Osnov­ni dr­žav­ni tu­ži­lac Vu­kas Ra­do­njić ni­je uva­žio kao do­kaz sni­mak te­le­fon­skog raz­go­vo­ra u ko­jem je brat pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća, Ve­li­zar Mar­ko­vić, pri­je­tio smr­ću no­vi­na­ru „Da­na“ Vla­di­mi­ru Ota­še­vi­ću. To se mo­že vi­dje­ti u Ra­do­nji­će­vom rje­še­nju o od­ba­ci­va­nju kri­vič­ne pri­ja­ve pro­tiv Mar­ko­vi­ća od 25. ja­nu­a­ra ove go­di­ne.
Da je odbačena prijava protiv premijerovog brata juče je saopštio zamjenik glavnog i odgovornog urednika „Dana“ Nikola Marković na konferenciji za istraživačko novinarstvo, koju je organizovao CIN-CG.
Tu­ži­lac u obra­zlo­že­nju svo­je od­lu­ke na­vo­di da je spor­ni sni­mak „ne­za­ko­nit do­kaz“ i da je no­vi­nar po­či­nio kri­vič­no dje­lo „neo­vla­šće­no pri­slu­ški­va­nje i sni­ma­nje“.
– Ne­sum­nji­vo je utvr­đe­no da je ošte­će­ni ak­ti­va­ci­jom apli­ka­ci­je „kol ri­kor­der“ sni­mao nje­gov raz­go­vor sa osum­nji­če­nim, od 11. sep­tem­bra 2017. go­di­ne u 20.02 ča­sa, a da ga o to­me pret­hod­no ni­je oba­vi­je­stio da se sa­gla­si, od­no­sno da je to či­nio neo­vla­šće­no – pi­še u rje­še­nju tu­ži­o­ca Ra­do­nji­ća.
Do­da­je se da je u „čla­nu 156 stav 2 Za­ko­ni­ka o kri­vič­nom po­stup­ku pro­pi­sa­no, iz­me­đu osta­log, da se audio-snim­ci mo­gu ko­ri­sti­ti kao do­kaz u kri­vič­nom po­stup­ku ako je utvr­đe­na nji­ho­va auten­tič­nost i ako su na­pra­vlje­ni uz pre­ćut­nu ili iz­ri­či­tu sa­gla­snost osum­nji­če­nog, ka­da se nji­hov glas na­la­zi na snim­ku“.
– Ka­ko je utvr­đe­no da u kon­kret­nom to ni­je slu­čaj, ja­sno je da je na­pra­vlje­ni audio-sni­mak raz­go­vo­ra osum­nji­če­nog i ošte­će­nog, od 11. sep­tem­bra 2017. go­di­ne, prav­no ne­va­ljan do­kaz, zbog če­ga se ne mo­že ko­ri­sti­ti u po­stup­ku za utvr­đi­va­nje či­nje­nič­nog sta­nja, a u tom ci­lju se ne mo­že ko­ri­sti­ti kao do­kaz ni iz­vje­štaj o in­for­ma­ci­o­no-teh­nič­kom is­pi­ti­va­nju Fo­ren­zič­kog cen­tra u Da­ni­lov­gra­du broj 4125/17, od 7. no­vem­bra 2017. go­di­ne sa CD-om, jer je na­stao ana­li­zom iz­vor­nog ne­za­ko­ni­tog do­ka­za (ta­ko­zva­ni „plod otrov­ne voć­ke“), dok se ne­spor­no za utvr­đi­va­nje či­nje­ni­ca ne mo­že ko­ri­sti­ti ni no­vin­ski čla­nak iz li­sta „Dan“ (u kom je dat tran­skript raz­go­vo­ra), jer ni­je do­kaz ko­ji je pri­ku­pljen u skla­du sa od­red­ba­ma kri­vič­no­pro­ce­snog za­ko­ni­ka – na­vo­di se u rje­še­nju Ra­do­nji­ća.
Tu­ži­lac se u rje­še­nju po­zvao i na član 176a Kri­vič­nog za­ko­ni­ka, u ko­jem je pro­pi­sa­no da se ne­će ka­zni­ti li­ce ko­je pred­u­zi­ma­njem rad­nje iz­vr­še­nja kri­vič­nog dje­la neo­vla­šće­no pri­slu­ški­va­nje i sni­ma­nje iz čl. 173 istog za­ko­na spri­je­či ili ot­kri­je kri­vič­no dje­lo za ko­je se po za­ko­nu mo­že iz­re­ći ka­zna za­tvo­ra od pet go­di­na ili te­ža.
– Za kri­vič­no dje­lo ugro­ža­va­nje si­gur­no­sti iz čl. 168 st. 1 Kri­vič­nog za­ko­ni­ka Cr­ne Go­re, za ko­je se osum­nji­če­ni te­re­ti, pro­pi­sa­na je ka­zna za­tvo­ra do jed­ne go­di­ne. On­da je ja­sno da ne­ma prav­nog osno­va da se sni­mak raz­go­vo­ra ci­je­ni kao za­ko­ni­ti do­kaz u po­stup­ku – na­vo­di Ra­do­njić u rje­še­nju.
Tu­ži­lac je u rje­še­nju oprav­dao i po­stu­pak Ve­li­za­ra Mar­ko­vi­ća.
– Ka­da se ri­je­či „ne­moj se ču­di­ti što je ne­ko ne­kog ubio“, za ko­je osum­nji­če­ni ne spo­ri da ih je iz­go­vo­rio, je­zič­ki tu­ma­če, u okvi­ru pred­sta­vlje­nih okol­no­sti i pri ne­sum­nji­voj či­nje­ni­ci da su iz­go­vo­re­ne za­jed­no sa broj­nim uvre­da­ma i psov­ka­ma na ra­čun ošte­će­nog (pri če­mu je ošte­će­ni iz­re­kao psov­ku i pre­ma ro­đe­nom bra­tu), ne mo­že se ospo­ri­ti nje­go­va od­bra­na da nji­ma ni­je imao na­mje­ru da pri­je­ti ošte­će­nom da će pre­ma nje­mu uči­ni­ti ne­ko zlo, već da ih je iz­re­kao usled ner­vo­ze i u kon­tek­stu pred­sta­vlja­nja po­na­ša­nja ošte­će­nog (ko­ji je no­vi­nar) ta­kvim da (pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju ) mo­že kod gra­đa­na stvo­ri­ti re­volt sa te­škim po­sle­di­ca­ma po no­vi­na­re ge­ne­ral­no (ka­ko osum­nji­če­ni ka­že, da bu­du „pre­bi­ja­ni i ubi­ja­ni“) , a sve na osno­vu sop­stve­nog do­ži­vlja­ja nji­ho­vog od­no­sa – pi­še u rje­še­nju tu­ži­o­ca.
Do­da­je da se „za­to bez ob­zi­ra na su­bjek­tiv­ni osje­ćaj ugro­že­no­sti ošte­će­nog ko­ji tra­je, ne mo­že tvr­di­ti da je ci­ti­ra­nom re­če­ni­com osum­nji­če­ni is­klju­či­vo htio da na­ru­ši nje­go­vo osje­ća­nje spo­koj­stva i bez­bjed­no­sti, sta­vlja­ju­ći mu u iz­gled ne­ko zlo i to zbog ob­ja­vlje­nog tek­sta ošte­će­nog iz ju­la pro­šle go­di­ne (na ko­ji osum­nji­če­ni ni­je ni re­a­go­vao), te da po­sto­ji osno­va­na sum­nja da je uči­nio kri­vič­no dje­lo ugro­ža­va­nje si­gur­no­sti ili dru­go za ko­je se go­ni po slu­žbe­noj du­žno­sti, pa je od­lu­če­no kao u iz­re­ci“.
Ra­do­njić se u svom rje­še­nju o od­ba­ča­ju kri­vič­ne ni­je ba­vio na­vo­di­ma Ve­li­za­ra Mar­ko­vi­ća: „Na­ći ću ja te­be…“, ni­ti je utvr­dio da li su te ri­je­či pred­sta­va­le pri­jet­nju.
No­vi­nar „Da­na” je u sep­tem­bru pro­šle go­di­ne po­ku­šao da stu­pi u kon­takt sa Ve­li­za­rom Mar­ko­vi­ćem ka­ko bi pre­ko nje­ga us­po­sta­vio kon­takt sa nje­go­vim bra­tom Ra­do­jem Mar­ko­vi­ćem, či­ja je iz­ja­va bi­la po­treb­na. Re­dak­ci­ja „Da­na” je htje­la da od Ra­do­ja Mar­ko­vi­ća do­bi­je ko­men­tar na op­tu­žbe ko­je su na nje­gov ra­čun ta­da iz­ni­je­li iz De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re zbog pri­jet­nji nji­ho­vim ak­ti­vi­sti­ma.
Zbog odluke tužilaštva u ovom slučaju negodovali su iz Društva profesionalnih novinara, smatrajući da je ovo potvrda zabrinutosti medijske zajednice za bezbjednost novinara.
R.D.


Otašević: Udar na novinarsku profesiju

Novinar Vladimir Otašević kazao je da će njegov advokat Aleksandar Kovačević uputiti pritužbu na rješenje tužioca Radonjića o odbačaju krivične prijave. Dodao je da ga posebno brine činjenica da je tužilac praktično opravdao postupak Velizara Markovića.
-Tužilac je mene okrivio za krivično djelo nezakonito snimanje, a osobu koja je prijetila smrću abolirao krivice uz obrazloženje da je malo bio nervozan. To znači da je državni tužilac poručio da svako ko je malo nervozan može da prijeti, a u krajnjem i da prebija i ubija novinare, a da pri tom ne treba da brine da li će odgovarati pred zakonom - rekao je Otašević.
On smatra da je odluka Osnovnog državnog tužilaštva u Podgorici udar na novinarsku profesiju i novinare, koji su svakodnevno izloženi pritiscima i šikaniranju zbog svog javnog i društveno odgovornog rada.


Mar­ko­vić: Uhva­ti­la me ne­ka ner­vo­za

Ve­li­zar Mar­ko­vić je ra­ni­je pred tu­ži­o­cem Ra­do­nji­ćem ne­gi­rao da je po­či­nio kri­vič­no dje­lo. Re­kao je i da je bio iz­ner­vi­ran jer je Ota­še­vić na­pi­sao čla­nak pod na­zi­vom „Pre­mi­je­rov brat je mi­li­o­ner”.
– Kad me je po­zvao sje­ćam se da je pr­vi re­kao i pi­tao: „Je li Ve­li­zar Mar­ko­vić”, što sam ja po­tvr­dio, a on se po­tom pred­sta­vio i to sa­mo ri­je­či­ma Ota­še­vić, či­ni mi se, a ja kad sam to čuo i sje­tio se onog tek­sta iz „Da­na“ uhva­ti­la me je ne­ka ner­vo­za – ka­zao je, iz­me­đu osta­log, Mar­ko­vić, na sa­slu­ša­nju pred tu­ži­o­cem 12. ja­nu­a­ra ove go­di­ne.
Do­dao je i da ga je no­vi­nar sni­mao a da mu to ni­je ka­zao, što je „za­di­ra­nje u pri­vat­nost“.
– Že­lio bih da ka­žem da sam po pri­ro­di „brz“ i vje­ro­vat­no je Ota­še­vić to sa­znao i na­sto­jao da me pro­vo­ci­ra i to ne mo­žda on lič­no, ne­go je to ra­dio po ne­či­joj pre­po­ru­ci – re­kao je Mar­ko­vić pred tu­ži­o­cem.