Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru do­sad je do­nio 36 pre­su­da ko­ji­ma je utvr­đe­no da je Cr­na Go­ra pre­kr­ši­la ne­ko od pra­va ga­ran­to­va­no Evrop­skom kon­ven­ci­jom za za­šti­tu ljud­skih pra­va i osnov­nih slo­bo­da, zbog če­ga je ošte­će­nim gra­đa­ni­ma iz bu­dže­ta pla­će­no 1.139.733,33 eura. Za­stup­ni­ca Cr­ne Go­re pred Evrop­skim su­dom za ljud­ska pra­va Va­len­ti­na Pa­vli­čić ka­za­la je za „Dan” da je od do­no­še­nja pr­ve pre­su­de pro­tiv Cr­ne Go­re – 2009. go­di­ne do da­nas ukup­no do­ne­se­no 36 pre­su­da; 17 od­lu­ka o ne­pri­hva­tlji­vo­sti; dok je po osno­vu pri­ja­telj­skih po­ra­vna­nja do da­nas do­ni­je­to 40 od­lu­ka.
– Sud je u 36 pre­su­da utvr­dio po­vre­du ba­rem jed­nog kon­ven­cij­skog pra­va. Ka­da je u pi­ta­nju iz­vr­še­nje pre­su­da Evrop­skog su­da po pi­ta­nju nov­ča­ne is­pla­te, po tom osno­vu, uklju­ču­ju­ći pra­vič­no za­do­vo­lje­nje – is­pla­te ne­ma­te­ri­jal­ne šte­te, iz­vr­še­nja na­ci­o­nal­nih pre­su­da, is­pla­te ma­te­ri­jal­ne šte­te, ukup­no je is­pla­će­no 1.139.733,33 eura. Da­kle, ovo se od­no­si, ka­ko na is­pla­te po osno­vu pra­vič­nog za­do­vo­lje­nja, ta­ko i na iz­no­se ko­je je dr­ža­va is­pla­ti­la po osno­vu iz­vr­še­nja do­ma­ćih na­ci­o­nal­nih pre­su­da ko­ji­ma je pod­no­si­o­ci­ma pred­stav­ke do­su­đe­na od­re­đe­na na­kna­da, a što je na­lo­že­no pre­su­dom Evrop­skog su­da – na­vo­di Pa­vli­či­će­va.
Ona je ka­za­la da je u to­ku ove go­di­ne Evrop­ski sud do­nio od­re­đe­ni broj pre­su­da u ko­ji­ma je utvrdio da je do­šlo do po­vre­de čla­no­va 2, 3, 6, 8 i 14 Kon­ven­ci­je.
Čla­nom dva ga­ran­tu­je se pra­vo na ži­vot i iz­ri­či­to pod­vla­či da ni­ko ne smi­je bi­ti na­mjer­no li­šen ži­vo­ta. Li­še­nje ži­vo­ta se ne sma­tra pro­tiv­nim ovom čla­nu ako pro­is­tek­ne iz upo­tre­be si­le ko­ja je ap­so­lut­no nu­žna ra­di od­bra­ne ne­kog li­ca od ne­za­ko­ni­tog na­si­lja; da bi se iz­vr­ši­lo za­ko­ni­to hap­še­nje ili spri­je­či­lo bjek­stvo li­ca za­ko­ni­to li­še­nog slo­bo­de i pri­li­kom za­ko­ni­tih mje­ra ko­je se pred­u­zi­ma­ju u ci­lju su­zbi­ja­nja ne­re­da ili po­bu­ne.
Član tri pro­pi­su­je da „ni­ko ne smi­je bi­ti pod­vrg­nut mu­če­nju ili ne­čo­vječ­nom ili po­ni­ža­va­ju­ćem po­stu­pa­nju ili ka­žnja­va­nju”. Kon­ven­ci­ja u čla­nu šest ga­ran­tu­je pra­vo na pra­vič­no su­đe­nje.
– Sva­ko, to­kom od­lu­či­va­nja o nje­go­vim gra­đan­skim pra­vi­ma i oba­ve­za­ma, ili o kri­vič­noj op­tu­žbi pro­tiv nje­ga, ima pra­vo na pra­vič­nu i jav­nu ras­pra­vu u ra­zum­nom ro­ku pred ne­za­vi­snim i ne­pri­stra­snim su­dom, obra­zo­va­nim na osno­vu za­ko­na. Pre­su­da se mo­ra iz­re­ći jav­no, ali se štam­pa i jav­nost mo­gu is­klju­či­ti iz ci­je­log ili di­je­la su­đe­nja u in­te­re­su mo­ra­la, jav­nog re­da ili na­ci­o­nal­ne bez­bjed­no­sti u de­mo­krat­skom dru­štvu, ka­da to zah­ti­je­va­ju in­te­re­si ma­lo­ljet­ni­ka ili za­šti­ta pri­vat­nog ži­vo­ta stra­na­ka – na­vo­di se u Kon­ven­ci­ji.
Pre­ma čla­nu osam gra­đa­ni­ma se ga­ran­tu­je pra­vo na po­što­va­nje pri­vat­nog i po­ro­dič­nog ži­vo­ta, od­no­sno da „sva­ko ima pra­vo na po­što­va­nje svog pri­vat­nog i po­ro­dič­nog ži­vo­ta, do­ma i pre­pi­ske”.
Za­bra­na dis­kri­mi­na­ci­je pro­pi­sa­na je čla­nom 14 Kon­ven­ci­je u ko­jem se na­vo­di da se „uži­va­nje pra­va i slo­bo­da pred­vi­đe­nih Kon­ven­ci­ji obez­bje­đu­je bez dis­kri­mi­na­ci­je po bi­lo kom osno­vu, kao što su pol, ra­sa, bo­ja ko­že, je­zik, vje­ro­i­spo­vijest, po­li­tič­ko ili dru­go mi­šlje­nje, na­ci­o­nal­no ili so­ci­jal­no po­ri­je­klo, po­ve­za­nost s ne­kom na­ci­o­nal­nom ma­nji­nom, imo­vi­na, ro­đe­nje ili dru­gi sta­tus”.
– Sta­vo­ve i stan­dar­de ko­je je sud za­u­zeo u na­ve­de­nim od­lu­ka­ma du­žni smo kao dr­ža­va da is­po­štu­je­mo, ta­ko što će­mo pred­u­ze­ti sve mje­re, ka­ko in­di­vi­du­al­ne, ta­ko i op­šte u ci­lju iz­vr­še­nja na­ve­de­nih pre­su­da. Na­ve­de­ne od­lu­ke bi­će in­kor­po­ri­ra­ne u na­ci­o­nal­ne prav­ne si­ste­me i kao ta­kve slu­ži­će kao pu­to­kaz u ci­lju pre­ven­tiv­nog dje­lo­va­nja da ubu­du­će ne bu­de slič­nih kr­še­nja. Dr­žav­ni or­ga­ni su du­žni da se po­vi­nu­ju pre­su­da­ma Evrop­skog su­da – na­vo­di Pa­vli­či­će­va.M.S.


U ra­du 47 pred­me­ta

Va­len­ti­na Pa­vli­čić ka­že da je od po­čet­ka ra­da Kan­ce­la­ri­je za­stup­ni­ka, od Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va kan­ce­la­ri­ji ko­mu­ni­ci­ra­no 205 pred­stav­ki, od ko­jih se tre­nut­no u ra­du na­la­zi 47 pred­me­ta, gdje se dr­ža­va upu­sti­la u vo­đe­nje spo­ra.
– Ka­da su u pi­ta­nju sta­ti­stič­ki po­da­ci o ukup­nom bro­ju pred­stav­ki ko­je su pod­ni­je­te od stra­ne gra­đa­na na­še dr­ža­ve Evrop­skom su­du za ljud­ska pra­va, tim po­da­ci­ma će­mo ras­po­la­ga­ti u ja­nu­a­ru 2018. go­di­ne ka­da Evrop­ski sud bu­de pred­sta­vljao go­di­šnji iz­vje­štaj za ovu go­di­nu – na­vo­di ona.


Ča­čan­ka po­bi­je­di­la dr­ža­vu

Sudije Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va u Stra­zbu­ru 12. de­cem­bra su od­lu­či­le da je dr­ža­va Cr­na Go­ra po­vri­je­di­la kon­ven­cij­sko pra­vo, ovog pu­ta pra­vo na pra­vič­no su­đe­nje. Pre­su­da je do­ni­je­ta u ko­rist Kse­ni­je Di­mi­tri­je­vić iz Čač­ka, a tro­čla­no sud­sko vi­je­će či­ji član je bio i cr­no­gor­ski su­di­ja Ne­boj­ša Vu­či­nić je utvr­di­lo da je dr­ža­va po­vri­je­di­la član 6 Evrop­ske kon­ven­ci­je, tj. su­đe­nje u ra­zum­nom ro­ku. Pu­nih de­set go­di­na tra­jao je po­stu­pak ko­ji je ona vo­di­la pred cr­no­gor­skim pra­vo­sud­nim or­ga­ni­ma.
Ona je 2005. po­kre­nu­la par­nič­ni po­stu­pak pred Osnov­nim su­dom u Ko­to­ru, ko­ji je 2008. pre­su­dio u nje­nu ko­rist. Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci je 2009. u žal­be­nom po­stup­ku po­tvr­dio pr­vo­ste­pe­nu pre­su­du. Me­đu­tim, Vr­hov­ni sud je 2010. uki­nuo obje pre­su­de i na­lo­žio po­nov­no su­đe­nje.