Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Stojanović prećutao ženinu firmu * Potjernica za aktivistom DPS-a * Povratkom Fronta završena priča o vanrednim izborima * Presudiće Mikov glas * Stojanović prećutao ženinu firmu * Supermen * Krnja demokratija
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 07-12-2017

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Vesna Medenica, predsjednica Vrhovnog suda:
– Može li sudija sa platom od 650 eura da sačuva moralnost? Ne može.

Vic Dana :)

Hronologija braka:
Prve tri godine on govori, a ona sluša.
Sledeće tri godine ona govori, a on sluša.
Od sedme godine braka oni govore a komšije slušaju.
Na kraju oni govore, a sudija se krsti.

Uđe kauboj Džo u kafanu i za šankom ugleda barsku damu, a oko nje četvoricu kauboja. Gleda on, gleda, pa odjednom trgne pištolj, ubije četvoricu kauboja i zatim priđe barskoj dami i kaže:
– Kako to da tako lijepa dama stoji ovdje sasvim sama?

Trinaest polaznika policijske škole polagali za radno mjesto policajca i skupila se komisija. Stali oni u red, kad će komisija prvom od 13:
Daj nam ti reci jednu marku auta.
Ovaj prvi kao iz topa kaže JAGUAR, a ovaj drugi nije odmah shvatio pa kaže FEBRUAR. Treći MART, i tako oni svi redom, a ovaj dvanaesti kaže DECEMBAR. Trinaesti sav se izgubio, gleda u komisiju i sav drhti pa pruži ruku komisiji i kaže:
– Srećna Nova godina!







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Drustvo - datum: 2017-12-06 ISTRAŽIVANJE BIRN-A O EPIDEMIJI ZARAZNE BOLESTI
Kobni propusti: povratak malih boginja
Kobni propusti: povratak malih boginja Iza neuspjeha Rumunije u suzbijanju epidemije smrtonosnih malih boginja krije se priča o uljuljkanosti i samozadovoljstvu, o nekompetentnosti i diskriminaciji. Ta priča je pouka i upozorenje za čitavu Evropu
PI­ŠE: Ok­ta­vi­jan Ko­man

Kar­la ni­je bi­la vak­ci­ni­sa­na pro­tiv ma­lih bo­gi­nja. Ni­je vak­ci­ni­sa­na jer to ni­je do­pu­šta­lo nje­no zdrav­stve­no sta­nje. Ro­đe­na je sa de­for­mi­te­tom jed­nja­ka i ve­li­ki dio ži­vo­ta je pro­ve­la u bol­ni­ca­ma, uz če­ste upa­le plu­ća. Pri­li­kom ru­tin­ske po­se­te Dječ­joj bol­ni­ci za hit­ne slu­ča­je­ve „Lu­is Tur­ka­nu“ u Te­mi­šva­ru, bo­ra­vi­la je na spra­tu na ko­jem se na­la­zi­la dje­voj­či­ca za­ra­že­na ma­lim bo­gi­nja­ma. Usko­ro je i Kar­la do­bi­la tem­pe­ra­tu­ru.
Pre­ba­če­na je na dru­gi kraj gra­da, na Kli­ni­ku za za­ra­zne bo­le­sti i pne­u­mo­lo­gi­ju „Vik­tor Ba­beš“. Kli­ni­ka je već bi­la pre­pu­na pa­ci­je­na­ta za­ra­že­nih ma­lim bo­gi­nja­ma, pa su mo­ra­li da je smje­ste na odje­lje­nje za od­ra­sle. Gro­zni­ca se po­gor­ša­la, a tem­pe­ra­tu­ra po­pe­la na 42 ste­pe­na.
U no­ći 18. de­cem­bra 2016. po­če­la je da je­či na na­čin ko­ji nje­na maj­ka Flo­ren­ti­na Mar­ku­san ni­ka­da ni­je ču­la. Iz­bio joj je osip na li­cu i gru­di­ma. Ubr­zo po­sli­je osam sa­ti uju­tro, dok joj je me­di­cin­ska se­stra da­va­la in­jek­ci­ju, Kar­la je po­če­la ne­kon­tro­li­sa­no da tr­za gla­vom. Se­stra je od­ju­ri­la da po­zo­ve lje­ka­re, dok je Flo­ren­ti­na ste­za­la ćer­ku u na­ruč­ju.
– Kad sam shva­ti­la da vi­še ne re­a­gu­je, us­pa­ni­či­la sam se i spu­sti­la je na kre­vet, zna­la sam da je umr­la. Na mo­jim ru­ka­ma – pri­ča Flo­ren­ti­na.
Lje­ka­ri su upla­še­nu maj­ku iz­ba­ci­li iz so­be i po­ku­ša­li da po­vra­te de­voj­či­cu. Če­ka­la je na­po­lju is­pred zgra­de, pu­ši­la ci­ga­re­tu za ci­ga­re­tom i dr­ža­la u ru­ci Kar­li­nog pli­ša­nog me­dve­di­ća. Če­tr­de­set pet mi­nu­ta ka­sni­je, u 9.10, Kar­la Ja­smi­na Đer­đi­ja­na Po­pa pro­gla­še­na je mr­tvom. Bi­la je sta­ra go­di­nu i tri mje­se­ca.
Ova dje­voj­či­ca je bi­la jed­na od pr­vih de­set žr­ta­va epi­de­mi­je ma­lih bo­gi­nja u Ru­mu­ni­ji, ko­ja je od ja­nu­a­ra pro­šle go­di­ne, ka­da su za­bi­lje­že­ni pr­vi slu­ča­je­vi, do kra­ja no­vem­bra ove go­di­ne od­ni­je­la 36 ži­vo­ta – uglav­nom be­ba. Obo­lje­lo je 10.000 lju­di. To je naj­smr­to­no­sni­ja epi­de­mi­ja u Ru­mu­ni­ji ot­ka­ko je 2005. go­di­ne uve­de­na oba­ve­zna re­vak­ci­na­ci­ja po­na­vlja­njem do­ze MMR vak­ci­ne pro­tiv ma­lih bo­gi­nja, za­u­ški i ru­be­o­la.
Slu­ča­je­vi ma­lih bo­gi­nja ko­ji se mo­gu do­ve­sti u ve­zu sa Ru­mu­ni­jom za­bi­lje­že­ni su čak u Bel­gi­ji, Špa­ni­ji i Ir­skoj, ma­da su epi­de­mi­je u ovim ze­mlja­ma bi­le za­ne­mar­lji­vo ma­le u po­re­đe­nju sa epi­de­mi­jom ko­ja je od­ni­je­la Kar­lu.
Kar­li­na maj­ka kri­vi bol­ni­cu u ko­joj su bo­ra­vi­le zbog to­ga što ni­je uči­ni­la vi­še da je za­šti­ti.
–U me­ni se na­ku­pi­lo to­li­ko mr­žnje. Ni­ko­me vi­še ne vje­ru­jem – go­vo­ri Flo­ren­ti­na šest mje­se­ci po­sli­je Kar­li­ne smr­ti u rod­nom se­lu Du­be­šti, uda­lje­nom od Te­mi­šva­ra oko 90 ki­lo­me­ta­ra.
Od­su­stvo po­vje­re­nja je u ko­ri­je­nu kri­ze ma­lih bo­gi­nja u Ru­mu­ni­ji, gdje je vje­ra u si­stem zdrav­stve­ne za­šti­te po­lju­lja­na lo­šim uslo­vi­ma i ne­a­de­kvat­nim upra­vlja­njem u zdrav­stve­nim usta­no­va­ma. Upr­kos to­me što su MMR vak­ci­ne bes­plat­no do­stup­ne u or­di­na­ci­ja­ma po­ro­dič­nih lje­ka­ra gdje se dje­ca imu­ni­zu­ju sa dvi­je do­ze vak­ci­ne, iz­me­đu ko­jih se pra­vi pa­u­za od ne­ko­li­ko go­di­na, sto­pa imu­ni­za­ci­je je u pa­du. Mno­gi su sprem­ni da za epi­de­mi­ju okri­ve sve ma­sov­ni­ji po­kret pro­tiv­ni­ka vak­ci­na­ci­je, ali lje­ka­ri i zdrav­stve­ni struč­nja­ci vi­še kri­ve ru­mun­ske vla­sti i tvr­de da su si­stem­ski pro­pu­sti do­ve­li do kri­ze ko­ja se la­ko mo­gla pred­vi­dje­ti i spri­je­či­ti. Od lo­šeg upra­vlja­nja za­li­ha­ma vak­ci­na do oka­šnje­log po­zi­va na uz­bu­nu, lje­ka­ri u svo­jim pri­tu­žba­ma uka­zu­ju na bi­ro­krat­ske br­ljo­ti­ne i sa­mo­za­do­volj­stvo ko­je je pro­iz­ve­lo fa­tal­ne po­sle­di­ce.
– Ne mo­že pro­gram imu­ni­za­ci­je bi­ti bo­lji od zdrav­stve­nog si­ste­ma ko­ji ga spro­vo­di – ka­že Edvard Pe­tre­sku, ko­or­di­na­tor Dječ­jeg fon­da Uje­di­nje­nih na­ci­ja, Uni­cef, u Ru­mu­ni­ji.
Dru­gi u tim do­ga­đa­ji­ma vi­de upo­zo­re­nje o to­me šta se mo­že do­go­di­ti ka­da vla­sti ne us­pi­ju da si­ste­mom zdrav­stve­ne za­šti­te ob­u­hva­te mar­gi­na­li­zo­va­ne za­jed­ni­ce – u ovom slu­ča­ju rom­sku ma­nji­nu.
– Ako vak­ci­na­ci­ju ne spro­vo­di­te re­dov­no, si­ste­mat­ski i ve­o­ma te­melj­no, vi­rus će is­ko­ri­sti­ti ru­pe u si­ste­mu za­šti­te – ka­že Adri­ja­na Pi­stol, di­rek­tor­ka Cen­tra za pra­će­nje i kon­tro­lu pre­no­si­vih bo­le­sti u Ru­mu­ni­ji, ko­ji je dio Za­vo­da za jav­no zdra­vlje pri Mi­ni­star­stvu zdra­vlja.
Van si­ste­ma
Pri­je ne­go što je še­zde­se­tih go­di­na pro­iz­ve­de­na vak­ci­na za ma­le bo­gi­nje, go­to­vo sva dje­ca bi se ra­ni­je ili ka­sni­je za­ra­zi­la ovom bo­le­šću, obič­no pri­je na­vr­še­ne 15. go­di­ne ži­vo­ta. Iz­u­zet­no za­ra­zni vi­rus ma­lih bo­gi­nja pre­no­si se ka­šljem, ki­ja­njem ili kon­tak­tom sa iz­lu­če­vi­na­ma za­ra­že­ne oso­be.
Do av­gu­sta 2016. slu­ča­je­vi ma­lih bo­gi­nja pri­ja­vlje­ni su u vi­še od po­lo­vi­ne ze­mlje, a me­đu za­ra­že­ni­ma su bi­li pri­pad­ni­ci svih et­nič­kih gru­pa, i bo­ga­ti i si­ro­ma­šni. To ni­je iz­ne­na­di­lo Adri­ja­nu Pi­stol iz Cen­tra za pra­će­nje i kon­tro­lu pre­no­si­vih bo­le­sti. Ona je još 2015. go­di­ne upo­zo­ra­va­la na za­bri­nja­va­ju­ći pad po­kri­ve­no­sti pro­gra­mom imu­ni­za­ci­je. Na pri­mjer, pre­ma po­da­ci­ma lo­kal­nih zdrav­stve­nih slu­žbi, u okru­gu Ti­miš na za­pa­du ze­mlje, gdje ži­vi oko 700.000 lju­di, sa­mo po­lo­vi­na dje­ce pri­mi­la je pr­vu MMR vak­ci­nu. Iz­vi­je­sti­la je o to­me mi­ni­stra zdra­vlja i upo­zo­ri­la na do­la­ze­ću epi­de­mi­ju.
– Ob­ja­vi­te da do­la­zi epi­de­mi­ja – ako ima­te dje­cu, vo­di­te ih na vak­ci­na­ci­ju. Oba­vi­je­sti­te lju­de, do­đa­vo­la – re­kla je mi­ni­stru.
– Ali to ni­je pri­o­ri­tet. U mno­gim obla­sti­ma ra­di­mo kao va­tro­ga­sci. Ne pred­u­zi­ma­mo ni­šta dok ne iz­bi­je po­žar – ka­za­la je ona.
U ja­nu­a­ru 2017, ka­da se broj žr­ta­va u Ru­mu­ni­ji po­peo na de­set, vla­da je po­če­la da po­zi­va gra­đan­stvo da vak­ci­ni­šu dje­cu. Mje­sec ra­ni­je mi­ni­star zdra­vlja je do­nio od­lu­ku da se uve­de do­dat­na MMR vak­ci­na za be­be sta­ro­sti de­vet mje­se­ci kao pri­vre­me­na kri­zna mje­ra.
Po­da­ci mi­ni­star­stva zdra­vlja po­ka­zu­ju da je u apri­lu 2017. či­ta­va ze­mlja ras­po­la­ga­la sa sve­ga 36.000 MMR vak­ci­na, če­ti­ri pu­ta ma­nje ne­go istog mje­se­ca pret­hod­ne go­di­ne. Fru­stri­ra­ni lje­ka­ri tvr­de da je dr­ža­va pre­ka­sno na­ru­či­la do­dat­ne ko­li­či­ne.
Port­pa­rol Jav­ne upra­ve za zdrav­stvo u okru­gu Dolj iz­ja­vio je da ne ras­po­la­že pre­ci­znim po­da­ci­ma o uzro­ci­ma ne­sta­ši­ce. U me­đu­vre­me­nu, iz­vje­štaj Mi­ni­star­stva zdra­vlja je po­ka­zao da kra­jem ju­la u Ru­mu­ni­ji vi­še od 224.000 dje­ce sta­ro­sti od de­vet mje­se­ci do de­vet go­di­na ni­je bi­lo vak­ci­ni­sa­no pro­tiv ma­lih bo­gi­nja. U iz­vje­šta­ju je na­gla­še­no da vla­sti ne­ma­ju do­volj­ne za­li­he, ni­ti do­vo­ljan bu­džet da se no­se sa epi­de­mi­jom.
Za­li­he MMR vak­ci­na su ko­nač­no ob­no­vlje­ne, ali tek po­što je vla­da pot­pi­sa­la no­vi ve­li­ki ugo­vor sa is­po­ru­či­o­cem po­čet­kom ju­la. Pre­ma sta­ti­sti­ka­ma mi­ni­star­stva zdra­vlja, u ju­lu je na ni­vou či­ta­ve ze­mlje bi­lo ras­po­lo­ži­vo 338.445 do­za, u po­re­đe­nju sa 116.193 istog mje­se­ca pro­šle go­di­ne i 227.250 u ju­lu 2015.
Uz­ne­mi­re­ni bor­ci
pro­tiv vak­ci­ni­sa­nja
Vla­da pri­pre­ma za­kon ko­jim će se pro­pi­sa­ti oba­ve­zna vak­ci­na­ci­ja. Ako pred­log bu­de usvo­jen u par­la­men­tu, za­kon bi mo­gao da stu­pi na sna­gu 2018. Ovaj po­tez je iza­zvao oštre re­ak­ci­je pro­tiv­ni­ka vak­ci­na­ci­je. U av­gu­stu je oko 200 pri­pad­ni­ka ovog po­kre­ta de­mon­stri­ra­lo u Bu­ku­re­štu. Na jed­nom tran­spa­ren­tu je pi­sa­lo: „Oba­ve­zna vak­ci­na je oba­ve­zna smrt!“. No­vi pro­te­sti su or­ga­ni­zi­va­ni na je­sen, ka­da se u par­la­men­tu vo­di­la ras­pra­va o za­ko­nu.
Ne­ki od pro­tiv­ni­ka vak­ci­na­ci­je iz­ra­ža­va­ju strah da MMR vak­ci­ne mo­gu iza­zva­ti auti­zam, po­zi­va­ju­ći se na odav­no dis­kre­di­to­va­no is­tra­ži­va­nje jed­nog biv­šeg bri­tan­skog lje­ka­ra.
Pre­ma mi­šlje­nju Di­te Dep­ner, po­zna­tog ak­ti­vi­ste u po­kre­tu pro­tiv vak­ci­ni­sa­nja u gra­du Bra­šo­vu u cen­tral­noj Ru­mu­ni­ji, po­gre­šna su sa­ma na­uč­na sa­zna­nja na ko­ji­ma se vak­ci­­no­lo­gi­ja za­sni­va.
Uvje­re­na je da su slu­ča­je­vi ma­lih bo­gi­nja u Bra­šo­vu iz­mi­šlje­ni da bi se lju­di upla­ši­li i na­tje­ra­li da vak­ci­ni­šu dje­cu.
– Sva ta pa­ni­ka zbog ma­lih bo­gi­nja i „epi­de­mi­ja“, to je iz­mi­šljo­ti­na me­di­ja – ka­že ona.
Pri­pad­ni­ci po­kre­ta pro­tiv vak­ci­ni­sa­nja su va­tre­ni i ve­o­ma gla­sni, ali nji­hov broj ne mo­že ob­ja­sni­ti opa­da­nje sto­pe po­kri­ve­no­sti imu­ni­za­ci­jom u pro­te­kloj de­ce­ni­ji.
Cen­tar za pra­će­nje i kon­tro­lu pre­no­si­vih bo­le­sti u Ru­mu­ni­ji oba­vio je u fe­bru­a­ru is­tra­ži­va­nje na vi­še od 15.000 dje­ce sta­ro­sti 18 mje­se­ci, ko­je je do­ne­kle ra­svi­je­tli­lo raz­lo­ge za­što ne­ka od dje­ce ni­je­su vak­ci­ni­sa­na.
„Do­vo­ljan je
je­dan slu­čaj“
Ne­u­spjeh Ru­mu­ni­je da za­u­sta­vi epi­de­mi­ju u za­čet­ku omo­gu­ćio je ši­re­nje vi­ru­sa pre­ko nje­nih gra­ni­ca, ali sa­mo ta­mo gdje po­sto­ji plod­no tlo za ovu bo­lest, ob­ja­šnja­va­ju zdrav­stve­ni struč­nja­ci. Po­sli­je 29 slu­ča­je­va pri­ja­vlje­nih na ju­go­i­sto­ku ze­mlje, vla­sti u Ma­đar­skoj stra­hu­ju da su ma­le bo­gi­nje iz Ru­mu­ni­je pre­šle u Ma­đar­sku.
Ne­dav­na epi­de­mi­ja u Sr­bi­ji iza­zva­la je slič­na stra­ho­va­nja, ma­da su vla­sti ov­dje vi­še za­bri­nu­te zbog slu­ča­je­va sa Ko­so­va, gdje je za­bi­lje­žen naj­ve­ći po­rast bro­ja za­ra­že­nih od okon­ča­nja su­ko­ba 1999. go­di­ne.
Epi­de­mi­o­log Pre­drag Kon iz be­o­grad­skog Za­vo­da za jav­no zdra­vlje iz­ja­vio je da je ge­no­tip vi­ru­sa izo­lo­va­nog u Sr­bi­ji isti kao u Ru­mu­ni­ji, B3, ali vla­sti ne­ma­ju in­di­ci­ja o to­me da li se no­vi slu­ča­je­vi mo­gu po­ve­za­ti sa epi­de­mi­jom s dru­ge stra­ne gra­ni­ce.
Šar­le­roj, je­dan od naj­ve­ćih gra­do­va u Va­lo­ni­ji, fran­ko­fo­nom re­gi­o­nu na ju­gu Bel­gi­je, bio je u sre­di­štu epi­de­mi­je ko­ja je iz­bi­la pro­šlog de­cem­bra, ka­da je za­bi­lje­že­no go­to­vo 300 slu­ča­je­va. Epi­de­mi­ja je do­ve­de­na u ve­zu sa jed­nim ne­vak­ci­ni­sa­nim Ru­mu­nom ko­ji je ži­vio u Bel­gi­ji. Bo­lest je do­nio po­sli­je po­sje­te ro­đa­ci­ma u Ru­mu­ni­ji, vje­ru­je Ka­rol Šir­vel, na­čel­ni­ca va­lon­ske Slu­žbe za pra­će­nje in­fek­tiv­nih bo­le­sti. Vi­rus se br­zo pro­ši­rio na ro­đa­ke, pri­ja­te­lje i su­sje­de.
Ka­rol Šir­vel ka­že da su mno­gi me­đu za­ra­že­ni­ma pri­pa­da­li ru­mun­skoj ili srp­skoj rom­skoj za­jed­ni­ci u ovom re­gi­o­nu, ko­je ni­je­su ob­u­hva­će­ne bel­gij­skim zdrav­stve­nim si­ste­mom jer ži­ve no­mad­ski ili ne ša­lju dje­cu u ško­lu. Po­što ni­je­su re­gi­stro­va­ni kod lje­ka­ra, ne­ki od njih su oti­šli pra­vo na odje­lje­nje za hit­ne slu­ča­je­ve i ta­mo za­ra­zi­li dru­ge. U Bel­gi­ji je oba­ve­zna je­di­no po­lio vak­ci­na, ma­da vr­ti­ći u Va­lo­ni­ji zah­ti­je­va­ju od ro­di­te­lja da vak­ci­ni­šu dje­cu i pro­tiv dru­gih bo­le­sti, uklju­ču­ju­ći i ma­le bo­gi­nje.
– Za tri ili če­ti­ri nej­de­lje epi­de­mi­ja je eks­plo­di­ra­la – ka­že Šir­vel.
Obo­li­je­va­li su čak i zdrav­stve­ni rad­ni­ci na ko­je ot­pa­da oko 12 od­sto za­bi­lje­že­nih slu­ča­je­va. Naj­te­ža epi­de­mi­ja po­sli­je one u Ru­mu­ni­ji iz­bi­la je u Ita­li­ji, sa 4.794 slu­ča­ja – uklju­ču­ju­či i če­tvo­ro umr­lih – do po­čet­ka no­vem­bra ove go­di­ne.

Ovaj čla­nak je na­stao u okvi­ru pro­jek­ta Bal­kan­ske sti­pen­di­je za iz­vr­snost u no­vi­nar­stvu, uz po­dr­šku Fon­da­ci­je ER­STE i Fon­da­ci­je za otvo­re­no dru­štvo, u sa­rad­nji sa Bal­kan­skom is­tra­ži­vač­kom mre­žom.

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"