Uslo­vi u ko­ji­ma ži­vi se­dam­de­se­to­smo­go­di­šnja Nik­ši­ćan­ka Du­šan­ka Bje­li­ca is­pod su sva­kog mi­ni­mu­ma za da­na­šnje vri­je­me. U jed­noj pro­sto­ri­ji sta­re ba­ra­ke u nik­šić­kom Bi­strič­kom na­se­lju ži­vi sa pe­de­set­tro­go­di­šnjim si­nom, ko­ji ne­ma za­po­sle­nje. Iz­dr­ža­va­ju se od 67 eura ma­te­ri­jal­nog obez­bje­đe­nja po­ro­di­ce što im ni pri­bli­žno ni­je do­volj­no ni za osnov­ne ži­vot­ne po­tre­be, pa je Du­šan­ka pri­nu­đe­na da pro­si ka­ko bi pre­hra­ni­la se­be i si­na.
– Glad ne pi­ta za go­di­ne i da bi­smo ima­li hlje­ba, mo­ram na uli­cu. Bo­lje ja ne­go moj sin ko­ji je rad­no spo­so­ban, ali ni­gdje ne­ma po­sla za nje­ga. Kad pru­žim ru­ku i za­tra­žim ne­što sit­nih pa­ra, a to ra­dim sva­ko­dnev­no, lju­di me ne od­bi­ja­ju, da­ju ko­li­ko ima­ju. Svje­sna sam da su mno­gi od njih mo­žda i u go­roj si­tu­a­ci­ji od me­ne. To nov­ca što sa­ku­pim to­kom da­na po­tro­šim za hra­nu, tre­ba nas dvo­je da pre­ži­vi­mo. I pri­ma­nje ko­je imam za­du­žim u pro­dav­ni­ci, jer nam je hra­na osnov­na, za dru­go nov­ca i ne­ma­mo, ni­ti o to­me raz­mi­šlja­mo – is­pri­ča­la je Bje­li­ca.
Pro­sto­ri­ja u sta­roj ba­ra­ci osta­la im je od nje­nog po­koj­nog su­pru­ga ko­ji se za ži­vo­ta ni­ma­lo bla­go­na­klo­no ni­je od­no­sio pre­ma njoj. Zbog kon­stant­nog fi­zič­kog na­si­lja, ka­za­la je Bje­li­ca, bi­la je pri­nu­đe­na da ga na­pu­sti osta­viv­ši mu dvo­je dje­ce. Pre­se­li­la se kod svo­jih ro­di­te­lja, a ka­da je on pre­mi­nuo vra­ti­la se si­no­vi­ma, od ko­jih je­dan ži­vi i ra­di u Ru­si­ji, ali je u pot­pu­no­sti za­bo­ra­vio na maj­ku i bra­ta. Vi­še­go­di­šnje po­ro­dič­no na­si­lje osta­vi­lo je tra­ga na nje­no zdra­vlje, pa ba­ka Du­šan­ka ne mo­že da se kre­će bez šta­pa.
– Osla­bi­li su mi ku­ko­vi, a ope­ra­ci­ja zbog sve­op­šteg zdra­vlja i mo­jih go­di­na ni­je mo­gu­ća. Ne bih ni pri­sta­la jer ne bi imao ko u ku­ći obez­bi­je­di­ti hra­nu. Za­tra­žim po­vre­me­no po­moć i od Cen­tra za so­ci­jal­ni rad i iza­đu mi u su­sret kad ima­ju, a to je ri­jet­ko. Sto­ga mo­ram na uli­cu, ni­je mi sve­jed­no, ali dru­gu mo­guć­nost ne­mam – ka­za­la je ona.
Ba­ra­ka je iz­gra­đe­na pri­je vi­še od po­la vi­je­ka, a pro­sto­ri­ja u ko­joj ži­ve u pot­pu­no­sti je ne­u­re­đe­na. Go­to­vo i da ne­ma po­da, a pla­fon je ošte­ćen od ki­še ko­ja ula­zi kroz krov­nu kon­struk­ci­ju. Pri­je če­ti­ri go­di­ne, zbog ne­pla­će­nih ra­ču­na Bje­li­ci je is­klju­če­na stru­ja, a dr­va za ogrev obez­bi­je­di­la joj je Mje­sna za­jed­ni­ca či­ji pred­sjed­nik Dra­gan Tur­či­no­vić, ka­ko je ka­za­la, uvi­jek im po­mog­ne. Sta­ri špo­ret na dr­va ne mo­že do­volj­no da za­gri­je pro­sto­ri­ju, a od osta­log po­kuć­stva upo­tre­blji­va su je­di­no dva kre­ve­ta na ko­ji­ma spa­va­ju. Ne­do­sta­je im sve­ga, uz hra­nu i po­kuć­stvo, sred­stva za hi­gi­je­nu, odje­ća i obu­ća, a svi ko­ji su ras­po­lo­že­ni da po­mog­nu sta­ri­ci iz Nik­ši­ća mo­gu to uči­ni­ti po­sred­stvom Ban­ke hra­ne po­zi­vom na broj 069/495-680, ili pre­ko fej­sbuk stra­ni­ce te or­ga­ni­za­ci­je.
B.B.


Dobija pomoć od Centra

Iz nik­šić­kog Cen­tra za so­ci­jal­ni rad po­tvr­di­li su da je Bje­li­ca nji­hov ko­ri­snik. Oni su „Danu“ kazali da je Bjelici i dodatno pomažu kada su u mo­guć­no­sti, i do­dat­no po­mog­nu.