Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Ministar sakrio dvije ženine ambulante * Turiste evakuišu zbog požara * Acov avion prodaju za 1,6 miliona eura * Srpske pisce prevodiće na crnogorski * Izdajnici će polagati račun narodu * Nema otvorenih pitanja s Crnom Gorom * Sit gladnome ne vjeruje
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 17-07-2017

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Milan Knežević:
Zbog ideala za koje se borim spreman sam i na sto godina robije.

Vic Dana :)

Savjet
Pričaju dva prijatelja.
- Osjećam se loše u poslednje vrijeme, a ne znam kod kog ljekara da odem.
- Pa, idi kod doktora Pavlovića.
On ti je liječio pokojnog Milana, pokojnog Đuru, pokojnu Miru.



Putujući trgovac kuca na vrata. Otvara mu klinac sa cigaretom u ustima i čašom viskija u ruci. Trgovac ga upita:
●Zdravo, mališa. Jesu li ti tu mama i tata?
●A šta misliš?







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Drustvo MJEŠTANI SLATINE PORUČILI DA NEĆE DOZVOLITI UKLANJANJE SPOMENIKA PUNIŠI RAČIĆU
Braniće obraz Vasojevića
Sa protesta Vasojevića Braniće obraz Vasojevića
Sa pro­test­nog zbo­ra, odr­ža­nog ju­če u an­dri­je­vič­kom se­lu Sla­ti­na, po­ru­če­no je da će na­rod ovo­ga kra­ja, svim ras­po­lo­ži­vim prav­nim i dru­gim sred­stvi­ma, po­ku­ša­ti da spri­je­či na­ja­vlje­no ru­še­nje spo­men-obi­ljež­ja Pu­ni­ši Ra­či­ću, po­dig­nu­tog pri­je ne­ko­li­ko da­na u ne­po­sred­noj bli­zi­ni nje­go­ve rod­ne ku­će. Na­gla­še­no je da je Pu­ni­ša Ra­čić, kao uče­snik oslo­bo­di­lač­kih ra­to­va i na­rod­ni po­sla­nik Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je, bio zna­me­ni­ta lič­nost i da bi sva­ko skr­na­vlje­nje nje­go­vog spo­men-obi­ljež­ja pred­sta­vlja­lo udar na obraz Va­so­je­vi­ća.
– Pu­ni­ša Ra­čić se istin­ski bo­rio za pro­spe­ri­tet Va­so­je­vi­ća i oslo­bo­đe­nje Cr­ne Go­re od tur­skog i austro­u­gar­skog oku­pa­to­ra. Nje­go­ve za­slu­ge u tom di­je­lu su ve­o­ma zna­čaj­ne. Za­to mi, bra­ne­ći nje­gov spo­me­nik od onih ko­ji su ki­di­sa­li da ga sru­še, bra­ni­mo sop­stve­nu isto­ri­ju, čast i po­nos svo­jih pre­da­ka. A bra­ne­ći čast i obraz svo­jih pre­da­ka, bra­ni­mo i svoj obraz. To zna­či da će­mo pru­ži­ti do­sto­jan­stven ot­por svim sna­ga­ma ko­je kre­nu da uda­re na ovu sve­ti­nju – po­ru­če­no je sa sku­pa.
Pu­ni­ša Ra­čić je stra­dao u rat­nom vi­ho­ru 1944. go­di­ne, a ostao je upam­ćen kao na­rod­ni po­sla­nik ko­ji je u Skup­šti­ni Kra­lje­vi­ne Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca 20. ju­na 1928. go­di­ne ubio gru­pu hr­vat­skih na­rod­nih po­sla­ni­ka, na če­lu sa Stje­pa­nom Ra­di­ćem, osni­va­čem Hr­vat­ske se­ljač­ke stran­ke. In­spek­ci­ja za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra na­lo­ži­la je pre­kju­če Op­šti­ni An­dri­je­vi­ca da u ro­ku dva da­na uklo­ni spo­me­nik Pu­ni­ši Ra­či­ću na kom pi­še: „Ov­dje je 1886. go­di­ne ro­đen zna­me­ni­ti Sla­ti­nja­nin i Va­so­je­vić, Pu­ni­ša Mi­lev Ra­čić, uče­snik oslo­bo­di­lač­kih ra­to­va, na­rod­ni po­sla­nik Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je i no­si­lac Al­ban­ske spo­me­ni­ce“. Na mer­mer­noj plo­či je za­pi­sa­no da spo­men-obi­ljež­je po­di­žu „na nje­ga po­no­sni brat­stvo Ra­či­ća i Sla­ti­nja­ni“. Iz lo­kal­ne upra­ve su sa­op­šti­li da će rje­še­nje o ukla­nja­nju spo­me­ni­ka bi­ti sa­či­nje­no da­nas, dok je sa sku­pa za­tra­že­no da se mje­šta­ni­ma pru­ži mo­guć­nost da prav­nim pu­tem za­šti­te po­me­nu­to spo­men-obi­ljež­je po­dig­nu­to na pri­vat­nom po­sje­du.
– Spo­me­nik ni­je po­dig­nut na dr­žav­noj imo­vi­ni, već na pri­vat­nom po­sje­du. Uz to, ni­gdje u za­ko­nu ni­je pre­ci­zi­ra­no da li za po­di­za­nje spo­me­ni­ka na jav­noj po­vr­ši­ni i pri­vat­noj par­ce­li va­že ista pra­vi­la. Za­to od lo­kal­ne upra­ve tra­ži­mo da nam, na­kon do­sta­vlja­nja rje­še­nja o ukla­nja­nju spo­me­ni­ka, omo­gu­će da prav­nim sred­stvi­ma bra­ni­mo pri­vat­ni po­sjed i spo­men-obi­ljež­je po­dig­nu­to na nje­mu – ka­zao je Mi­ško Du­kić is­pred or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra.
On je ujed­no de­man­to­vao na­vo­de od­go­vor­nih u Se­kre­ta­ri­ja­tu lo­kal­ne upra­ve ko­ji su tvr­di­li da ni­ka­da ni­je­su do­bi­li zva­ni­čan za­htjev o iz­da­va­nju rje­še­nja za po­di­za­nje spo­men-obi­ljež­ja Pu­ni­ši Ra­či­ću.
Uče­sni­ci pro­te­sta su po­tvr­di­li da je po­li­ci­ja to­kom ju­če­ra­šnjeg da­na, po na­lo­gu tu­ži­la­štva, pri­vo­di­la i sa­slu­ša­va­la čla­no­ve Or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra za po­di­za­nje spo­men-obi­ljež­ja Pu­ni­ši Ra­či­ću, na­vo­de­ći da to pred­sta­vlja kraj­nje sra­man čin.
– Sa­slu­ša­va­ti u po­li­ci­ji ne­ko­ga sa­mo zbog to­ga što je na pri­vat­nom po­sje­du po­di­gao spo­me­nik svom zna­me­ni­tom pret­ku je kraj­nje dr­zak čin. Ja sam u po­li­ci­ji ka­zao da vlast ne bi smje­la da ru­ši spo­me­nik Pu­ni­ši Ra­či­ću iz raz­lo­ga što je po­dig­nut na nje­go­voj ze­mlji. Na­gla­sio sam da sma­tram da bi ru­še­nje spo­me­ni­ka osta­vi­lo ne­iz­le­či­ve po­sle­di­ce u na­šoj sre­di­ni – is­ta­kao je Mi­lo­rad Vu­kić, član orag­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra ko­ji je ju­če sa­slu­ša­van u po­li­ci­ji. D.J.


Usta­še do­bi­le du­klja­ne kao po­ja­ča­nje

Pred­sjed­nik Uje­di­nje­nog rav­no­gor­skog po­kre­ta svih srp­skih ze­ma­lja i ra­si­ja­nja voj­vo­da Mi­le­ta Pa­vi­će­vić Či­ča oci­je­nio je da po­zi­vi za ru­še­nje spo­me­ni­ka Ra­či­ću do­la­ze od „do­ka­za­nih usta­ških zli­ko­va­ca i sr­bo­mr­za­ca, či­ji su pre­ci sa­mo u Ja­se­nov­cu po­bi­li oko 800.000 lju­di, me­đu ko­ji­ma i 30.000 dje­ce do 12 go­di­na, a ko­ji ni­ka­da ni­je­su upu­ti­li ni­jed­no iz­vi­nje­nje za ta zlo­dje­la”.
– Na­pro­tiv, de­ve­de­se­tih go­di­na su pod vođ­stvom Ti­to­vog ge­ne­ra­la Tuđ­ma­na ubi­ja­li i pro­tje­ri­va­li pre­ko 500.000 Sr­ba. Da­nas su do­bi­li po­ja­ča­nje jer su im se vi­di­mo pri­klju­či­li i nji­ho­vi po­ma­ga­či, no­si­o­ci i pro­ta­go­ni­sti du­kljan­ske dog­me, ko­ji se ni­jed­nom ni­je­su ja­vi­li ni da osu­de NA­TO zli­ko­vač­ko bom­bar­do­va­nje na­še otadž­bi­ne. Sa­da su se ta­ko dr­sko i bez­o­bra­zno ja­vi­li da ru­še spo­me­nik ko­ji se na­la­zi u dvo­ri­štu po­ro­dič­ne ku­će Ra­či­ća u mje­stu Sla­ti­na u Va­so­je­vi­ći­ma. U me­đu­vre­me­nu pod­sje­ćam da je ak­tu­el­na cr­no­gor­ska vlast po­di­za­la spo­me­ni­ke u Cr­noj Go­ri nje­mač­kim oku­pa­tor­skim vo­ji­ni­ci­ma, ko­ji su ubi­ja­li naš na­rod od 1941. do 1945. go­di­ne – ka­zao je Pa­vi­će­vić, ko­ji pod­sje­ća da je ak­tu­el­ni re­žim sru­šio pri­je de­se­tak go­di­na spo­me­nik Pa­vlu Đu­ri­ši­ću, ta­ko­đe, sa­gra­đen na pri­vat­nom ima­nju.
On is­ti­če da Ra­čić bez sum­nje za­slu­žu­je spo­me­nik jer je pro­li­vao svo­ju krv u ra­tu za od­bra­nu svo­je otadž­bi­ne. M.S.

Uslovi korišćenja

Svako neovlašćeno korišćenje sadržaja portala "Dan on-line" je kažnjivo i vlasnik prava shodno Zakonu o autorskim i srodnim pravima ima pravo na zaštitu od istog kao i na naknadu štete prouzrokovane takvim radnjama.

Podaci, tekstovi, fotografije i informacije objavljene na ovom portalu mogu se koristiti isključivo u lične i nekomercijalne svrhe.
Zabranjeno je svako modifikovanje, kopiranje, štampanje, javno prikazivanje i reprodukovanje, distribuiranje ili na drugi način javno objavljivanje informacija sa ovog portala u komercijalne svrhe, bez pisane saglasnosti "Jumedia mont" d.o.o..

Prenošenje sadržaja portala "Dan-online" dozvoljeno je uz prethodno pribavljeno odobrenje vlasnika prava, uz obavezno navođenje izvora ili linkovanje izvornog sadržaja portala "Dan on-line".

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"