Ju­nuz Sla­ko­vić (65) iz Ba­ra, otac Da­mi­ra Sla­ko­vi­ća (27), ne­gi­rao je pi­sa­nje po­je­di­nih me­di­ja da se nje­gov sin pri­klju­čio Islam­skoj dr­ža­vi (ISIL) i da je pri­je­tio po­je­di­nim gra­đa­ni­ma Ba­ra. Ju­nuz ka­že da je Da­mir u razgovoru maj­ci kazao da „sve ono što se pi­še su iz­mi­šljo­ti­ne”, te da bu­de mir­na jer ni­šta od to­ga ni­je tač­no.
Na­i­me, Da­mir je na­vod­no pre­ko svog fej­sbuk pro­fi­la upu­tio pri­jet­nje gra­đa­ni­ma Ba­ra, i to kao član ISIL, a dok se na­la­zio u pod­ruč­ju iz­me­đu Si­ri­je i Ira­ka, na­vo­de­ći da će „ISIL do­ći i da ne­će ima­ti mi­lo­sti”. On je isto­vre­me­no, na­vod­no, pri­je­tio po­sla­ni­ci­ma Ri­fa­tu Ras­to­de­ru (SDP), Dri­ta­nu Aba­zo­vi­ću (URA) i Azri Ja­sa­vić (Po­zi­tiv­na).
Me­đu­tim, nje­gov otac Ju­nuz tvr­di da se Da­mir ne na­la­zi u Ira­ku, već u Tur­skoj. Odgovarajući na novinarsko pitanje da su se na fejsbuk profilu nalazile prijetnje koje je navodno njegov sin uputio i da se na toj društvenoj mreži prestavio kao član ISIL, Junuz kaže da je to laž i da mu je neko podmetnuo.
– Da­mir je po­šao u Tur­sku pri­je če­ti­ri mje­se­ca ka­ko bi na­šao po­sao, jer u Ba­ru ni­je mo­gao da ga na­đe. Go­di­na­ma je u Ba­ru ra­dio kao obez­bje­đe­nje u ban­ka­ma, Op­štoj bol­ni­ci, tu­ri­stič­kom na­se­lju „Ineks”. Iako je išao i po­la­gao is­pi­te u Da­ni­lov­gra­du, ni­ka­da mu ni­je­su da­li li­cen­cu da bi na­sta­vio ovaj po­sao, i on ga je, na­rav­no, iz­gu­bio. Ka­kav je moj sin mo­že­te da pi­ta­te bi­lo kog gra­đa­ni­na Ba­ra, i mi­slim da ni­ko ne­će re­ći ni­šta ru­žno za nje­ga – pri­ča za „Dan” Ju­nuz, do­da­ju­ći da je o ovoj, pro­sto ne­vje­ro­vat­noj si­tu­a­ci­ji ka­da je u pi­ta­nju nje­gov sin, sa­znao od se­stre ko­ja ži­vi u Pe­trov­cu, i to u te­le­fon­skom raz­go­vo­ru.
In­for­ma­ci­je ko­je su ob­ja­vi­li po­je­di­ni me­di­ji o nje­go­vom si­nu bi­le su šo­kant­ne za Ju­nu­za.
– Ka­da me je se­stra na­zva­la ni­sam znao ni­šta o to­me šta su no­vi­ne pi­sa­le o Da­mi­ru, a kad mi je re­kla ne znam ka­ko sam pre­ži­vio, iskre­no da ka­žem. Mi­slio sam da ću do­bi­ti in­farkt – sr­ce mi je pu­klo. Da­mir je sin je­di­nac, ne­mam vi­še dje­ce, i za nje­ga ži­vim. I on je čuo za pi­sa­nje no­vi­na, ali je zvao maj­ku i re­kao joj da ni­šta od to­ga ni­je tač­no. Pri­je od­la­ska u Tur­sku, Da­mir se po­sva­đao sa ne­ko­li­ko Sta­ro­ba­ra­na, i ja sam ubi­je­đen da su mu oni smje­sti­li sve ovo – uvje­ren je Ju­nuz.
On ob­ja­šnja­va da od ka­da je Da­mir po­šao u Tur­sku sa njim kon­tak­ti­ra­ju go­to­vo sva­ku noć te­le­fo­nom. Ina­če, Sla­ko­vi­ći su se do­se­li­li u Sta­ri Bar pri­je 25 go­di­na iz Me­đu­reč­ja, se­la iz­me­đu Ba­ra i Ul­ci­nja, i sa­gra­di­li ku­ću.
– Ba­vio sam se ra­znim po­slo­vi­ma, a u po­sled­nje vri­je­me i gra­đe­vi­nar­stvom. Te­ško se ži­vje­lo, mo­žda ne­kad ni hlje­ba ni­je­smo ima­li. Ali smo osta­li po­šte­na i pri­zna­ta fa­mi­li­ja. Znam da ni­je taj­na da upra­vo u Si­ri­ji i Ira­ku ima lju­di iz Ba­ra, ko­ji su ta­mo oti­šli na ra­ti­šte. O nji­ma ni­ko ne go­vo­ri i ne pi­še, a mog si­na po­ve­za­še sa ve­ha­bi­ja­ma i eks­tre­mi­sti­ma?! Tač­no je da je Da­mir bio pu­stio ma­lu bra­di­cu, jed­no vri­je­me je išao i u dža­mi­ju u Sta­rom Ba­ru pa je pre­stao, ali zar bi to mo­glo da ga po­ve­že sa ovim što su po­je­di­ni me­di­ji ob­ja­vi­li? Hva­la vam što pre­ko va­šeg li­sta imam pri­li­ku da re­a­gu­jem. Valj­da su tre­ba­li pr­vo da do­đu kod me­ne, pa tek on­da da pi­šu, od­no­sno tre­ba­li su da ču­ju i na­šu stra­nu pri­če – iz­ja­vio je za naš list Ju­nuz.D.S.


Vas­pi­tan i po­sve­ćen re­li­gi­ji

Gra­đa­ni Sta­rog Ba­ra ka­žu da su iz­ne­na­đe­ni nat­pi­si­ma u štam­pi, jer ne mo­gu da vje­ru­ju da je sve to dje­lo nji­ho­vog do­ju­če­ra­šnjeg su­gra­đa­ni­na.
– Ži­vio je po­vu­če­no, bio je vr­lo vas­pi­tan i po­sve­ćen re­li­gi­ji. Za­vr­šio je osnov­nu ško­lu u Sta­rom Ba­ru, ka­sni­je je učio sred­nju ško­lu, jed­no vri­je­me je i ra­dio, i mi kom­ši­je smo zna­li da je on po­šao u ino­stran­stvo. Na­vod­no je po­šao da ra­di, jer ov­dje ni­je mo­gao da na­đe po­sao. I nje­go­vi ro­di­te­lji su iz­u­zet­no če­sti­ti lju­di, i mi ne vje­ru­je­mo u ono što se ovih da­na uve­li­ko pri­ča o Da­mi­ru – ka­že naš sa­go­vor­nik, či­je je ime po­zna­to re­dak­ci­ji.