Mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je iz­ja­vio je za „Dan” da pri­pre­ma za­htjev ko­ji će upu­ti­ti Vla­di Cr­ne Go­re i pred­lo­ži­ti da za­jed­no na Ce­ti­nju sa­gra­de za­vjet­ni hram Sve­te Tro­ji­ce, za ko­ji je još 1910. go­di­ne kralj Ni­ko­la po­sta­vio ka­men te­me­ljac, a u ko­ji bi se pohranile tri hri­šćan­ske sve­ti­nje – Če­sti­ca Ča­snog Kr­sta, na ko­me je ras­pet Go­spod Isus Hrist, Ru­ka Sve­tog Jo­va­na Pre­te­če i iko­na Bo­go­ro­di­ce Fi­lerimske. Mi­tro­po­lit je is­ta­kao da je bo­lje 1,8 mi­li­o­na eura ulo­ži­ti u iz­grad­nju hra­ma, ne­go u opre­ma­nje ce­tinj­ske pe­ći­ne u ko­ju vlast pla­ni­ra da smje­sti iko­nu Bo­go­ro­di­ce. Taj pro­stor je, ka­ko ka­že, ne­be­zbje­dan i iz­lo­žen po­pla­va­ma pa je ne­lo­gič­no jed­nu od naj­ve­ćih sve­ti­nja smje­sti­ti u ta­kvu pe­ći­nu.
– Pro­je­kat ima­mo, evo ima i nov­ca, što za­fa­li na­ba­vi­će­mo, da­će Bog, sa­mo nam tre­ba do­bra vo­lja – ka­zao je mi­tro­po­lit za „Dan”.
On je na­gla­sio ka­ko se na­da da će ra­zum po­bi­je­di­ti i da već pri­pre­ma za­htjev Vla­di za grad­nju za­vjet­ne cr­kve kra­lja Ni­ko­le. Ta­ko­đe, na­da se i da će za Vas­krs na­red­ne go­di­ne grad­nja bi­ti ozva­ni­če­na.
– Hram bi se gra­dio iz­nad Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, na pro­sto­ru ko­ji tre­nut­no zja­pi pra­zan. Ova sve­ti­nja bi bi­la svo­je­vr­sna kru­na Ce­ti­nja... Vje­ru­jem da bi ra­do­vi bi­li za­vr­še­ni za go­di­nu i to bi bi­lo ne­što naj­zna­čaj­ni­je za Ce­ti­nje. Tu bi­smo smje­sti­li sve tri sve­ti­nje, ko­je su sve­hri­šćan­ske i tu bi mo­gli da do­la­ze i iz Ri­mo­ka­to­lič­ke cr­kve i tek će on­da Evro­pa sa­zna­ti za Ce­ti­nje, a po­tom će i dr­ža­va ima­ti eko­nom­sku ko­rist o ko­joj go­vo­re. Ja sam i 1993. tra­žio da se sa­gra­di hram, i bi­li su obe­ća­li, ali se to ni­je de­si­lo. Na­dam se da će sa­da ra­zum pre­vla­da­ti – na­da se mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
On je na­veo da je ira­ci­o­nal­no mi­sli­ti da će ci­je­la Evro­pa da do­đe u pe­ći­nu na Ce­ti­nje da vi­di iko­nu, a to ne ra­de ni sa­da ka­da se ona na­la­zi u mu­ze­ju.
Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je ob­ja­šnja­va da je iko­na Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­imske neo­dvo­ji­va od dru­ge dvi­je sve­ti­nje – Ru­ke Sve­tog Jo­va­na i Če­sti­ce Ča­snog Kr­sta, te da su uvi­jek do­sad obi­la­ze­ći svi­jet bi­le u cr­kvi i u bo­go­slu­žbe­noj funk­ci­ji.
– Cr­no­gor­ske vla­sti su 1978. go­di­ne mi­tro­po­li­tu Da­ni­lu vra­ti­le Ru­ku Sve­tog Jo­va­na i Če­sti­cu Ča­snog Kr­sta, a ka­ko pi­še u ak­tu vjer­ske ko­mi­si­je, iko­na je pri­vre­me­no da­ta ce­tinj­skim mu­ze­ji­ma. Tra­žio sam njen po­vra­ćaj i u jed­nom tre­nut­ku nam je obe­ća­no da će je vra­ti­ti i da­to nam je 200.000 ma­ra­ka da na­pra­vi­mo ka­pe­lu pri Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru. Mi smo to ura­di­li, ali od 1997. go­di­ne stva­ri su se pro­mi­je­ni­le. Do­šlo je do dru­ga­či­jeg od­no­sa vla­sti pre­ma Mi­tro­po­li­ji i mi­tro­po­li­tu i po­sli­je vi­še ni­je­su htje­li da raz­go­va­ra­ju o vra­ća­nju iko­ne za­ko­ni­tom dr­ža­o­cu sve­ti­nje. Mi smo za­ko­ni­ti dr­ža­o­ci sve­ti­nje što je po­tvr­dio i pre­sto­lo­na­sled­nik Alek­san­dar Ka­ra­đor­đe­vić, či­ji je otac pre­dao Mi­tro­po­li­ji ove tri sve­ti­nje – ob­ja­šnja­va mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
On je is­ta­kao da Mi­tro­po­li­ja ču­va ka­men te­me­ljac cr­kve Sve­te Tro­ji­ce ko­ji je 1910. go­di­ne po­sta­vljen iz­me­đu Vla­di­nog do­ma i Bi­ljar­de, u čast kru­ni­sa­nja kra­lja Ni­ko­le Pe­tro­vi­ća.
– Na tom ka­me­nu na kom je tre­ba­lo da bu­de po­dig­nu­ta cr­kva pi­še: „U vri­je­me kra­lja Ni­ko­le Pe­tro­vi­ća po­di­že ovaj hram car Ni­ko­laj Dru­gi, av­gust 1910. go­di­ne”. Zna­či – to je za­vjet­ni hram kra­lja Ni­ko­le i za­du­žbi­na ca­ra Ni­ko­la­ja. Ka­ko hram ni­je ta­da sa­gra­đen, ma­lo ko zna da iz­nad Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra ima po­lja­na, na ko­joj je od­lu­če­no da se gra­di hram jer je do­lje ma­li pro­stor. Pa­tri­jarh Ga­vri­lo je bio pri­pre­mio ka­men za grad­nju iz­nad Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, ali je on na­kon ra­ta uzet za iz­grad­nju „Obo­da”. Sa­da je isto­rij­ska pri­li­ka da se hram ko­nač­no sa­gra­di, jer bo­lje je u nje­ga ulo­ži­ti no­vac ne­go ba­ci­ti sko­ro dva mi­li­o­na eura – is­ta­kao je mi­tro­po­lit.
On is­ti­če da je Cr­na Go­ra da­nas ne­za­vi­sna, ali ako ho­će­mo da bu­de istin­ski ta­kva on­da ona mo­že bi­ti sa­mo na­sta­vak Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re. Am­fi­lo­hi­je pod­sje­ća da su pro­šle go­di­ne kod nje­ga do­la­zi­li pred­stav­ni­ci Mal­te­škog re­da ko­ji su vje­ko­vi­ma ču­va­li tri sve­ti­nje i da su odu­še­vlje­ni ide­jom da se sa­gra­di hram za njih.
– Hram bi po­pu­nio po­sto­je­ći pro­stor, bio bi kru­na gra­du, i u nje­mu bi bi­le tri sve­ti­nje. To bi ujed­no bio znak sje­ća­nja na kra­lja Ni­ko­lu i za­što da ne i na ca­ra Ni­ko­la­ja ko­ji je bio ve­li­ki do­bro­tvor Cr­noj Go­ri – ka­zao je mi­tro­po­lit.
Iz Pre­sto­ni­ce Ce­ti­nje od­go­vo­ri­li su „Da­nu” da ra­de na sre­đi­va­nju pe­ći­ne u ko­joj će smje­sti­ti iko­nu Fi­ler­mo­su.
– Pr­va fa­za re­a­li­za­ci­je pro­jek­ta ko­ji spro­vo­di Pre­sto­ni­ca Ce­ti­nje od­no­si se na iz­grad­nju pod­zem­nog objek­ta u funk­ci­ji iz­lo­žbe­nog pro­sto­ra, pod­zem­ne sprat­no­sti P-1-2 i ukup­ne bru­to po­vr­ši­ne 635 me­ta­ra kva­drat­nih, sa pra­te­ćim sa­dr­ža­ji­ma, kao i ure­đe­nje te­re­na i iz­grad­nju kom­plet­ne pod­zem­ne in­fra­struk­tu­re. Pr­va fa­za pred­sta­vlja naj­o­bim­ni­je ra­do­ve na pri­vo­đe­nju objek­ta na­mje­ni. Dru­ga fa­za od­no­si se na iz­grad­nju al­ter­na­tiv­nog ula­za u obje­kat, ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va ko­mu­ni­ka­cij­sko po­ve­zi­va­nje, lift i ste­pe­ni­šte, sa pri­rod­nim otvo­rom u do­njem di­je­lu pe­ći­ne. Ukup­na vri­jed­nost in­ve­sti­ci­je je 1,8 mi­li­o­na eura – ka­zao je za „Dan” sa­vjet­nik gra­do­na­čel­ni­ka Ivan Mi­ja­no­vić.
On ka­že da su pro­jek­tom iz­grad­nje iz­lo­žbe­nog pro­sto­ra unu­tar ce­tinj­ske pe­ći­ne pre­po­zna­li do­dat­ne mo­guć­no­sti va­lo­ri­za­ci­je tu­ri­stič­kih po­ten­ci­ja­la cr­no­gor­ske pre­sto­ni­ce.
M.SE­KU­LO­VIĆ


Za iko­nu će se bo­ri­ti i sud­skim pu­tem

Mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je is­ti­če da će se Mi­tro­po­li­ja i sud­skim pu­tem bo­ri­ti za po­vra­ćaj iko­ne, a uko­li­ko bu­de po­treb­no obra­ti­će se i su­du u Stra­zbu­ru.
– Ta sve­ti­nja tre­ba da se vra­ti ta­mo gdje je vje­ko­vi­ma pri­pa­da­la, a to je cr­kva. Mi pri­pre­ma­mo sud­ski za­htjev, po­ku­ša­va­mo pr­vo raz­go­vo­ri­ma sa ce­tinj­skim vla­sti­ma da pre­va­zi­đe­mo pro­blem, ali uko­li­ko oni ne pri­hva­te, po­kre­nu­će­mo sud­ski po­stu­pak na če­mu naš Prav­ni sa­vjet ra­di. Ka­da se po­kre­ne sud­ski spor ne­će mo­ći ni­šta ni da se ra­di. Va­ti­kan i Mal­te­ški red su ži­vo za­in­te­re­so­va­ni za sud­bi­nu sve­ti­nja i oni su bi­li za­pa­nje­ni gdje su vla­sti smje­sti­le iko­nu, taj bo­go­slu­žbe­ni pred­met, i ka­ko sa­da pla­ni­ra­ju da on bu­de u pe­ći­ni –do­dao je mi­tro­po­lit.
Mi­tro­po­lit pod­sje­ća da su u So­vjet­skom Sa­ve­zu ta­ko­đe od­u­zi­ma­ne iko­ne, ali su vra­će­ne cr­kvi.
– Ne vi­dim lo­gi­ku da se 1,8 mi­li­o­na ula­že u opre­ma­nje pe­ći­ne u vri­je­me ka­da mi na Ce­ti­nju otva­ra­mo na­rod­nu ku­hi­nju pr­vi put po­sli­je 1916. go­di­ne od austrij­ske oku­pa­ci­je – za­klju­čio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski.


Sve­ti­nje raz­dvo­je­ne u Cr­noj Go­ri

Ču­do­tvor­nu iko­nu Maj­ke Bo­ži­je Fi­ler­mo­se, po bla­go­slo­vu Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce, ura­dio je po­lo­vi­nom pr­vog vi­je­ka Sve­ti Apo­stol i Evan­đe­li­sta Lu­ka. Iko­na je kroz vje­ko­ve bi­la po­hra­nje­na u An­ti­o­hi­ji, Je­ru­sa­li­mu, Kon­stan­ti­no­po­lju, na Ki­pru, Ro­do­su, u Ita­li­ji, na Mal­ti, Pe­tro­gra­du, Ta­li­nu, Ko­pen­ha­ge­nu, Ber­li­nu, Be­o­gra­du oda­kle je za­jed­no sa Ru­kom Sve­tog Jo­va­na Kr­sti­te­lja i Če­sti­com Ča­snog Kr­sta to­kom Dru­gog svjets­kog ra­ta pre­ne­se­na u Ostrog. Po­sli­je Dru­gog svjet­skog ra­ta i po­bje­de ko­mu­ni­sta, ko­ji su i po­sli­je za­vr­šet­ka ra­ta na­sta­vi­li sa go­nje­njem cr­kve, tri ve­li­ke sve­ti­nje su i da­lje taj­no ču­va­ne u Ostro­gu i ni­je­su iz­no­še­ne na svje­tlost da­na.
U po­li­cij­skoj ra­ci­ji 18. sep­tem­bra 1952. go­di­ne ko­jom pri­li­kom je uhap­šen i na­sto­ja­telj ostro­škog ma­na­sti­ra ar­hi­man­drit Le­on­ti­je Mi­tro­vić, pro­na­đe­ne su i od cr­kve bru­tal­no ote­te tri ve­li­ke sve­ti­nje kao i mno­go­broj­ne dru­ge re­li­kvi­je za­jed­no sa di­je­lom bla­ga kra­lja Pe­tra II Ka­ra­đor­đe­vi­ća. Pre­ne­se­ne su u Pod­go­ri­cu i de­po­no­va­ne u se­fo­ve MUP-a Cr­ne Go­re. Na­kon iz­vje­snog vre­me­na sve­ti­nje su pre­da­te Vjer­skoj ko­mi­si­ji SR Cr­ne Go­re.
U ja­nu­a­ru 1978. go­di­ne de­sna ru­ka Sve­to­ga Jo­va­na i dio Ča­snog Kr­sta vra­će­ni su Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko-pri­mor­skoj, od­no­sno ri­zni­ci Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra, a ču­do­tvor­na iko­na Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se pre­da­ta je na ču­va­nje Na­rod­nom mu­ze­ju Cr­ne gdje se i da­nas na­la­zi. To je pr­vi put na­kon vi­še vje­ko­va da su sve­ti­nje raz­dvo­je­ne, a taj ne­slav­ni čin de­sio se u Cr­noj Go­ri. Od mo­men­ta od­u­zi­ma­nja sve­ti­nja Cr­kvi 1952. go­di­ne, pa do da­nas sa iko­ne Bo­go­ro­di­ce Fi­ler­mo­se, za­sad ne­po­zna­ta li­ca, ukra­la su dva vri­jed­na dra­ga ka­me­na – ru­bin ma­njih di­men­zi­ja u ore­o­lu Bo­go­ro­di­ce i sa­fir ve­li­kih di­men­zi­ja u cen­tru Bo­go­ro­di­či­ne ogr­li­ce.
Mi­tro­po­li­ja go­di­na­ma tra­ži da joj se vra­ti iko­na ko­ja joj pri­pa­da, ali to još ni­je ura­đe­no, već je jed­na od naj­ve­ćih sve­ti­nja hri­šćan­stva iz­lo­že­na u ta­ko­zva­noj Pla­voj ka­pe­li u Na­rod­nom mu­ze­ju Cr­ne Go­re.