U po­sled­njih dva­de­set go­di­na za­bi­lje­žen je niz pri­mje­ra zna­čaj­nog na­pret­ka u obla­sti bi­o­lo­gi­je, is­ta­kao je u eks­klu­ziv­nom in­ter­vjuu za „Dan” Ser Ti­mo­ti Hant, do­bit­nik No­be­lo­ve na­gra­de, sa ko­jim smo se sre­li na mar­gi­na­ma kon­fe­ren­ci­je ME­CO In­sti­tu­ta u Bu­dvi. Dok­tor Ti­mo­ti Hant je No­be­lo­vu na­gra­du do­bio 2001. go­di­ne za ot­kri­će te­melj­nog me­ha­ni­zma kon­tro­le će­lij­skog ci­klu­sa, a pet go­di­na ka­sni­je do­di­je­lje­na mu je i ti­tu­la Se­ra. Član je na­uč­nog ti­ma Evrop­skog is­tra­ži­vač­kog sa­vje­ta (ERC) ko­ji de­fi­ni­še stra­te­gi­ju i me­to­do­lo­gi­ju fi­nan­si­ra­nja na­uč­nih pro­je­ka­ta.
No­be­lo­vac Tim Hant je do­šao u Cr­nu Go­ru na po­ziv ME­CO In­sti­tu­ta da bi go­vo­rio na ME­CO kon­fe­ren­ci­ji u Bu­dvi, ko­ja je po­če­la 10. ju­na i tra­je do 14.ju­na. Ta­ko­đe će uze­ti uče­šća u ne­kim pro­jek­ti­ma ME­CO In­sti­tu­ta na Pri­če­lju kod Pod­go­ri­ce, a bo­ra­vi­će u ME­CO In­sti­tu­tu (ko­ji ima re­zi­den­ci­jal­ni pro­stor za go­ste is­tra­ži­va­če). Va­žno je re­ći da je nje­gov do­la­zak re­a­li­zo­van bez ika­kve po­dr­ške od stra­ne dr­ža­ve.
Mi­si­ja ME­CO in­sti­tu­ta je da spo­ji ta­len­te Evro­pe, Azi­je, Sje­ver­ne Afri­ke i Cr­ne Go­re, a ta­ko­đe i in­sti­tu­ci­je iz tih re­gi­o­na i Cr­ne Go­re. To slu­ži na­po­ri­ma svih onih ko­ji že­le da od Cr­ne Go­re stvo­re va­žan teh­no­lo­ški i na­uč­ni punkt uz da­na­šnjem svi­je­tu. U tom kon­tek­stu, ima­ju­ći u vi­du ko­ji su to na­po­ri ko­je tre­nut­no ula­že Mi­ni­star­stvo na­u­ke, to jest na­po­re ko­je ula­že Cr­no­gor­ska aka­de­mi­ja na­u­ka i umjet­no­sti (CA­NU) po­seb­na pa­žnja je po­sve­će­na do­vo­đe­nju is­tak­nu­tih na­uč­ni­ka iz svi­je­ta ko­ji su od in­te­re­sa za te dvi­je mi­si­je.
Istog da­na Mi­ni­star­stvo na­u­ke Cr­ne Go­re or­ga­ni­zo­va­lo je di­sku­si­ju o evrop­skim pro­jek­ti­ma i ka­ko da se Cr­na Go­ra što vi­še uklju­či u njih. Za­to su bi­ra­ni glav­ni go­vor­ni­ci, (ki­no­ut spi­ke­ri), njih 12, ko­ji su izuzet­no po­zna­ti u tom do­me­nu. Ne­ki od njih su na če­lu pro­je­ka­ta ko­ji vri­je­de de­se­ti­ne mi­li­o­na eura, a svi po­ve­za­ni na­uč­ni­ci ima­ju za­jed­no pre­ko mi­li­jar­du eura na osno­vu pro­je­ka­ta ko­je fi­nan­si­ra EU. To zna­či da su nji­ho­va is­ku­stva od zna­ča­ja za ak­ci­je ko­je je pred­u­ze­la mi­ni­star na­u­ke Sa­nja Da­mja­no­vić.
●Gdje da­nas vi­di­te bi­o­lo­ška is­tra­ži­va­nja, da li je po­sto­jao ozbi­ljan na­pre­dak u po­sled­njih 20 go­di­na?
– U po­sled­njih dva­de­set go­di­na za­bi­lje­žen je niz pri­mje­ra zna­čaj­nog na­pret­ka u obla­sti bi­o­lo­gi­je. Po mom mi­šlje­nju, ot­kri­će da se so­mat­ske će­li­je mo­gu re­pro­gra­mi­ra­ti kao ma­tič­ne će­li­je pri­lič­no jed­no­stav­nim pro­to­ko­lom ko­ji uklju­ču­je eks­pre­si­ju sa­mo če­ti­ri ge­na je naj­zna­čaj­ni­je, i pri­mje­na ovog pri­stu­pa u ve­zi sa ljud­skim bo­le­sti­ma već je do­bro na­pre­do­va­la. Još je­dan pri­mjer po­ti­če od teh­nič­kog na­pret­ka u se­kven­ci­ra­nju DNK što je do­ve­lo do stva­ra­nja ne sa­mo ljud­skog ge­no­ma, već i od mno­gih dru­gih ži­vo­ti­nja, bi­lja­ka i mi­kro­or­ga­ni­za­ma iz svih gra­na evo­lu­ci­o­nog sta­bla. Je­din­stvo ži­vo­ta i eko­lo­ški od­no­si iz­me­đu, na pri­mjer, lju­di i nji­ho­ve mi­kro­flo­re omo­gu­ća­va­ju nam iz­ne­na­đu­ju­će no­ve uvi­de.
U me­đu­vre­me­nu, će­lij­ski pro­ce­si svih vr­sta po­sta­ju sve bo­lji i vi­še ra­zu­mlji­vi, ta­ko da smo u po­sled­njih 20 go­di­na ima­li zlat­no do­ba bi­o­lo­ških is­tra­ži­va­nja. Ra­zu­mi­je­mo ži­vot­ne pro­ce­se bo­lje ne­go ika­da.
●Ko­je su mo­guć­no­sti u okvi­ru Evrop­skog is­tra­ži­vač­kog sa­vje­ta (ERC) za na­uč­ni­ke iz svih obla­sti iz Cr­ne Go­re?
– ERC se uvi­jek na­da pro­na­la­že­nju od­lič­nih pred­lo­ga za gran­to­ve iz ma­lih ze­ma­lja, ali po­sto­ji ten­den­ci­ja da se iz­u­zet­ni na­uč­ni­ci oku­plja­ju u cen­tri­ma kao što su Oks­ford, Kem­bridž, Nju­jork i San Fran­ci­sko, da na­ve­dem sa­mo ne­ke od njih, i ta­ko osta­vlja­ju svo­ja mje­sta ro­đe­nja. Ovo ni­je ni­šta no­vo, ni­ti je ogra­ni­če­no na na­uč­no is­tra­ži­va­nje.
Iz­van­red­ni umjet­ni­ci, glum­ci, fi­nan­sij­ski eks­per­ti – svi oni ima­ju ten­den­ci­ju da se oku­pe na mje­sti­ma gdje na­la­ze srod­ne du­še.
●Ko­li­ko mo­le­ku­lar­no i ge­net­sko is­tra­ži­va­nje mo­že po­mo­ći ze­mlja­ma kao što je Cr­na Go­ra?
– Bio sam im­pre­si­o­ni­ran ne­dav­nim po­sje­tom Ki­pru, gdje sam uvi­dio da je po­ja­va he­ma­to­lo­ških bo­le­sti, po­put ta­la­se­mi­je, zna­čaj­no sma­nje­na sna­žnim pro­gra­mom ge­net­skog sni­ma­nja i sa­vje­to­va­nja. Ovo pred­sta­vlja tri­jumf, re­kao bih, i zna­či ve­li­ko sma­nje­nje ukup­ne ljud­ske mu­ke.
Po­što ra­ni­je ni­je­sam po­sje­tio Cr­nu Go­ru ne znam ni­šta o va­šim kon­kret­nim pro­ble­mi­ma, ako ih ima, i ka­ko bi tu mo­glo po­mo­ći mo­le­ku­lar­no i ge­net­sko is­tra­ži­va­nje. Kao još je­dan pri­mjer ono­ga što se mo­že po­sti­ći, mo­gu na­ve­sti da sam bio im­pre­si­o­ni­ran ja­pan­skim na­pret­kom u kul­ti­va­ci­ji ri­be i mor­skih al­gi, što su omo­gu­ći­li kom­bi­na­ci­jom osnov­nih i pri­mi­je­nje­nih is­tra­ži­va­nja.
●Ko­li­ko je va­žno da se na­uč­ni­ci po­ve­zu­ju i upo­zna­ju jed­ni dru­ge bo­lje?
– Za lju­de ko­ji ima­ju za­jed­nič­ka in­te­re­so­va­nja iz­u­zet­no je va­žno da se oku­plja­ju i uče o ra­du jed­ni od dru­gih.
●Mo­že­te li na­ve­sti ne­ki bi­ser mu­dro­sti za na­u­ku Cr­ne Go­re?
– Do­zvo­li­te da do­đem i po­gle­dam pr­vo.
MAR­KO VE­ŠO­VIĆ


Te­ško je prog­no­zi­ra­ti bu­du­će prav­ce raz­vo­ja

●Ima­te li ne­ke ko­men­ta­re i prog­no­ze u ve­zi sa na­u­kom na glo­bal­nom ni­vou?
– Lju­di uvi­jek že­le da zna­ju o bu­duć­no­sti, ali se bo­jim da na­uč­ni­ci ni­je­su vi­še vi­do­vi­ti od bi­lo kog dru­gog. Iz­gle­da da vr­lo ma­lo lju­di shva­ta da je po­sao ot­kri­va­nja po svo­joj pri­ro­di ne­iz­vje­stan – jed­no­stav­no ne zna­mo šta ne zna­mo. Svi­đa mi se ci­tat Džo­na Hal­dej­na, po­zna­tog bri­tan­skog na­uč­ni­ka i bri­ljant­nog ko­mu­ni­ka­to­ra na­uč­nih ide­ja: „U pred­vi­đa­nju bu­duć­no­sti na­uč­nog is­tra­ži­va­nja po­sto­ji je­dan pri­lič­no op­šti za­kon ko­ji tre­ba pri­mi­je­ti­ti – neo­če­ki­va­no se uvi­jek de­ša­va”.
Da­kle, mo­že bi­ti sa­svim si­gur­no da će bu­duć­nost uči­ni­ti pri­lič­no smi­je­šnim sva de­talj­na pred­vi­đa­nja.