Pred­sjed­nik Rad­nič­ke par­ti­je Jan­ko Vu­či­nić oci­je­nio je na­crt Za­ko­na o ra­du kao akt u slu­žbi ka­pi­ta­li­sta, is­ti­ču­ći da su rad­ni­ci­ma pra­va dra­stič­no sma­nje­na zbog neo­d­go­vor­no­sti, ku­ka­vič­lu­ka i ne­spo­sob­no­sti pred­stav­ni­ka sin­di­ka­ta. On je is­ta­kao da ni­je slu­čaj­no da je na­crt Za­ko­na o ra­du dat na jav­nu ras­pra­vu u je­ku go­di­šnjih od­mo­ra, jer kao po ne­kom pra­vi­lu ka­da se ne­što že­li pod­va­li­ti rad­ni­ci­ma ili ka­ko ih sa­da na­zi­va­ju – za­po­sle­ni­ma, on­da se to ra­di po­moću av­gu­stov­skog ža­ro­pe­ka.
– Na osno­vu ono­ga što se do sa­da mo­glo ču­ti i sa­zna­ti o ovim iz­mje­na­ma Za­ko­na o ra­du mo­že se vr­lo la­ko za­klju­či­ti da je po­no­vo do­šlo do uma­nje­nja rad­nič­kih pra­va, da je po­no­vo od­i­gra­no za ja­ču i nad­moć­ni­ju stra­nu ka­pi­ta­la ili tzv. Ame­rič­ke pri­vred­ne ko­mo­re, i da su oni ko­ji su bi­li u ta­mo ne­koj rad­noj gru­pi za iz­ra­du ovog na­cr­ta za­ko­na kao pred­stav­ni­ci rad­ni­ka vi­še vo­di­li ra­ču­na o po­slo­dav­ci­ma, ne­go li o oni­ma ko­je je tre­ba­lo da za­šti­te i od či­jeg nov­ca la­god­no ži­ve, dru­gu­ju i pu­tu­ju. Šta je to što će sa ovim pred­lo­gom za­ko­na rad­ni­ci do­bi­ti? To je jed­no­stav­no pi­ta­nje ko­je na naj­bo­lji na­čin ob­ja­šnja­va ko­li­ko je pred­log Za­ko­na o ra­du do­bar za rad­ni­ka ili ko­li­ko ide na ru­ku rad­ni­ci­ma. Iako se pri­ča­lo o po­ve­ća­nju mi­ni­mal­ne za­ra­de na 50 od­sto pro­sječ­ne za­ra­de u dr­ža­vi, o spre­ča­va­nju zlo­u­po­tre­be agen­ci­ja za za­po­šlja­va­nje, o vra­ća­nju ugo­vo­ra na neo­d­re­đe­no vri­je­me ili stal­nog rad­nog od­no­sa, a sa tim i so­ci­jal­ne si­gur­no­sti rad­ni­ka, o po­ve­ća­nju ot­prem­ni­na, o ve­ćim pra­vi­ma rad­ni­ka i za­šti­ti od neo­sno­va­nih ka­žnja­va­nja, od­no­sno ši­ka­ne od stra­ne po­slo­dav­ca, o bo­ljoj za­šti­ti trud­ni­ca, in­va­li­da itd... na kra­ju je is­pa­lo da će rad­ni­ci do­bi­ti još po jed­nu nu­lu i za nov­ča­nik i za fri­ži­der uz no­vi ja­ram i bič kao po­klon od so­ci­jal­nih part­ne­ra Vla­de, po­slo­da­va­ca i sin­di­ka­ta – is­ti­če Vu­či­nić. On na­gla­ša­va da se po­sli­je sve­ga po­sta­vlja pi­ta­nje do ko­je mje­re se mo­že još ići sa uma­nje­njem rad­nič­kih pra­va i šta je sle­de­će.
– Da li se po­la­ko pri­pre­ma te­ren za uki­da­nje Op­šeg ko­lek­tiv­nog ugo­vo­ra? Sve su pri­li­ke da se ide ka to­me, od­no­sno pot­pu­nom uki­da­nju rad­nič­kih pra­va do su­ve nad­ni­ce. Da li su sin­di­kal­ni pred­stav­ni­ci ko­ji su bi­li u rad­noj gru­pi za iz­ra­du ovog pred­lo­ga svje­sni svo­je neo­d­go­vor­no­sti, ku­ka­vič­lu­ka i ne­spo­sob­no­sti ka­da su pri­hva­ti­li ova­kav sram­ni na­crt Za­ko­na o ra­du? S ob­zi­rom na to da su sin­di­kal­ni pred­stav­ni­ci ova­ko šti­ti­li i za­stu­pa­li rad­ni­ke, pred­stav­ni­ci po­slo­da­va­ca i Vla­de ni­je­si ima­li šta da tra­že u toj rad­noj gru­pi jer ni oni sa­mi ni­je­su mo­gli bo­lje za­šti­ti svo­je in­te­re­se ka­ko su im to ura­di­li sin­di­ka­la­ci – sma­tra Vu­či­nić.M.S.


Ču­vaj­te zdra­vlje

Vu­či­nić is­ti­če da no­vim ak­tom o ra­du ni­je­su uki­nu­te agen­ci­je za ustu­pa­nje za­po­sle­nih, već su osta­le da ne­sme­ta­no zlo­u­po­tre­blja­va­ju i iz­i­gra­va­ju za­kon i dr­že rad­ni­ke u na­jam­nič­kom rad­nom od­no­su.
– Šta je bi­lo s pre­ko­vre­me­nim ra­dom? Broj ča­so­va do­zvo­lje­nog pre­ko­vrem­enog ra­da je sma­njen sa 10 na osam ča­so­va ne­djelj­no, ali ne da bi za­šti­ti­li rad­ni­ka ne­go da bi po­slo­dav­ci iz­dva­ja­li ma­nje nov­ca za pre­ko­vre­me­ne sa­te. To zna­či da bez ob­zi­ra na broj ostva­re­nih pre­ko­vre­me­nih sa­ti, bi­će pla­će­no sa­mo ono što je za­ko­nom pro­pi­sa­no. Šta je bi­lo sa bo­lo­va­njem? Rad­ni­ci, bu­di­te opre­zni i ču­vaj­te zdra­vlje jer sva­ko raz­bo­li­je­va­nje mo­glo bi vas ko­šta­ti ot­ka­za. To je za va­še do­bro da bi bo­lje ču­va­li zdra­vlje, re­kli bi sin­di­kal­ci iz rad­ne gru­pe – is­ti­če pred­sjed­nik Rad­nič­ke par­ti­je.


In­va­li­di­ma ot­prem­ni­ne sma­nje­ne

Vu­či­nić is­ti­če da su i ot­prem­ni­ne osta­le na istom ni­vou od tri pro­sječ­ne za­ra­de u dr­ža­vi, a da bi se po­slo­dav­ci­ma ušte­dje­lo, sin­di­kal­ni pred­stav­ni­ci su se „iz­bo­ri­li” da se in­va­li­di­ma ko­ji su in­va­li­di­tet ste­kli bo­le­šću ili ne­sre­ćom van rad­nog mje­sta, sma­nje sa 24 na 12 pro­sječ­nih za­ra­da.
– Šta je bi­lo sa di­sci­plin­skim po­stup­kom? Prak­tič­no su ga uki­nu­li! Da je po­slo­dav­ci­ma lak­še ši­ka­ni­ra­ti i mal­tre­ti­ra­ti za­po­sle­ne do gra­ni­ce iži­vlja­va­nja. Bra­vo za sin­di­kal­ne pred­stav­ni­ke iz rad­ne gru­pe jer su uklo­ni­li di­sci­plin­ski po­stu­pak kao vr­lo va­žnu bi­znis ba­ri­je­ru – do­dao je Vu­či­nić.