be o ra­du usa­gla­še­ne sa stan­dar­di­ma Evrop­ske uni­je, od­no­sno uve­de­no je kao pravilo potpisivanje ugo­vo­ra o ra­du na neo­d­re­đe­no.
– U to­ku ra­da rad­ne gru­pe na ovom pi­ta­nju, svi čla­no­vi su se ne­dvo­smi­sle­no opre­di­je­li­li za ta­kvo re­še­nje, je­di­no su pred­stav­ni­ci Uni­je po­slo­da­va­ca bi­li pro­tiv stan­da­dra Evrop­ske uni­je. Nor­me su ja­sno de­fi­ni­sa­ne: „Ugo­vor o ra­du iz­u­zet­no se mo­že za­klju­či­ti na od­re­đe­no vri­je­me či­ji je pre­sta­nak una­pri­jed od­re­đen ro­kom, iz­vr­ša­va­njem od­re­đe­nog po­sla ili na­stu­pa­njem od­re­đe­nog do­ga­đa­ja“. Na­da­lje, usa­gla­še­no je da se sva­kim po­je­di­nač­nim ugo­vo­rom o ra­du na od­re­đe­no vri­je­me de­fi­ni­še: rok na ko­ji je ugo­vor za­klju­čen ali i ko­ji to po­sao tre­ba iz­vr­ši­ti ili ko­je okol­no­sti ozna­ča­va­ju rok za­vr­šet­ka ra­da na od­re­đe­no. Na prak­tič­nom pri­mje­ru, is­ti­čem slu­čaj za­mje­ne pri­vre­me­no od­sut­nog rad­ni­ka sa po­sla, ili za­vr­še­tak iz­ra­de pro­jek­ta, kod ko­jih slu­ča­je­va rok je od­re­đen za­vr­šet­kom pro­jek­ta ili od­re­div po­vrat­kom rad­ni­ka sa od­su­sta­va. U svim osta­lim slu­ča­je­vi­ma ugo­vor mo­ra bi­ti pot­pi­san na neo­d­re­đe­no – is­ta­kao je La­ku­šić.
Ti­me su, ka­ko ka­že, ogra­ni­če­ne sve mo­gu­će zlo­u­po­tre­be za­ko­na, jer je za­ko­nom od­re­đe­na i tran­sfor­ma­ci­ja ugo­vo­ra sa od­re­đe­nog u ugo­vor o ra­du na neo­d­re­đe­no vri­je­me. Ako je ugo­vor o ra­du na od­re­đe­no vri­je­me za­klju­čen su­prot­no ovim od­red­ba­ma ovog za­ko­na, sma­tra se da je ugo­vor za­klju­čen na neo­d­re­đe­no vri­je­me ako za­po­sle­ni pri­sta­ne na ta­kvo za­po­sle­nje.
– Stan­dar­di EU su ure­đe­ni okvir­nim ko­lek­tiv­nim ugo­vo­rom iz 1999. go­di­ne i di­rek­ti­vom br. 99/70 o pri­mje­ni tog ugo­vo­ra, ko­jim je obez­bi­je­đe­na pri­mje­na na­če­la ne­di­skri­mi­na­ci­je i spre­ča­va­nje zlo­u­po­tre­be suk­ce­siv­nog za­klju­či­va­nja ugo­vo­ra o ra­du ove vr­ste. Ovim do­ku­men­ti­ma „tra­ja­nje rad­nog od­no­sa mo­že bi­ti od­re­đe­no ka­len­dar­ski, do od­re­đe­nog da­tu­ma, na­stu­pa­njem od­re­đe­nog do­ga­đa­ja ili za­vr­šet­kom od­re­đe­nog po­sla”, dok je cilj di­rek­ti­ve EU 91 ko­jom se do­pu­nja­va­ju mje­re za po­bolj­ša­nje bez­bjed­no­sti i za­šti­te zdra­vlja na ra­du rad­ni­ka u rad­nom od­no­su na od­re­đe­no vri­je­me upra­vo po­bolj­ša­nje bez­bjed­no­sti i za­šti­te zdra­vlja na ra­du. Is­tra­ži­va­nja EU su po­ka­za­la da je oko 25 od­sto pro­fe­si­o­nal­nih obo­lje­nja rad­ni­ka po­sle­di­ca ra­da na od­re­đe­no vri­je­me i dru­gih ne­stan­dard­nih za­po­šlja­va­nja. Da­kle, ove di­rek­ti­ve su do­ne­se­ne i ra­di po­bolj­ša­nja za­šti­te zdra­vlja i bez­bjed­no­sti na ra­du jer se po­ka­za­lo da su ove ka­te­go­ri­je rad­ni­ka po­seb­no iz­lo­že­ne ri­zi­ci­ma od ne­sre­će na ra­du, ka­ko sto­ji u ovim do­ku­men­ti­ma, ali pri­je sve­ga ra­di spre­ča­va­nja dis­kri­mi­na­ci­je i zlo­u­po­tre­ba – na­vo­di La­ku­šić.
Ovim do­ku­men­ti­ma se na­la­že dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma EU da svo­jim na­ci­o­nal­nim za­ko­no­dav­stvom obez­bi­je­de ne­di­skri­mi­na­ci­ju i spriječe zlo­u­po­tre­bu za­klju­či­va­nja ove vr­ste ugo­vo­ra.
– Cr­na Go­ra će ovim in­sti­tu­tom uve­sti stan­dar­de fran­cu­skog, nje­mač­kog, hra­vat­skog rad­nog za­ko­no­dav­stva i dru­gih čla­ni­ca EU, a ko­je je uki­nu­la av­gu­sta 2008. do­no­še­njem Za­ko­na o ra­du, što je je­din­stven slu­čaj ne sa­mo u EU već na evrop­skom kon­ti­nen­tu i ši­re, sa mo­guć­no­šću za­po­šlja­va­nja na od­re­đe­no za cio rad­ni vi­jek rad­ni­ka (40 go­di­na). Ta­da je Rad­na gru­pa fal­si­fi­ko­va­la evrop­ske stan­dar­de. Pri­mjer fran­cu­skog Za­ko­ni­ka o ra­du ko­jim se pred­vi­đa da se ugo­vor na od­re­đe­no mo­že za­klju­či­ti za oba­vlja­nje spe­ci­fič­nih po­slo­va, dok se za oba­vlja­nje stal­nih po­slo­va traj­nog ka­rak­te­ra za­klju­ču­je ugo­vor o ra­du na neo­d­re­đe­no – is­ta­kao je La­ku­šić.
Do­da­je da je 2011. go­di­ne Za­kon o ra­du do­pu­njen sa od­red­bom da se ugo­vor za­klju­ču­je „po pra­vi­lu na neo­d­re­đe­no vri­je­me”, ali su se de­si­le ma­sov­ne zlo­u­po­tre­be pa se za­po­šlja­va­nje na­sta­vi­lo na od­re­đe­no.
– U oko 90 od­sto slu­ča­je­va i po pra­vi­lu je zlo­u­po­tre­blji­van za­kon u tač­no to­li­kao slu­ča­je­va, či­me je „za­kon­sko pra­vi­lo” po­sta­lo u prak­si iz­u­ze­tak. Osim ovog is­tra­ži­va­nja u NVO „Sta­tus” do­šli smo i do re­zul­ta­ta da je kon­stant­no u pro­sje­ku zlo­u­po­tre­bom za­ko­na, u rad­nom od­no­su na od­re­đe­no 30.000 gra­đa­na, i to ma­hom mla­dih lju­di. Da­kle, dis­kri­mi­ni­sa­no je 30.000 uglav­nom mla­dih lju­di i po­seb­no že­na, ugro­že­no im je do­sto­jan­stvo na ra­du i slo­bo­da, sa stal­nim ri­zi­kom od obo­li­je­va­nja i po­sle­di­ca­ma ugro­ža­va­nja zdrav­stve­nog sta­nja te ri­zi­ka po­gor­ša­nja men­tal­nog zdra­vlja – is­ti­če La­ku­šić.
Pro­ce­du­ral­no, ka­ko na­vo­di, Za­kon o ra­du će za­o­kru­ži­ti Mi­ni­star­stvo ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja te upu­ti­ti Vla­di na usva­ja­nje, na­kon če­ga se akt do­sta­vlja Evrop­skoj ko­mi­si­ji, pa tek on­da Sku­šti­ni na usva­ja­nje.
– Za­to sam si­gu­ran da će ovo pi­ta­nje bi­ti ri­je­še­no po EU stan­dar­di­ma. Ako do­đe do bi­lo ka­kvih pro­mje­na u smi­slu sa­da­šnjih rje­še­nja za­ko­na ili u smi­slu po­gor­ša­nja usa­gla­še­nog, obra­ti­će­mo se Evrop­skoj ko­mi­si­ji – za­klju­ču­je La­ku­šić.
M.S.