Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Gradonačelnik Pljevalja ide 24 dana u zatvor * Zaposlio ministrovu kćerku i brata * Prodali stan bez našega znanja * Život neće stati zbog nenadležnog suda * Putinovi oligarsi na udaru * Izdaja Bregzita gurnuće London u krizu * Brzo, brže, kvalitetnije
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 13-02-2018

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
ALEKSANDAR PEJOVIĆ, MINISTAR EVROPSKIH POSLOVA:
Evropska unija možda nije efikasna kao Turska i nije možda toliko sposobna da zaista rješava brzo pitanja kao Rusija.

Vic Dana :)

Skupile se životinje u šumi da se takmiče u pričanju viceva. Prethodno se dogovore da ubiju onoga čijem se vicu ne budu svi smijali. Prva počne lisica. Ispriča vic i na kraju svi se smiju, osim mede, pa ubiju liju. Zatim dođe vuk. Ispriča vic, svi ćute, samo se meda smije. Pitaju ga ostali:
– Šta je, medo, što se smiješ?
Meda će:
– Ala je bio dobar onaj lijin!


Momak kaže djevojci:
– Ja bih tebe mogao da gledam čitavog dana.
– Što, je l` sam ti mnogo lijepa?
– Ma jok, nego si `slučaj za posmatranje`!

Kaže profesor studentu:
– Kolega, ne možete spavati na mom predavanju!
Student odgovori:
– Možda bih i mogao da ste malo tiši!







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Drustvo - datum: 2018-03-12 KRSTO BJELICA (88) IZ DONJIH CRKVICA KOD NIKŠIĆA O SUDBINI SVOJE PORODICE
Djeda ubili okupatori, oca braća po vjeri
Krsto Bjelica Djeda ubili okupatori, oca braća po vjeri Čini mi se kao da sam se ponovo rodio kada sam dočekao da neko javno progovori i objelodani detalje surovosti i brutalnosti nad neistomišljenicima tadašnje vlasti. Imam ja svoju sreću – troje djece, dvanaestoro unučadi i praunučadi, ali me svih ovih godina tišti i boli istina o mom ocu i to što do dana današnjeg nijesam mogao pronaći njegove kosti i dostojno ih sahraniti, kaže Krsto Bjelica, čijeg su oca partizani ubili i njegovo tijelo bacili u jamu „Kotor”
„Ni­je­ste he­ro­ji ni ju­na­ci ako ne ubi­je­te Ri­sta Ma­to­va Bje­li­cu”, ovim ri­je­či­ma se par­ti­zan­ski ko­man­dant Sa­va Mi­za­ra Ko­va­če­vić obra­tio mje­šta­ni­ma i ko­mu­ni­sti­ma banj­sko-vu­če­dol­skog kra­ja. Upra­vo ova re­če­ni­ca osta­la je du­bo­ko ure­za­na u sje­ća­nju Ri­sto­vog si­na Kr­sta, ta­da dva­na­e­sto­go­di­šnjeg dje­ča­ka, a da­nas star­ca od 88 go­di­na. Ri­sto Bje­li­ca bio je pred­sjed­nik Banj­sko-vu­če­dol­ske op­šti­ne, ka­pe­tan pr­ve kla­se, rat­nik sa Bre­gal­ni­ce, Ska­dra i Moj­kov­ca, no­si­lac zlat­ne Obi­li­ća me­da­lje, ko­ju mu je do­di­je­lio kralj Alek­san­dr Ka­ra­đor­đe­vić. Par­ti­za­ni su ga na pre­va­ru uhva­ti­li u ja­nu­a­ru 1942. go­di­ne i za­jed­no sa vu­če­dol­skim pa­ro­hom Va­som Po­po­vi­ćem ubi­li, a po­tom, pre­ma za­pi­si­ma is­tra­ži­va­ča o ko­mu­ni­stič­kim zlo­či­ni­ma, ba­ci­li u ja­mu „Ko­tor” u Du­bra­va­ma iz­nad nik­šić­kog Gor­njeg Po­lja. O bez­da­ni­ci, ko­ja kri­je taj­nu du­gu 76 go­di­na su­ro­vom stra­da­nju ne­is­to­mi­šlje­ni­ka ta­da­šnje vla­sti, „Dan” je ne­dav­no ob­ja­vio eks­klu­ziv­ne po­dat­ke o žr­tva­ma i fo­to­gra­fi­je ko­je svje­do­če o po­sto­ja­nju ljud­skih ko­sti u ja­mi u Du­bra­va­ma.
– Či­ni mi se kao da sam se po­no­vo ro­dio ka­da sam do­če­kao da ne­ko jav­no pro­go­vo­ri i obje­lo­da­ni de­ta­lje su­ro­vo­sti i bru­tal­no­sti nad ne­is­to­mi­šlje­ni­ci­ma ta­da­šnje vla­sti. Imam ja svo­ju sre­ću – tro­je dje­ce, dva­na­e­sto­ro unu­ča­di i pra­u­nu­ča­di, ali me svih ovih go­di­na ti­šti i bo­li isti­na o mom ocu i to što do da­na da­na­šnjeg ni­je­sam mo­gao pro­na­ći nje­go­ve ko­sti i do­stoj­no ih sa­hra­ni­ti. Da­li ste mi na­du i ho­ću da vje­ru­jem da ću to do­če­ka­ti – pri­ča za „Dan” Kr­sto Bje­li­ca iz se­la Ubla u Mje­snoj za­jed­ni­ci Do­nje Cr­kvi­ce kod Nik­ši­ća.
Ri­sto Bje­li­ca ro­đen je 1892. go­di­ne, a kao pre­ga­lac i vi­đe­ni­ji mje­šta­nin u Banj­sko-vu­če­dol­skom kra­ju dva­de­set go­di­na bio je pred­sjed­nik te op­šti­ne. To­kom 1941. go­di­ne, pri­sje­ća se Kr­sto, par­ti­za­ni su se gru­pi­sa­li i u tim kra­je­vi­ma, a sme­tao im je sva­ko ko se ni­je sla­gao sa nji­ho­vom ide­o­lo­gi­jom, ili ih ni­je po­ma­gao. Me­đu ta­kvi­ma bi­li su nje­gov otac i sve­šte­nik Po­po­vić.
– Bio sam di­je­te, ali sam za­pam­tio ri­je­či par­ti­zan­skog ko­man­dan­ta i ni­je mi bi­lo ja­sno za­što po­zi­va na ubi­stvo mog oca. Zna­ju­ći da će taj tre­nu­tak do­ći, a ne že­le­ći da dje­ca i osta­li čla­no­vi po­ro­di­ce gle­da­ju nje­go­vu smrt, moj otac se sa sve­šte­ni­kom Po­po­vi­ćem upu­tio pre­ma Gac­ku. No­ći­li su u ku­ći po­ro­di­ce Ša­ro­vić, ali ih je ne­ko odao par­ti­za­ni­ma, pa je kre­nu­la po­tje­ra za nji­ma. Na pre­va­ru su ih uhva­ti­li, spro­ve­li pre­ko Pi­ve i sju­tra­dan do­ve­li u Gor­nje Po­lje. Tu im je, valj­da, su­đe­no, a Ko­va­če­vić je nu­dio sve­šte­ni­ku Po­po­vi­ću da ba­ci man­ti­ju, plju­ne na krst i pri­dru­ži im se. On je to od­bio, pa su ih li­kvi­di­ra­li. Iako nji­ho­vi po­smrt­ni osta­ci ni­ka­da ni­je­su pro­na­đe­ni, lju­di iz tog kra­ja pri­ča­li su da su im ti­je­la ba­če­na u ja­mu „Ko­tor”. Sa nji­ma je ta­da stra­dao i Du­šan Vo­ji­no­vić, pred­sjed­nik „So­kol­skog dru­štva”, ko­ji je na­kon pa­da Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je bio u Do­njim Cr­kvi­ca­ma – pri­ča sta­ri­na, pri­sje­ća­ju­ći se stra­vič­nih de­ta­lja.
Tra­ge­di­ja nje­go­ve po­ro­di­ce po­če­la je 26 go­di­na pri­je Ri­sto­vog ubi­stva. Kr­stov djed Ma­to do­se­lio se u Do­nje Cr­kvi­ce iz her­ce­go­vač­kog se­la Ko­ri­ta, a sve što je ta­da imao bi­la je sta­ra ko­li­ba gdje je sa su­pru­gom Jo­va­nom iz­ro­dio osmo­ro dje­ce, pet kće­ri i tri si­na – Spa­so­ja, Bog­da­na i Ri­sta. Od ra­da u Ame­ri­ci u Do­njim Cr­kvi­ca­ma stva­rao je ime­tak. Ne­po­kor­nost bi­lo ko­me ko­šta­la ga ja ži­vo­ta, a to je po­tom je to opre­di­je­li­lo da­lju sud­bi­nu nje­go­ve po­ro­di­ce.
– U vri­je­me austro­u­gar­ske oku­pa­ci­je ta­ko ne­po­kor­nog su ga uhap­si­li i in­ter­ni­ra­li u lo­gor u Do­bo­ju. Tu je bio osam da­na, na­kon če­ga su ga ubi­li 1916. go­di­ne i do da­nas ne zna­mo gdje su mu ko­sti. Moj otac Ri­sto išao je ta­mo ka­ko bi po­ku­šao da ga pro­na­đe, ali ni­je uspio. On­da je i sam do­ži­vio slič­nu, a isto­vre­me­no i te­žu sud­bi­nu s ob­zi­rom na to da su Ma­ta ubi­li oku­pa­to­ri dok je moj otac stra­dao od ru­ke bra­će po vje­ri – pre­pri­ča­va Bje­li­ca.
Ta­da su im opljač­ka­li ime­tak, a na­kon Ri­sto­vog ubi­stva iz ku­će gdje su mu osta­li su­pru­ga sa še­sto­ro ma­le dje­ce, brat Spa­so­je sa su­pru­gom i neo­že­nje­ni Bog­dan, ko­mu­ni­sti-par­ti­za­ni su od­ni­je­li sve što su ima­li – hra­nu, no­vac kao i ve­li­ko sta­do ko­za.
– Bi­lo je ta­da u na­šem kra­ju i onih ko­ji se ni­je­su smi­ri­va­li, pa su na­kon što su mi oca ubi­li, go­vo­ri­li: „Tre­ba­lo je i onu šte­nad po­ku­pi­ti i ba­ci­ti u ja­mu da nam ne do­sa­đu­ju”. Da bi nas pre­hra­ni­la maj­ka je ku­va­la tra­vu-ze­lje, a stri­na je išla u Da­bar, ne da ku­pi, no da is­pro­si ne­što... Za­du­go ni­je­smo zna­li da su mi ubi­li oca, sve dok se ni­je po­če­lo pri­ča­ti po se­lu, ali nam ni­ko živ ni­je smio u ku­ću do­ći, svi su nas za­o­bi­la­zi­li. Ne­ki ni­je­su smje­li, a ne­ki ni­je­su htje­li, no su se i Bo­gu mo­li­li da Ri­sta ubi­ju. Je­di­no su nas po­sje­ći­va­li, i to to­kom no­ći, kri­ju­ći, si­no­vi Vi­da­ka Mu­si­ća – Bo­žo i Mi­tar. Oni su nam vi­še va­lja­li no svi ku­mo­vi i pri­ja­te­lji ko­je je moj otac imao, a imao ih je do­sta – pri­sje­ća se sta­ri­na.
Kr­sto se pri­sje­ća da je nje­gov stric Bog­dan išao u Gor­nje Po­lje da se ras­pi­tu­je za bra­ta, ali mu ni­ko ni­šta ni­je že­lio ili ni­je smio ka­za­ti iako su svi su zna­li šta se te tra­gič­ne 1942. go­di­ne de­ša­va­lo u tom kra­ju.
– Ko­li­ko sam ta­da mo­gao da ču­jem od dru­gih, u ja­mi „Ko­tor” umo­re­ni su mno­gi. Za jed­no ju­tro, pri­ča­li su mi, u nju su ba­ci­li ti­je­la pe­to­ri­ce Ta­di­ća iz Pi­ve, ro­đe­nu bra­ću, i do da­nas im se ne zna gro­ba. Svje­stan sam da se sa­da, na­kon što ste vi ob­ja­vi­li, ja­ma na­po­kon mo­ra otvo­ri­ti, ali će te­ško po­tom­ci ra­za­bra­ti ko­sti svo­jih s ob­zi­rom na to ko­li­ko ih je skon­ča­lo u tom bez­da­nu – sma­tra Bje­li­ca.
B.BRA­ŠNjO
Foto: Ž: Šapurić


Do­bro­či­ni­telj i ve­li­ki rad­nik

Kr­sto Bje­li­ca je imao dva­na­est go­di­na ka­da su mu ubi­li oca Ri­sta, ži­vo ga se sje­ća, a zbog če­ga je su­ro­vo li­kvi­di­ran ni­kad ni­je uspio da sa­zna.
– Bio je me­ka sr­ca i ako je vi­dio si­ro­ti­nju, on je po­mo­gao, pa ma o ko­me da se ra­di­lo. U Do­njim Cr­vi­ca­ma je 1939. go­di­ne na­pra­vio ško­lu za ko­ju je vi­še pu­ta slao za­mol­ni­ce Mi­la­nu Sto­ja­di­no­vi­ću, ta­da­šnjem pred­sjed­ni­ku Vla­de Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je. Kad je sa­gra­dio ško­lu, na ko­joj su kom­ši­je ra­di­le i ka­men na ko­nji­ma do­vo­zi­li iz Gac­ka, kre­nuo je da pra­vi ce­stu, ka­ko bi pre­ko Pla­ne spo­jio Cr­kvi­ce sa Bi­le­ćom. Ni­je­dan in­že­njer ta­da ni­je to umio ura­di­ti, pa je on sam sve is­tra­si­rao. Ško­la je pro­pa­la sve dok se pri­je ne­ko­li­ko go­di­na ni­je po­ja­vio naš brat­stve­nik Bra­ni­slav Ba­njo Bje­li­ca, ko­ji je ta­da po pr­vi put jav­no po­me­nuo ime mog oca. Do­šao je kod me­ne i re­kao da će obje­kat ob­no­vi­ti i na po­sta­vi­ti plo­ču sa ime­nom i li­kom mo­ga oca. S ob­zi­rom na to ka­kvo je vri­je­me, ni­je­sam vje­ro­vao da će to ura­di­ti sve dok ni­je za­vr­še­no. Ne­iz­mjer­no sam mu za­hva­lan – i ja i mo­ja dje­ca – po­ru­čio je Kr­sto Bje­li­ca.


Svje­dok stra­vič­nog po­ko­lja

– Bio sam di­je­te ka­da sam pro­na­šao eks­plo­ziv­nu na­pra­vu ko­ja mi je u ru­ka­ma eks­plo­di­ra­la i po­vri­je­di­la me. Ta­da me je na ko­nju do bol­ni­ce u Bi­le­ću do­pre­mio Ja­kov Mi­lo­vić, ko­ji je iz­bje­gao stra­vič­nu smrt od usta­ša u Ko­rić­koj ja­mi. I u Bi­le­ći sam vi­dio stra­ho­tu, u ta­mo­šnjoj bol­ni­ci le­ža­la su 44 ra­nje­na voj­ni­ka, čet­ni­ka. Kad su par­ti­za­ni do­šli, sva­kog su u kre­ve­tu ubi­li, sve sam to vi­dio. On­da su is­ko­pa­li je­dan ve­li­ki grob i, za­jed­no su ih sa dru­gim po­gi­nu­li­ma, ali i ži­vo­ti­nja­ma ko­je su stra­da­le od rat­nih dej­sta­va, tu i za­tr­pa­li – is­pri­čao je Bje­li­ca.


Gol­go­ta i na­kon oče­vog ubi­stva

Od ko­mu­ni­sta-par­ti­za­na Ri­sto­va po­ro­di­ca ni na­kon nje­go­ve smr­ti ni­je ima­la mi­ra. Kr­sto se pri­sje­ća da su ih če­sto uz­ne­mi­ra­va­li i pre­tre­sa­li ku­ću, a on­da ih 1944. go­di­ne i is­tje­ra­li iz nje.
– Ne znam šta su tra­ži­li, ali ni­ka­da ni­šta ni­je­su pro­na­šli, osim po­ne­što od hra­ne što bi od­no­si­li. To­kom 1944. go­di­ne u na­šu ku­ću smje­sti­li su svo­je je­di­ni­ce, u ovoj so­bi gdje sa­da sje­di­mo bo­ra­vio je Vla­do Še­grt. Mi smo bo­ra­vi­li u sta­roj dr­ve­noj ko­li­bi, a stric Spa­so­je, ko­ji je ta­ko­đe uče­stvo­vao u bi­ci na Moj­kov­cu, gdje je i ra­njen, ta­da je pao i po­vri­je­dio kič­mu. Ne­po­kre­tan je le­žao is­pod jed­nog dr­ve­ta. Ta­ko je bi­lo pu­na 104 da­na, a on­da 2. ok­to­bra 1944. go­di­ne kad su par­ti­za­ni oti­šli u Bi­le­ću ko­ju su pre­u­ze­li od čet­ni­ka, u na­šoj ku­ći su osta­vi­li je­dan vod od ne­ko­li­ko njih. Me­ni je na­re­đe­no da im do­no­sim vo­du i mo­rao sam – pri­ča Bje­li­ca.
Pri­ti­sci ni­je­su pre­sta­ja­li ni ka­sni­je, pa ni po­ro­dič­na grob­ni­ca u Do­njim Cr­kvi­ca­ma ni­je mo­gla bi­ti po­dig­nu­ta ona­ko ka­ko je Kr­sto že­lio. Svo­je­vre­me­no je u tom gro­blju na­pra­vio ko­stur­ni­cu, ali na spo­me­ni­ku ni­je smio na­pi­sa­ti oče­vo ime jer je znao da će ga po­lo­mi­ti.
– Na spo­me­ni­ku sam ure­zao dvi­je ukr­šte­ne sa­blje sa oče­vih ka­pe­tan­skih či­no­va, a is­pod nje ime­na svih pre­mi­nu­lih čla­no­va na­še po­ro­di­ce, osim Ri­sto­vog. Me­đu­tim, ne­ko me je i za to ošpi­jao, pa su ne­ki do­šli da mi ka­žu da to mo­ram ski­nu­ti, ili će sru­ši­ti spo­me­nik. Oti­šao sam u Tre­bi­nje kod maj­sto­ra i za­mo­lio da na­pra­vi ma­nju plo­ču ka­ko bih njom pre­krio sa­blje. To je bi­lo osam­de­se­tih go­di­na pro­šlog vi­je­ka, i eto i ta­da im je moj otac sme­tao – ka­zao je Bje­li­ca.
Na spo­men-plo­či, ko­ju je on mno­go ka­sni­je, ipak, ski­nuo ure­zav­ši i oče­vo ime, na­pi­sa­no je: „Po­di­go­še svo­jim pre­ci­ma za­hval­ni po­tom­ci”.

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"