Gra­đa­ni sta­ri­ji od 67 go­di­na ne­će vi­še mo­ći da ima­ju sta­tus rad­no ak­tiv­nih s ob­zi­rom na to da je Ustav­ni sud uki­nuo za­kon­ske od­red­be ko­je su to omo­gu­ća­va­le. Ustav­ni sud je na po­sled­njoj sjed­ni­ci do­nio od­lu­ku ko­jom je uki­nuo od­red­be čla­no­va Za­ko­na o ra­du ko­jim su za­po­sle­ni mo­gli da na­sta­ve sa ra­dom i na­kon do­bi pred­vi­đe­ne za od­la­zak u pen­zi­ju.
– Ustav­ni sud je u pred­me­tu U–I broj 18/15 do­nio od­lu­ku ko­jom se uki­da­ju od­red­be čla­na 139, stav 1, tač­ka 1, u di­je­lu ko­ji gla­si: „ako se po­slo­da­vac i za­po­sle­ni druk­či­je ne spo­ra­zu­mi­ju” i čla­na 140 Za­ko­na o ra­du i pre­sta­ju da va­že da­nom ob­ja­vlji­va­nja ove od­lu­ke – sa­op­šte­no je iz Ustav­nog su­da.
Ova od­red­ba je pro­pi­si­va­la da rad­ni od­nos pre­sta­je po si­li za­ko­na kad za­po­sle­ni na­vr­ši 67 go­di­na ži­vo­ta i naj­ma­nje 15 go­di­na sta­ža osi­gu­ra­nja, ako se po­slo­da­vac i za­po­sle­ni druk­či­je ne spo­ra­zu­mi­ju, da­nom do­sta­vlja­nja ko­nač­ne od­lu­ke za­po­sle­nom. Ustav­ni sud je oci­je­nio da ni­je ustav­no da se rad­ni an­ga­žman za­po­sle­nog od 67 go­di­na i vi­še mo­že na­sta­vi­ti spo­ra­zu­mom iz­me­đu nje­ga i po­slo­dav­ca.  
Od­lu­kom su­da uki­nut je i član 140 ovog za­ko­na.
– Za­po­sle­ni ko­ji na­vr­ši 67 go­di­na ži­vo­ta i naj­ma­nje 15 go­di­na sta­ža osi­gu­ra­nja mo­že da na­sta­vi da ra­di, ako je to neo­p­hod­no za oba­vlja­nje od­re­đe­nog po­sla, na osno­vu pi­sa­ne od­lu­ke nad­le­žnog or­ga­na po­slo­dav­ca, od­no­sno po­slo­dav­ca. Za­po­sle­ni mo­že da na­sta­vi da ra­di i po­sli­je na­vr­še­nih 67 go­di­na ži­vo­ta, ako ni­je na­vr­šio 15 go­di­na sta­ža osi­gu­ra­nja, do is­pu­nje­nja tog uslo­va. Za­po­sle­ni ko­ji oba­vlja vas­pit­no-obra­zov­nu dje­lat­nost u vas­pit­no-obra­zov­noj usta­no­vi, od­no­sno na­uč­no-na­stav­nu dje­lat­nost u vi­so­ko-škol­skoj usta­no­vi, ko­ji je is­pu­nio uslov za pre­sta­nak rad­nog od­no­sa u po­gle­du go­di­na ži­vo­ta utvr­đe­ne za­ko­nom, mo­že da na­sta­vi da ra­di do is­te­ka te­ku­će škol­ske go­di­ne, na osno­vu od­lu­ke nad­le­žnog or­ga­na po­slo­dav­ca – pi­sa­lo je u uki­nu­tom čla­nu Za­ko­na o ra­du.
Ve­sko Pe­jak iz Al­ter­na­ti­ve sma­tra da je uki­da­nje ovih od­re­da­ba od­li­čan po­tez Ustav­nog su­da, po­ru­ču­ju­ći da lju­di ko­ji su za­vr­ši­li svoj rad­ni vi­jek tre­ba da ustu­pe mje­sto mla­đi­ma.
– Po­treb­no je stal­no po­na­vlja­ti da mi ima­mo 100.000 ne­za­po­sle­nih. Taj broj sva­kim je da­nom sve ve­ći. Neo­p­hod­no je za­bra­ni­ti rad svim li­ci­ma ko­ja su u pen­zi­ji jer po­slo­dav­ci ko­ri­ste po­volj­no­sti za­po­šlja­va­nja pen­zi­o­ne­ra da ne bi pla­ća­li po­re­ze i do­pri­no­se dr­ža­vi. Sva­ke go­di­ne se, po na­šim pro­cje­na­ma, na taj na­čin pro­ne­vje­ri iz­me­đu 40 i 50 mi­li­o­na eura – ka­zao je Pe­jak za „Dan”.
Pe­jak ocje­nju­je da su pri­mjer za to funk­ci­o­ne­ri DPS-a.
– Oni su bi­li za­star­je­li još 90-ih. Sad su već mu­zej­ski eks­po­na­ti funk­ci­o­ne­ra. Za­tim, tu su tak­si slu­žbe ko­je naj­če­šće za­po­šlja­va­ju pen­zi­o­ne­re. Tu su i agen­ci­je za obez­bje­đe­nje, itd. Mla­di lju­di no­se ino­va­ci­je. Na­ši mla­di lju­di ne­ma­ju is­ku­stvo i zna­nje, ali ima­ju spo­sob­nost da uče. Ta spo­sob­nost je go­to­vo ni­ka­kva kod „sta­rog ka­dra” – ka­že on. 
Pe­jak pi­ta šta to pa­met­no mo­gu da ura­de funk­ci­o­ne­ri iz­nad 67 go­di­na „što već ni­je­su ima­li pri­li­ku”.
– Da su zna­li – ura­di­li bi za ovih 30 go­di­na. Do­volj­no je da po­gle­da­mo sta­nje oko nas i vi­dje­će­mo re­zul­ta­te nji­ho­vog zna­nja – po­ru­ču­je Pe­jak.
Sma­tra da se pri­li­ka mo­ra da­ti mla­dim lju­di­ma ko­ji, ka­ko upo­zo­ra­va, bje­že iz ze­mlje sva­ke go­di­ne.
– Sa­mo ove go­di­ne 2.000 do 3.000 mla­dih lju­di oti­ći će iz ze­mlje, a ve­li­ka ve­ći­na se ne­će vra­ti­ti. Za­što bi – kon­sta­tu­je on.
Al­ter­na­ti­va je ra­ni­je upu­ti­la ini­ci­ja­ti­vu Vla­di i Skup­šti­ni ko­jom su tra­ži­li da se sa funk­ci­ja raz­ri­je­še pen­zi­o­ne­ri i da im se do tog tre­nut­ka ob­u­sta­vi is­pla­ta da­va­nja iz Fon­da pen­zij­skog i in­va­lid­skog osi­gu­ra­nja (PIO) jer do­bi­ja­ju pla­tu.
Pred­sjed­nik Udru­že­nog sin­di­ka­ta dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja Ve­se­lin Vu­ja­no­vić po­ru­ču­je da je ta­kva od­lu­ka Ustav­nog su­da od­lič­na, s ob­zi­rom na ve­li­ki broj ne­za­po­sle­nih, po­seb­no mla­dih, vi­so­ko­struč­nih lju­di ko­ji su za­vr­ši­li fa­kul­te­te. On sma­tra da bi tre­ba­lo raz­mi­šlja­ti u prav­cu uvo­đe­nja od­re­đe­nih sti­mu­la­na­sa i olak­ši­ca za ra­ni­ji od­la­zak u pen­zi­ju.
– U za­ko­nu tre­ba uve­sti sti­mu­lan­se za ra­ni­ji od­la­zak u pen­zi­ju za one za­po­sle­ne ko­ji­ma se to is­pla­ti. Ta­ko bi se oslo­ba­đa­la rad­na mje­sta i mla­đi lju­di do­šli u si­tu­a­ci­ju da za­snu­ju rad­ni od­nos – ka­že Vu­ja­no­vić za „Dan”.
Sma­tra da je gra­ni­ca od 67 go­di­na pre­vi­so­ka za od­la­zak u pen­zi­ju.
– Sa­svim je do­volj­no da se sa na­vr­še­nih 65 go­di­na ode u pen­zi­ju. Za­pra­vo, pi­ta­nje je ko­li­ko lju­di u toj do­bi mo­že da ra­di, zdrav­stve­no i men­tal­no, i da se od njih oče­ku­je da da­ju re­zul­ta­te – do­da­je Vu­ja­no­vić.
A.O.


Za­kon u pri­pre­mi

Na­cr­tom za­ko­na o dr­žav­nim slu­žbe­ni­ci­ma i na­mje­šte­ni­ci­ma, ko­ji je pri­pre­mi­lo Mi­ni­star­stvo jav­ne upra­ve, pred­vi­đe­no je da u dr­žav­nim or­ga­ni­ma ne­će mo­ći da se za­po­sle pen­zi­o­ne­ri. Uko­li­ko se taj pro­pis usvo­ji, li­ce ko­je je ostva­ri­lo pra­vo na pen­zi­ju ne­će mo­ći da ra­di u dr­žav­nom or­ga­nu.