Dok pri­je de­se­tak go­di­na dje­voj­či­ca ni­je ubi­la oca ko­ji ju je dvi­je go­di­ne si­lo­vao, pri;a o in­ce­stu u Cr­noj Go­ri du­bo­ko je „gu­ra­na pod te­pih”, a žr­tve osta­vlje­ne sa­me se­bi. I na­kon 12 go­di­na od tog slu­ča­ja, in­cest je ta­bu te­ma u na­šoj dr­ža­vi, a žr­tve se i dan-da­nas naj­če­šće pred­sta­vlja­ju kao zlo­čin­ci, ko­ji na­ru­ša­va­ju sve­tost po­ro­di­ce, a nji­ho­ve, ina­če ri­jet­ke is­po­vi­je­sti na­kon vi­še­go­di­šnjeg zlo­sta­vlja­nja, in­cest­ni­ci i čla­no­vi fa­mi­li­ja pred­sta­vlja­ju kao la­ži i buj­nu dječ­ju ma­štu.
Cr­no­gor­ski žen­ski lo­bi (CŽL) već 12 go­di­na na­sto­ji da bu­de po­dr­ška žr­tva­ma in­ce­sta. Pre­ma sta­ti­sti­ci ko­ju vo­di ova NVO, iz in­cest­nih „ve­za” iz­me­đu oca i kćer­ke u ovom pe­ri­o­du ro­đe­no je pet be­ba. Jed­na be­ba ro­đe­na je iz in­cest­ne „ve­ze” iz­me­đu stri­ca i bra­ta­nič­ne, a dvi­je iz in­ce­sta iz­me­đu bra­ta i se­stre.
– Ovo su sa­mo slu­ča­je­vi ko­je smo mi evi­den­ti­ra­le ka­da su nam se obra­ti­li za po­moć. Ko­li­ko su dru­ge or­ga­ni­za­ci­je i in­sti­tu­ci­je ima­li slič­nih slu­ča­je­va, ni­je­smo u sa­zna­nju jer ne­ma tač­ne sta­ti­sti­ke – ka­za­la je u raz­go­vo­ru za „Dan” iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca CŽL Aida Pe­tr­o­vić.
Ka­ko je na­gla­si­la, svi na­sil­ni­ci i žr­tve in­ce­sta ko­ji su se nji­ma obra­ti­li bi­li su gra­đa­ni Cr­ne Go­re.
– Pred­ra­su­da je da su to pred­stav­ni­ci rom­ske i egip­ćan­ske po­pu­la­ci­je, osim u jed­nom slu­ča­ju – pre­ci­zi­ra­la je ona.
Pe­tro­vi­će­va je na­ve­la da je u po­sled­njih 12 go­di­na po­moć Cr­no­gor­skog žen­skog lo­bi­ja za­tra­ži­lo 30 oso­ba.
– Od ukup­nog bro­ja pri­ja­vlje­nih slu­ča­je­va ro­đe­no je osam be­ba. Ra­di se o osam dje­voj­ka u po­od­ma­kloj trud­no­ći, uz­ra­sta od 16 do 24 go­di­ne, ko­je su pre­ži­vje­le in­cest. Be­be su ro­đe­ne iz in­cest­nih „ve­za” iz­me­đu oca i kćer­ke u pet slu­ča­je­va, stri­ca i bra­ta­nič­ne u jed­nom slu­ča­ju i bra­ta i se­stre u dva slu­ča­ja – uka­za­la je Pe­tro­vi­će­va.
Ona na­gla­ša­va da su sve žr­tve ću­ta­le o si­lo­va­nju od naj­bli­žih sr­od­ni­ka, a be­be ro­đe­ne iz in­ce­sta su da­te na usva­ja­nje u ino­stran­stvo. Naj­no­vi­ji slu­čaj in­ce­sta, pre­ma ri­je­či­ma Pe­tro­vi­će­ve, de­sio se pri­je 20-ak da­na.
– O to­me me je oba­vi­je­stio brat dje­voj­ke ko­ja je žr­tva in­ce­sta. U po­čet­ku raz­go­vo­ra brat je sti­dlji­vo na­go­vje­šta­vao da se ta­ko ne­što mo­glo de­si­ti nje­go­voj se­stri od stra­ne nji­ho­vog oca, ali ka­ko se zna­mo du­go go­di­na zbog ra­ni­jih pro­ble­ma sa ocem na­sil­ni­kom, brat je dru­gi dan na­zvao i re­kao da je otac in­cest­nik. Otac je, po pri­zna­nju bra­ta, du­že vri­je­me, ka­da bi osta­lo tro­je dje­ce bi­lo u ško­li, sek­su­al­no zlo­u­po­tr­eblja­vao 24-go­di­šnju kćer­ku, ko­joj je umrla maj­ka. Ona je na­sto­ja­la da im pre­ne­se to što joj se de­ša­va, ko­li­ko je u mo­guć­no­sti, ne­ver­bal­nom ko­mu­ni­ka­ci­jom jer je psi­hič­ki te­ško bo­le­sna. Me­đu­tim, ni­ko od njih ni­je shva­tio po­ru­ku naj­sta­ri­je se­stre, sma­tra­li su da je bo­lest uze­la ma­ha jer re­dov­no ne uzi­ma te­ra­pi­ju – ka­za­la je ona.
Di­je­te ro­đe­no iz ta­kvog od­no­sa je zbri­nu­to, a, pre­ma ri­je­či­ma Pe­tro­vi­će­ve, bo­le­sna dje­voj­ka – žr­tva in­ce­sta po­no­vo je vra­će­na pod okri­lje do­ma kod oca in­cest­ni­ka. Ona do­da­je da im se sa­mo u jed­nom slu­ča­ju obra­tio mla­dić, ta­da osam­na­e­sto­go­di­šnjak, ko­ji je pri­ja­vio in­cest­nu ve­zu sa maj­kom, ko­ja je ima­la 43 go­di­ne. Mla­dić je od CŽL tra­žio po­moć ka­ko da iz to­ga iza­đe.
– Na po­nu­đe­nu po­moć u vi­du obez­bje­đi­va­nja struč­nih rad­ni­ka (psi­ho­lo­ga, psi­hi­ja­tra, so­ci­jal­nih rad­ni­ka…) maj­ka je od­go­vo­ri­la od­bi­ja­njem, sma­tra­ju­ći da su do­volj­no ja­ki da „igru” pre­ki­nu sa­mi – ka­že Pe­tro­vi­će­va.
Slu­čaj ko­ji se za­vr­šio ubi­stvom oca in­cest­ni­ka ima­o je je­zi­vu po­za­di­nu. Po­red dje­voj­ke ko­ja je ubi­la oca i nje­ne sta­ri­je se­stre, ko­ja je bi­la žr­tva če­tvo­ro­go­di­šnjeg si­lo­va­nja, sek­su­al­no zlo­sta­vlja­nje tr­pje­lo je i osta­lo tro­je mla­đe dje­ce.
– Zlo­sta­vlja­nje se ma­ni­fe­sto­va­lo pip­ka­njem, ma­že­njem po gru­di­ma, sto­ma­ku, pri­nu­dom da dje­voj­či­ce za­jed­no sa ocem gle­da­ju por­no fil­mo­ve, lju­blje­njem po gru­di­ma, sto­ma­ku, u usta…Ka­da bi se maj­ka po­bu­ni­la, su­prug in­cest­nik je fi­zič­ki, psi­hič­ki i sek­su­al­no zlo­sta­vljao pred dje­com – ka­za­la je ona.
Ka­ko je re­kla, u ovom dva­na­e­sto­go­di­šnjem pe­ri­o­du nji­ho­voj or­ga­ni­za­ci­ji se za po­moć, po­dr­šku i sa­vjet obra­ti­lo 30 oso­ba žen­skog po­la, uz­ra­sta od 16 do 29 go­di­na ko­je su pre­ži­vje­le ne­ku vr­stu sek­su­al­nog zlo­sta­vlja­nja od in­cest­ni­ka – oca, stri­ca, uja­ka, bra­ta.
Glo­bal­na sta­ti­sti­ka je po­ra­zna i po­ka­zu­je da se sa­mo pet od­sto ova­kvih slu­ča­je­va pri­ja­vlju­je zva­nič­nim slu­žba­ma, dok ma­nje od je­dan od­sto do­đe do su­da. Ve­ći­na na­pa­sni­ka ima vi­še od jed­ne žr­tve.
– U Cr­noj Go­ri ne­ma ba­ze po­da­ta­ka ili is­tra­ži­va­nja po­vo­dom ove vr­ste na­si­lja, ali jed­na stu­di­ja u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma je ot­kri­la da na­pa­sni­ci ima­ju u pro­sje­ku 73 žr­tve pri­je ne­go što ih uhva­te. Kod nas ne­ma zva­nič­nih po­da­ta­ka – do­da­la je ona.
Pe­tro­vi­će­va je is­ta­kla da su pre­ko 95 od­sto od­ra­slih na­sil­nih oso­ba mu­škar­ci.
– Osam­de­set dva od­sto na­pa­sni­ka su lju­di ko­je zlo­u­po­tre­blje­na dje­ca po­zna­ju, a 19 od­sto su ro­đa­ci – na­gla­si­la je di­rek­to­ri­ca CŽL.
A.O.


Če­sto se ne ot­kri­je

Pe­tro­vi­će­va upo­zo­ra­va da je in­cest kri­vič­no dje­lo ko­je se naj­ma­nje pri­ja­vlju­je, te­ško pre­po­zna­je i te­ško ot­kri­va.
– Ta­bu­i­zi­ra­nje in­ce­sta, tj. so­cio-kul­tu­ral­ne nor­me o „sve­to­sti” po­ro­di­ce i sek­su­al­ni ta­bui izo­lu­ju i žr­tvu da pro­go­vo­ri. Ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti ni na strah ko­ji di­je­te-žr­tva osje­ća zbog ra­ni­je upu­ći­va­nih pri­jet­nji od po­či­ni­te­lja in­ce­sta i mo­gu­ćih po­sle­di­ca pri­ja­vlji­va­nja. Prak­sa od­ra­slih da ne vje­ru­ju dje­te­tu, po­ri­ca­nje i po­ku­šaj da se oču­va po­ro­dič­na čast, če­sto su iz­nad in­te­re­sa dje­te­ta te ono, pre­stra­še­no, bes­po­moć­no i ču­va­ju­ći taj­nu, pa­ti i ću­ti sa traj­nim tra­u­mat­skim po­sle­di­ca­ma u ma­njoj ili ve­ćoj mje­ri. Po­sto­je­ći ta­bu o in­ce­stu do­vo­di do ma­log bro­ja, pri­ja­vlje­nih slu­ča­je­va i sma­nju­ju vje­ro­vat­no­ću ra­ne in­ter­ven­ci­je i uspje­šnu pre­ven­ci­ju ovog fe­no­me­na, po­treb­nu po­moć i li­je­če­nje, kao i ob­ra­da ta­kvih slu­ča­je­va – na­gla­si­la je ona.


Moralni zločin

Di­rek­to­ri­ca CŽL uka­zu­je na stra­na is­tra­ži­va­nja ko­ja, po nje­nim ri­je­či­ma, po­ka­zu­ju da ve­li­ka ve­ći­na in­cest­nih na­sil­ni­ka ima nor­ma­lan ži­vot i raz­vi­ja­ju nor­mal­ne sek­su­al­ne od­no­se s part­ner­kom.
– Uči­ni­o­ci ovog dje­la su u 95 od­sto slu­ča­je­va mu­škar­ci, sta­ri­ji ili mla­đi. In­cest­ni­ci ko­ri­ste pre­ma žr­tvi pri­si­lu i dru­ge na­čine pri­mo­ra­va­nja na sek­su­al­ni čin, a na­kon po­sti­za­nja ci­lja, pri­jet­nja­ma, za­stra­ši­va­njem i ucje­na­ma, žr­tva in­ce­sta je du­ža­na ću­ta­ti i ču­va­ti taj­nu. To kod žr­ta­va in­ce­sta, po­seb­no dje­ce, stva­ra in­ten­zi­van strah, tr­plje­nje tra­u­ma i bo­la i ču­va­nje taj­ne ta­ko da se za­ča­ra­ni krug na­si­lja–in­ce­sta za­tva­ra u pot­pu­no­sti i če­sto osta­je neo­t­kri­ven. Ako se, pak, in­cest ot­kri­je, in­cest­nik–na­sil­nik ga ne pri­zna­je i op­tu­žu­je žr­tvu za te­šku kle­ve­tu i iz­mi­šlja­nje slu­ča­ja, ali ako mu se in­cest do­ka­že, in­cest­nik se po­ku­ša­va oprav­da­ti da je bio u sta­nju al­ko­ho­li­sa­no­sti, pod uti­ca­jem nar­ko­ti­ka i slič­no, iako to ni­je isti­na i ne mo­že bi­ti oprav­da­nja za zlo­čin. In­cest je mo­ral­ni zlo­čin i obič­no po­či­nje ma­že­njem, gr­lje­njem, lju­blje­njem, is­ka­zi­va­njem nje­žno­sti i pre­ve­li­ke in­tim­no­sti ko­ja pre­la­zi nor­mal­ne od­no­se ro­di­telj­ske nje­žno­sti i lju­ba­vi, a za­vr­ša­va sek­su­al­nim či­nom sa krv­nim srod­ni­kom, od­no­sno in­ce­stom. Te­o­ri­ja ka­že, a prak­sa je po­tvr­di­la, da u mo­men­tu ot­kri­va­nja in­cest­ni­ka i nje­go­vih in­cest­nih rad­nji to ni­je nje­gov pr­vi slu­čaj, a zbog ću­ta­nja žr­tve o tom zlo­či­nu naj­če­šće ni­je ni po­sled­nji slu­čaj in­ce­sta jer in­cest­nik da­lje na­sta­vlja da sek­su­al­no zlo­u­po­tre­blja­va oso­bu, di­je­te ili pro­na­la­zi no­ve žr­tve – po­ja­šnja­va ona.